Одмах по проглашењу НДХ 10. априла 1941. године, уз благослов Ватикана, покренути су масовни покољи и рације на Србе без обзира на пол, старост, образовање, имовинско стање и сл.

Хрватско-муслимански фашисти су већ од раног љета 1941. почели са хапшењима домаћина, трговаца, занатлија, љекара, свештеника, чланове Соколских друштава, бивши Солунци... свих оних који би могли да организују отпор Павелићевом режиму.

По броју жртава Гаравице код Бихаћа спадају на 3. мјесто одмах иза индустрије смрти Јасеновац и система концентрационог логора: Госпић-Јадовно-Паг. О томе су свједочили: Мара Гркнић, Милка Пепић-Ковачевић

Римокатолички свећеник у бихаћкој жупи Фра Марјан је марта 1942. године у писму начелнику Цазинског котара извјештавао да се број убијених на стратишу Гаравице креће од 12.000 до 15.000 Срба.

Меморијални споменик на Гаравицама је отворен тек 1986. године, али је већ средином 1992. године на почетку босанско-херцеговачког рата скрнављен од муслиманских екстремиста који су хтјели да уклоне све трагове постојања Срба на овим просторима.

Влада Босне и Херцеговине је септембра 2011. године донијела одлуку да Спомен-парк Гаравице буде проглашен за споменик од изузетног значаја за БиХ.

Ово је прилика да се саберемо у молитви за душе наших новомученика бихаћких чије душе лете изнад Балкана већ 80 година. Ако се ми не сјетимо наших сународника, како ће Господ да се сјети сутра нас када будемо улазили у Царство небеско.

(zlocininadsrbima.com)