У години када СПЦ у Далмацији обележава два велика и значајна јубилеја; 400 година православне богословије Св.Три Јерарха, и стогодишњицу упокојења једног од значајних теолога и каноничара помесне православне цркве, eпископа далматинског Никодима Милаша, Далмацију је, први пут након протеклог рата, посетио Првојерарх српске православне цркве, Његова светост патријарх српски Иринеј, и тим поводом служио свету архијерејску литургију у духовном средишту далматинских Срба, манастиру Крка.
Након доласка патријарха и доксологије у манастиру Крка, вече уочи празника Преображења, у порти храма уприличена је Свечана академија током које је поручено како су трагови постојања православља у Далмацији веома дубоко утемељени, о чему најбоље сведочи и четири века постојања богословије Св. Три Јерарха, једне од првих српских школа за свештена лица, те упорност, борба и опстанак српског народа у Далмацији након свих искушења и страдања кроз векове.
На светој архијерејској литургији, патријарху српском Иринеју, саслуживали су бројни епископи СПЦ; високопреосвештени митрополит загребачко-љубљански Порфирије, епископ далматински Фотије, сремски Василије, бачки Иринеј, шумадијски Јован, врањски Пахомије, бихаћко-петровачки Атанасије, франкфуртски и свенемачки Сергије, брегалнички Марко, пензионисани захумско-петровачки Атанасије, уз велики број свештенослужитеља и монаха из различитих епархија.
СЕДАМ ВЕКОВА ИСТОРИЈЕ
Православне светиње у Далмацији сведоче о постојању српског народа на овим просторима, а седмовековна историја манастира Крка највећи је сведок и чувар православља у овим страдалним крајевим, поручено је након литургије.
- Крка је кроз векове симбол опстанка Срба у Далмацији. То што се догодило у годинама ратовања, посебно имајући у виду да се молимо истом Богу, читамо исту Свету књигу, исто Јевађеље, ни Творцу није било мило. Десило се да се браћа заваде и почињена су злочинства од којих би се и само небо постидело. То је последица пада људи, последица човековог греха, истакао је у својој беседи патријарх Иринеј, осврћући се на времена страдања народа и његових светиња.
Обраћајући се сабраним верницима у манастиру Крка, али и испред храма Св. Ћирила и Методија у Кистањама, који је, исти дан обишао у поподневним часовима, патријарх је неколико пута нагласио како време мржње и страдања треба оставити у прошлости, те заједно градити братску будућност, посебно на тлу где и данас живе два народа, српски и хрватски, оба хришћанска, која не би смела бити вођена мржњом.
- Помолимо се заједно да велике трагедије остану иза нас, да се више не понове ни нашем народу ни другим народима. хри-шћански мислити и хришћански живети, љубити пријатеље и непријатеље своје, једини је начин да се у ова тешка времена зло искорени и излечи, рекао је Патријарх, те искористио прилику да позове Србе избегле из Хрватске да се враћају и обнављају своје домове.
Говорећи о славној и мученичкој историји богословије Св. Три Јерарха, патријарх је захвалио на труду и пожртвованости свима онима који годинама изводе генерације врсних богослова, нових апостола, који шире реч Божију, и са посебним, наглашеним пијететом говорио о епископу далма-тинском Никодиму Милашу, чију стогодишњицу упокојења Епархија далматинска обележава током ове године.
- Из ове школе вековима излазе духовни хероји одушевљени речју божијом и Јеванђељем, нови апостоли наше цркве, а Никодим Милаш је велико име наше историје, велики угодник божији, велики ум који је задужио наш народ и српску цркву, додао је, између осталог, патријарх Иринеј.
ВАСКРСЕЊЕ НАКОН ПУСТОШИ
Епископ далматински Г. Фотије, упознао је присутне са чињеницом како је ово бо-гословско училиште, које ове године слави четири века свога постојања, још 1615. године основао митрополит дабробосански Теодор, са намером да буде расадник светлости, свештенства и монаштва, које ће са народом далматинског краја носити крст православног сведочења кроз историју. Од тада до данас богословско образовање ту је стекло преко 800 свештеника и 15 епископа.
