Двадесета годишњица хрватске „Олује“, током које је из Хрватске, односно Книнске Крајине насилно протерано преко 250.000 Срба, убијено преко 2.000 припадника српског народа, запаљено, порушено и уништено на хиљаде њихових домова, верских објеката и споменика, у читавој Хрватској обележена је као „Дан победе и хрватске захвалности“.

Централна прослава „Олује“, након војне параде у Загребу, и ове године организована је у Книну, из којег су послате врло јасне поруке хрватских представника власти Републици Србији, али и говори отворене мржње десетина хиљада људи окупљених у том граду, усмерених ка припадницима српског народа.

            Након подизања хрватске заставе на книнској тврђави, откривања бисте некадашњег председника Фрање Туђмана, на месту са којег је у августу '' 1995.  изнад пустог и у пламену горећег Книна први узвикнуо „Живела слободна Хрватска, и отварања музеја посвећеног „Олуји“, на десетине хиљада грађана Хрватске, уз присуство државног врха и саме председнице Колинде Грабар Китаровић, сјатило се на главном книнском тргу. Са тог места, по ко зна који пут, јасно су послате поруке које оправдавају све злочине почињене у име стварања државе Хрватске.

- Ми славимо победу којом је сломљена кичма великосрпској политици Милошевића, изјавила је Хрватска председница, поручујући са тог места српским политичарима да „не сеју ново семе зла“ а Србима који „Олују“обележавају на другачији начин да се „окану митова и лажи“.

КАКО ЈЕ СТЕЧЕНА СЛОБОДА

- Ово данас није само прослава „Олује“, ово је свехрватски скуп заједништва и поноса. Данас смо доиста једна Хрватска. Данaшњи је празник у потпуности заживио унутар хрватског народа и огромне већине хрватских грађана јер симболизује све наше победе. Ми смо народ који слави победе, а не поразе. Ми смо народ који зна ценити крвљу стечену слободу, јер рат је био овде, а не тамо негде далеко. Са овог места желим јасно поручити: Овај скуп није уперен ни против кога па тако ни против Србије, данас славимо своју победу и заједништво. Са најдубљом захвалношћу сећамо се преко 200 хрватских војника погинулих у „Олуји“, двоје несталих, и 200.000 хрватских кћери и синова који су предвођени др Фрањом Туђманом сломили кичму великосрпској политици Слободана Милошевића и његових јатака у Хрватској. Но, „Олуја“ је пуно више од тога, пуно више од наше победе. Напослетку, сигурно је војни пораз побуњених Срба и слом Милошевићеве великосрпске политике придонио и паду његовог режима и отворио пут демо-кратским процесима у самој Србији, рекла је председница Грабар Китаровић, на опште одушевљење и одобравање присутних.

            Као и дан раније у Загребу, председница је изјавила како Хрватска жали за сваким изгубљеним животом, и хрватским и српским, али уз нагласак да је узрок томе била искључиво Милошевићева експанзионистичка великосрпска политика.

- Није добро што су данас у Србији врло гласни баш они који су били врло тихи у време окупације трећине хрватске тери-торије или су јавно подржавали Милоше-вићеву политику, па чак и проглашавани његовим могућим наследницима.  Ми у Хрватској пружамо руку пријатељства, суживота и толеранције, али никада нећемо дозволити да се агресор и жртва изједначавају. Пресудама хашког суда и међународног суда правде „Олуја“ је добила међународну легитимацију, и данас без устезања можемо рећи како је била брилијантно вођена и изведена војна акција. Нико од нас не пориче да су се након „Олује“ догодили злочини и убиства, но „Олуја“ је чиста као суза и један је од темељних камена модерне хрватске државе, поносно је, између осталог, истакла хрватска председница те на крају послала поруку српским политичарима и српском народу.

СРБИ (НИ)СУ ГРАЂАНИ ДРУГОГ РЕДА

- Данас када српски политичари изјављују како је „Олујом“ спроведен геноцид над српским народом и то упоређују са злочином у Сребреници, са овог места им поручујем - господо оканите се митова, лажи и обмана и окрените се Европској будућности. Хрватска није непријатељ Србији и не сејте семе новог зла. Град Книн желим истакнути као пример суживота и толеранције. Најодлучније одбацујем покушаје наметања тезе како су данас Срби у Хрватској грађани другог реда. Управо супротно, српској националној мањини загарантована су сва грађанска и мањинска права по највишим европским стандардима, и била бих јако срећна када би таква права уживали наши Хрвати у Војводини.

