Иако живе у окружењу и непосредној близини десетак извора питке воде, бројна домаћинства у селима книнске општине немају водовод за снабдевавање водом, а све чешће остају и без неопходног достављања драгоцене течности која живот значи. Зашто у држави, која је високопозиционирана када се ради о богатству водених извора, њени становници плаћају прескупу цену за сваку капљицу исте, питање је на које локално становништво тешко може наћи логичан, а разуман одговор.

Пре месец дана у Хрватској је обележен светски дан вода, и тим поводом често је истакнута чињеница како се држава по доступности и богатству водених извора налази на петом месту у Европи. Колико је то богатство заиста доступно и приступачно, чак и у оним местима у чијој се близини налазе извори питке воде, најбоље знају становници у селима из околине Книна. Наиме, иако је град Книн покривен водоводном мрежом, те се његови становници, уз повремене потешкоће, редовно снабдевају питком изворском водом не штедећи је на својим чесмама, тај луксуз не уживају они, који су под окриљем исте општине, удаљени тек који километар.

У насељу Љубач, на самом излазу из града, три километра од моста преко реке Крке, локално становништво свакодневно страхује од нестанка исте, чувајући је за најосновније животне потребе. Водоводна мрежа до Љупча никада није стигла, па се мештани водом снабдевају из својих приватних бунара. Изводивим пројектом повезаности са неким од оближњих извора, проблема не би имали ни у најсушнијим летњим периодима, но како је вода у бунарима кишница коју „сакупљају“ кроз олуке испод кровова кућа, или импровизованих сли-вника, често су у ситуацији да водом располажу онолико колико им то временске прилике или неприлике дозвољавају. Да ситуација буде још тежа и неретко неподношљива, у периодима када кише нема а бунари остану празни, цена коју Општини плаћају за цистерну питке воде прескупа је и због свега наведеног неприхватљива.

ТАКО БЛИЗУ, А ТАКО ДАЛЕКО

- Наше место је само три километра удаљено од града Книна и општине којој припадамо. На самом путу до села налази се мост реке Крке, а извор исте видимо чим изађемо из кућа. То вам довољно говори, без набрајања других река и извора, колико смо у ствари удаљени од онога што нам највише недостаје. Једина вода коју имамо је она која нам, што би се рекло “падне са неба“, што значи кишница. Свако домаћинство у селу има свој приватни бунар, или густерну како ми то кажемо, где се та кишница слива преко кровова кућа. Уколико кише нема дужи временски период, што у овим крајевима није редак случај, или се ради о потребама домаћинстава са већим бројем чланова, воде брзо нестане, а то је оно од чега најчешће страхујемо. Хрватска је земља богата питком водом, наш крај се истиче у богатству природних, незагађених и непресушних извора, а ми долазимо у ситуацију да воде немамо скоро ни за лек. Без могућности избора приморани смо да наручујемо цистерну воде и за исту плаћамо цену од 550 куна. Ако узмете у обзир да једна таква цистерна не може намирити ни најосновније потребе једне вишечлане породице у периоду до месец дана, онда је мало рећи да је цена превисока, чак и када се о води ради, али другог избора нема. Онај ко има малу децу мора бити посебно обазрив и водити рачуна о потрошњи, а жене које воде рачуна о хигијени породице најбоље знају шта то значи и колико је тешко, објашњава Николина Орловић, мајка троје малолетне деце.

Једнако тешка нестанку воде је и сама чињеница да је вода близу, а нема ко да је испоручи. Наиме, по причи мештана села Љубач, приватна цистерна човека који им је воду довозио, у квару је већ неко време, друге нема, а изузев празних обећања надлежних за водоснабдевање, нико ништа не предузима да се проблем што пре реши. Иста ситуација је и у осталим селима книнске општине. Знајући да се локално стано

вништво углавном бави сточарством и ситном пољопривредом већином за личне потребе, десетак дана без капи питке воде неприхватљива су чињеница и парадокс живота у 21 веку.