- Од самог оснивања крчка Богословија по-стала је једно са Епархијом далматинском. Када је живела богословијам живела је и епархија, када се затварала и гасила, гасио би се и живот у епархији. Најчешће је то било у време великих страдања, када су моћне империје владале овим просторима; Венеција, Млеци, Аустрија и Турска, прогониле православне Србе како би проводиле своју земаљску политику. Због тога је ова школа често била измештана од Шибеника до Задра. Слично се десило и током новог прогрома Срба у Далмацији, у трагичном рату од 1991-1995 године, али је Божијом вољом поново обновљен рад богословије 2001. године, те је она после апокалиптичне пустоши поново постала знак наде, преображења и васкрсења православног народа у древној и апостолској Далмацији, рекао је eпископ далматински Фотије.
Посебну повезаност са овом светињом имале су и бројне значајне личности српске историје попут Николе Тесле, Вука Караџића, Доситеја Обрадовића, Симе Матавуља, Деснице, Црњанског и многих других, а од немерљивог је значаја и богата манастирска ризница у којој су сачувани; епитрахиљ св. Саве, Октоих Божидара Вуковића, књиге Вука Стефановића Караџића и Доситеја Обрадовића, на којима су они, као аутори, исписали своје посвете манастиру Крки.
По речима владике Фотија, епископ далматински Никодим Милаш, постао је сино-ним Епархије далматинске и њен учитељ православља који се бринуо о своме народу и очувању његовог културног и националног бића.
- Без Милаша, по нашем скромном мишљењу, ни камен на камену не би остао од светог православља у Далмацији. Милаш је био истински пастир овог народа, који је својим богословљем светих канона и „Православном Далмацијом“, оставио неизбрисив траг у историји СПЦ, а посебно у нашој епархији.
ДОШЛИ СА СВИХ СТРАНА
Богослужењу у манастиру Крка присуствовали су и представници римокатоличке цркве, као и бројни политичари три државе међу којима су били; саветник председника Републике Србије Радослав Павловић, саветник председнице Републике Хрватске Андро Крстуловић Опара, председник Скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић, шеф кабинета председника РС Мирослав Латиновић, генерални секретар председника Републике Српске Синиша Каран, директор Управе за сарадњу са традиционалним црквама и верским заједницама Владе РС Милета Радојевић, саборски заступник и председник СНВ-а Милорад Пуповац, председник СДСС Војислав Станимировић, изасланик кардинала загребачког монсињор Недељко Питарић, представници дипломатског кора, привредници, културни и научни посленици.
Црквеним великодостојницима и политичким представницима власти, испред храма у Кистањама, на свечаности коју је та српска општина организовала у част до-ласка патријарха и прославе православних јубилеја, обратио се и председник СНВ-а.
- Знам да смо се окупили овде данас због тога што желимо да се на овим просторима живи у миру, да се живи у слози и равноправности, да смо сви пред законом једнаки, да нема никога коме смета нешто што је људско, и да нема никога ко није спреман поделити оно што човек може човеку дати, а добро је. Знам да многи од вас који су се током година враћали нису то имали, али сте упркос томе, због везе са својим крајем, због вере у живот са другим људима, били спремни претрпети, и постигли да обновите своја села, своје крајеве, и кажете спремни смо обнављати више и учинити да наш завичај буде место у којем ћемо моћи живети као људи, и у који ће нараштаји који су отишли, моћи долазити и бити део овога краја. Ваша светости, благословите жељу и потребу свих који су данас овде, да живимо у миру, заједно и у слози, са свима који су наше комшије, благословите потребу свакога од нас који смо овде и оних који живе у овом крају, да за себе и своја места, целу Далмацију учине што је могуће више, и да буде, што је могуће мање, лошег гласа одавде, рекао је Пуповац у свом обраћању патријарху и бројним мештанима Кистања.
Празнично саборовање, како у самом манастиру, тако и у центру Кистања, употпуњено је богатим културно-уметничким програмом, а ово духовно сабрање предвођено доласком патријарха, по очекивањима присутних, требало би оснажити положај српске заједнице у Далмацији.
Током тродневне посете, патријарх Иринеј посетио је православне светиње у Задру, Шибенику и Сплиту, састао се са градоначелницима посећених градова и бискупима римокатоличке цркве у Хрватској.
Васка Радуловић
Извор бр. 124.
2.9.2015.