Годишњица присаједињења српског Војводства Краљевини Србији - www.zlocininadsrbima.com

26. новембар 2015.


Годишњица присаједињења српског Војводства Краљевини Србији


Након пробоја солунског фронта и ослобођења Србије, те пораза и распада Аустроугарске монархије, српска војска незадрживо је напредовала према осталим крајевима будуће заједничке државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а у ове крајеве дошла је почетком новембра 1918. године.

            Не треба посебно наглашавати да су српски војници са одушевљењем дочекaни у новоослобођеним крајевима, посебно од стране припадника српског народа. У Вуковар је 9. новембра дошло сто српских војника док их је у Осијек дошло око 2.000 који ће 14. новембра прећи Драву и ослободити Барању.

            У тренутку док још увек није проглашена нова држава и док се није знало које ће територије ући у састав те будуће државе, за коју се није знало ни какво ће име понети, угледни Срби и припадници других народа узели су ствар у своје руке и на простору Војводине (Бачка, Барања, Банат и Срем) почели припреме за припајање ових делова Краљевини Србији. Тако је у новембру 1918. у Новом Саду основан Српски народни одбор који је имао своје пододборе у свим већим местима Војводине.


Велика Народна Скупштина у Новом Саду 25.11.1918.

 

            У Вуковару је крајем октобра 1918. основан одбор Народног већа и формирана „Народна гарда“. Српски Народни Одбор у Новом Саду на чијем се чели налазио српски првак Јаша Томић већ је 7. новембра написао пожурницу са назнаком „Организујмо се хитно!“ у којој између осталог пише: „Српски народни одбор у Новом Саду позива сва српска места у којима живи наш народ, ма које он вере био, да хитно организује своје народне одборе у свима местима и да веће вароши са својом околином, срезом, пошљу 3-5 својих изасланика у Нови Сад или имена њихова доставе овамо, како би се у најкраћем времену коначно могао организовати Српски Народни Одбор, као представник нашег народа у Угарској…“

            Десет дана касније у Новом Саду је сазвана Народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена заказана за 25. новембар 1918. Дан раније, пре договорене Велике Скупштине у Новом Саду, у Руми је сазван Велики Збор. На овом збору су наступали делегати из око сто места Срема међу којима и још из Борова, Бршадина, Вуковара, Габоша, Грабова, Даља, Допсина, Маринаца, Мохова, Опатовца, Илока, Петроваца, Тење и Товарника. Збор је отворио адвокатски приправник из Руме Јован И. Радивојевић и тада је прихваћена резолуција у три тачке, а у једној од њих наводи се да “заступници Народног Већа у Срему, као изасланици народа, одлучују се за непосредно присаједињење Срема Краљевини Србији”.

            Сутрадан, четворочлана делегација из Руме отпутовала је у Нови Сад где је била сазвана већ поменута Велика Скупштина. На овој скупштини наступило је 757 посланика из 211 општина Бачке, Барање и Баната. Исту је отворио председник Јован Храниловић док је политичку резолуцију прочитао Јаша Томић. У говору који је почео речима „Косовски мученици! Сретно вам ослобођење!“, Томић је прочитао и одлуку Скупштине, где се у другој тачки наводи следеће:
- “Прикључујемо се Краљевини Србији која својим досадашњим радом и развитком ујемчава слободу, равноправност, напредак у сваком правцу, не само нама, него и свима словенским па и несловенским народима који с нама заједно живе.”

            На овај начин обе ове народне скупштине и она у Руми и она у Новом Саду, одлучиле су да се Срем, Бачка, Барања и Банат припоје Краљевини Србији и заједно за Краљевином Србијом уђу у новостворену Краљевину СХС. На Скупштини у Новом Саду од 757 посланика било је 578 Срба, 84 Буњевца, 62 Словака, 21 Русин, 3 Шокца, 2 Хрвата, 6 Немаца и један Мађар. Међу њима било је и седам жена, а 17 посланика дошло је из Барање и то из следећих места: Белог Манастира, Болмана, Брањине, Дарде, Јагодњака и Поповца као и из места мађарског дела Барање Липова, Мохача и Бремена.


Краљевина Србија крајем новембра 1918. године


 

            Међу тим Барањцима најзапаженију улогу имао је брањински прота Стеван Михалџић. Он је изабран у председништво Велике народне скупштине, а као њен члан био је и у делегацији која је посетила престолонаследника Александра. Тада је београдска Правда у свом извештају навела је да је „престолонаследника поздравио дивним и одушевљеним говором поп Стеван Михалџић из Барање, отац Воје Михалџића, правника, који је на српском фронту погинуо као добровољац српске војске. Ватреним речима протумачио је угледни свештеник осећаје Војвођана и њихову приврженост Србији и њеном краљевском дому“.

            Потребно је напоменути да је са овог подручја у делегацију за привремено народно представништво Краљевине СХС у Београду, 27. фебруара 1919. године, за заменика члана изабран вуковарски адвокат др Светислав Новак.

 

 

Срђан Секулић
Извор бр. 130.
24.11.2015.





Оцените нам овај чланак:





Посећено је: 2797  пута
Број гласова: 5


ПРОВЕЗАНЕ ТЕМЕ

Предавање у Љубљани: Крaљeвинa Jугослaвиja у Другом свeтском рaту

Споменик Гаврилу Принципу и у Београду, на Видовдан 2015

Изложба докумената о страдању Митрополије зворничко-тузланске у Првом свјетском рату

Осам и по деценија Југославизма

Годишњица од Мојковачке битке, која је спасила српску војску

74 године од агресије на Краљевину Југославију

Сећање на Александра Берића, хероја одбране Краљевине Југославије




Поделите ову вест, нека се чује истина...









Прочитајте још текстова од истог аутора:

Извештај из Јасеновца: Будите под крошњом српских мученика
Објављено: 2. oktobar 2016.     Има 1212 прегледа и 10 гласова.

Вуковар: Двојезичне дипломе без препрека
Објављено: 9. jun 2016.     Има 1409 прегледа и 5 гласова.

Бобота: Пажњу усмерити на антифашистичку борбу
Објављено: 24. avgust 2016.     Има 1422 прегледа и 5 гласова.

Стање културе Срба у Хрватској данас
Објављено: 2. februar 2017.     Има 1449 прегледа и 0 гласова.

Бранкови дани у Вуковару: У част великом песнику
Објављено: 15. oktobar 2015.     Има 1461 прегледа и 11 гласова.





















Skip Navigation Links