- Ми смо се ових дана нашли у ситуацији да просто молимо за воду без које не можемо живети. Држимо мало стоке као и већина људи који живе у селу и немају посла, а за стоку вода је неопходна исто колико и за нас. Када смо отишли у Општину са намером да воду наручимо, обећано нам је да ће је довести за дан-два, а како ипак нису, морали смо ићи поново. Та обмањивања и празна обећања наставила су се пуних десет дана. Кажу нам да ће цистерна са водом стићи, а поуздано знамо да те цистерне више нема и да нам нико не жели рећи истину. Ми смо принуђени да плаћамо високу цену, иако рачун из трошковника никада нисмо видели ни добили, али ни то изгледа није довољно. Вода се не наручује у Комуналном предузећу у Книну већ у згради градске Општине, исту нам нису у могућности испоручити преко Ватрогасног друштва, а иако постоји опција да нам у сусрет изађу из других општина, не могу без потврде одобрења коју у граду не желе издати.  Чудне су то теорије које само онај ко овде живи може разумети јер их осећа на својој кожи, неко паметан са стране тешко да би могао, жали се Мирјана Орловић отварајући поклопац свог празног бунара.

ЉУДСКО ПРАВО НА ВОДУ

Једно од основних права које произилази из Међународног пакта о привредним, социјалним и културним правима је и оно које подразумева и признаје људско право на чисту питку воду и санитарну бригу, а колико се заиста поштује најбоље сведоче наведене чињенице. Супротно томе, добар пример у водоснабдевању и бризи о становништву које није покривено водоводном мрежом има општина Бискупија. Модел по којем цистерну воде испоручују по цени од 120 куна, далеко је прихватљивији од оног свима нејасног да вода у суседној општини кошта четири пута више.

- Око педесет посто становништва наше општине има снабдевање из водовода са два извора, извора реке Косовчице и Лопушко врело, док се осталих педесет посто снабдева водом из приватних бунара и спремника које имају код својих кућа и ту се углавном ради о кишници. Ми смо, одлуком Скупштине Добровољног ватрогасног друштва заједно са Жупанијском ватрогасном заједницом и донаторима, успели да набавимо возило којим бесплатно допремамо воду становништву на подручју Бискупије. Вода се наручује у Комуналном друштву наше општине где се врши и уплата. Испорука је бесплатна, а цена по цистерни једнака је оној коју плаћају становници који су прикључени на водовод. Испоруку цистерни врши ДВД одлуком Скупштине ДВД-а уз субвенцију трошкова које покрива наша општина. Вода се може наручивати неограничено, у складу са потребама мештана, а испорука се врши исти дан, у случају велике гужве најкасније сутрадан, објашњава начелник општине Бискупија Огњен Вукмировић.

ИСПРАВНОСТ КИШНИЦЕ НИКО НЕ КОНТРОЛИШЕ

Иако су директивом ЕУ одређени основни стандарди за квалитету воде намењене за људску потрошњу, којом се од држава чланица захтева да редовно прате њену квалитету, о исправности кишнице коју становништво сакупља са кровова домаћинстава нико не води рачуна, а они су задовољни чињеницом да је имају без могућности да брину о каквоћи. Већина сеоских бунара у које би се, као некада, могла допремити исправна питка и проверена вода, данас су оштећени и запуштени, док се одговорности о одржавању истих нико не прихвата.

Чињеница да сам град Книн лежи у непосредној близини и окружењу готово десетак извора питке воде, док села у саставу книнске општине свакодневно живе у страху од нестанка исте, довољно је поражавајући показатељ како је небрига о локалном становништву и у овом случају на незавидно високом нивоу. Све док неко коначно не схвати како вода јесте један од главних услова за живот, овим људима преостаје само да верују дугогодишњим обећањима и истовремено се надају кишној години, како не би узалуд одвртали празне чесме и отварали суве бунаре.

Васка Радуловић
Извор бр. 115
15.4.2015.