Сличном реториком присутнима се обратила и книнска градоначелница Јосипа Римац.

- Победа у „Олуји“ била је круна деветстогодишње тежње за државношћу хрватског народа која је остварена под водством др Фрање Туђмана. Сви ви који волите и поштујете Хрватску, достојанствено славимо данас наше часне победе, и не допустимо никоме да нам угаси луч слободе, рекла је Римац.

Книнска градоначелница, на опште одушевљење, није пропустила прилику за величањем лика и дела Фрање Туђмана, који је, како је посебно истакла, гарантовао безбедност српском народу у време ослобађања Книна, али су се они „оглушили на те гаранције“ и под „наредбама својих представника“ својевољно напустили своје вековне домове.

ГОРЕ НЕГО ПРЕ ДВАДЕСЕТ ГОДИНА

У време прославе „Олује“ книнским улицама слободно су се певале националистичке песме, носила забрањена обележја, гласно узвикивали поздрави „За дом спремни“. Највише одушевљења изазвао је долазак хрватског генерала Анте Готовине, представника различитих бранитељских удруга и добро познатог усташки оријентисаног певача Томпсона.

"Ми Хрвати не пијемо вина, пијемо крв четника из Книна“, само је један од стихова који је додатно загревао масу пред вечерњи Томпсонов концерт. Оно што никоме па ни самој книнској градоначелници, није то вече сметало, били су Топсонови поздрави „За дом“ на које је једногласно одговарало око 100.000 људи, националистичке песме већином инспирисане мржњом према свему што је српско, и громогласно узвикивање масе „Убиј Србина“.

Како су се због свега наведеног осећали Срби који данас живе у Хрватској, Книну или његовој околини, најбоље сведоче они који су те дане провели иза врата својих тек обновљених домова, или пак километрима далеко, страхујући за своју безбедност. Живот у граду у ком се слободно, поносно и гласно узвикује „Убиј Србина“, не дозвољава им да се јавно експонирају, свесни чињенице да им се такав вид слободе ни са чим неће и не може гарантовати.

- Како нам је било? Можда горе него пре двадесет година. Тада смо отишли јер смо мо-

рали и нисмо били ни свесни чињенице шта нам се дешава. Данас, као да рат још траје. Толика мржња, нетрпељивост, презир, поново уливају страх у кости. Нема слободе, не смеш бити то што јеси јер страхујеш за голи живот. На рушевинама се ликује о победи, а то је срамно и поразно за сваку цивилизацију. Слушали смо читав дан поруке које су одзвањале из града, гледали пароле и натписе величања усташтва, и једино што могу пожелити свима је да то никада нико не доживи, не осети оно што ми ових дана јесмо, каже С.К. један од ретких Срба који је у Книну остао током ових дана.

ШТО ДАЉЕ ОД КНИНА

- Два дана раније покупили смо ствари и отишли на море, само да што даље будемо од усташког оргијања у свом родном граду. Некако је лакше ако бар не видиш и не чујеш, а са својим болом и сећањима на ове дане из '95. године још учимо да се носимо. Три дана нисмо могли слободно прићи граду, све је било подређено великом слављу, сви путеви водили су ка градском тргу или Томпсоновом концерту. Шта нам мисле, јасно су поручили са та два места, објашњава А.К. из околине Книна

            Након сваке указане прилике којом хрватска јавност јасно покаже Србима да ни после двадесет година од рата и даље нису пожељни, да их у држави у којој су рођени увек и на сваком месту могу поздравити паролом „Убиј Србина“, истим тим Србима повратницима у Книну, требаће још много времена да сумирају утиске из првих августовских дана, потисну слике са овогодишње „прославе" Олује, и покушају све скупа заборавити, макар до следеће годишњице, нових стрепњи, претњи и страхова.

Васка Радуловић
Извор бр. 123.
19.8.2015.