Пре пар месеци, сећам се то добро, био сам са једним пријатељем Личанином на једној промоцији књиге у центру Београда. Питао сам га да ме упозна са водећим људима из Удружења Госпићана "Никола Тесла", што је он и учинио.
Хтео сам са њима да попричам на тему одржавања парастоса српским жртвама из Госпића који су побијени октобра 1991. у етничком чишћењу српских цивила, од стране хрватских паравојних снага, које су предводили: Тихомир Орешковић, Томислав Мерчеп, Мирко Норац и др.
Разочарао сам се колио мало слуха је било за тако једну важну ствар тада... јер колико ја знам за ових 24 године никада се није одржавао парастос за госпићке жртве из 1991. године, било где, па и у Београду. Мој друг је такође био разочаран и било му је непријатно, пошто је он био посредник. Рекао сам му тада, тачније обећао да ћу ја са својим другарима организовати тако нешто на јесен, ако они не буду хтели.
Дошао је тако и септембар месец, када сам наишао на мало више слуха у том удружењу Госпићана и успео да их убедим да овакав парастос просто мора да се направи, а ако они нису вољни, има ко хоће да се прихвати тога...
Пошто Госпићки парастос, тачније српске жртве Госпића и околине из јесени 1991. године нису усамљени случај страдања Срба у Хрватској 1990-их, као и у Босни и Херцеговини и Косову и Метохији, то смо решили да направимо један такав транспарент где ћемо набројати већа страдања Срба у последњој деценији 20. века...
Заказан је и парастос за недељу 18. октобра 1991. године у новобеоградској цркви Св. Ђорђа, у насељу Бежанија, за госпићке жртве. Нас неколико, колико је могло доћи тај дан, дошло је да одамо пошту нашим сународницима, запалимо свеће и помолимо се личким новомученицима. Било је ту доста Госпићана, Личана, Крајишника, али и других српских родољуба који су схватили важност овог парастоса и дошли да подрже ово.
У једном моменту један наш члан је био упитан од једног старијег чикице да му каже из какве смо ми организације, или удружења, пошто смо упали у очи са нашим мајицама али и трансапрентом. Тражио је контакте, ради тога да нас обавести о неким важним догађањима у будућности... Нас неко да обавештава где и када треба да идемо!? Па ми смо увек први испред свих, много пре фотељаша и оних који скупљају политичке поене на оваквим стварима.
Пре самог парастоса, господин Мишо Судар је одржао уводни говор о томе зашто је покренута ова иницијатива за госпићки парастос и важност целе приче. Наставио је "наш представник", тачније највећи син избегличких народа и народности, за кога не знам баш како је добио право да прича о ратним дешавањима и случају Госпић, пре него нпр. Саво Штрбац.
Међу самим посетиоцима данашњег парастоса, али и међу живима са простора авнојевске Хрватске не знам да ли постоји човек који је више упућен у ту проблематику него Саво Штрбац. Само што чика Саво није склон лактању нити му требају јефтини политички поени, он се измакао по страни и слушао. Док је овај други ту дошао вероватно по диктату оних удружења које представља.
Након свега тога, сви смо отишли у цркву, где је свештеник Драган Глумац служио парастос, запаљене су и свеће, а очитана су и имена госпићана који су побијени на зверски начин пре скоро 2.5 деценије.
После самог парастоса, како је обично и ред, људи су изашли мало испред цркве да попричају, јер поред свега, ово је прилика људима и да се мало виде.
Нама је ово једна у низу акција које ћемо наставити радити у будућности, помагати, предлагати, јер да би створили национално свесног поједнца, што и јесте мотив нашег портала, морамо покренути сабирање, окупљање наших људи. Овде на парастосу јесте било неких недостатака, што је горе и наведено, али не нашу адресу. Ми знамо су чим ћемо пред Милоша и Лазара...
Написа: Чуле
18.10.2015.