Центар за суочавање с прошлошћу – Документа и Европску дом Вуковар реализују заједнички пројекат под називом Интегрална психолошка и правна подршка жртвама тортуре. Тим поводом у Вуковару је одржан тренинг развијање локалних умрежавања и размена добре праксе пружалаца психосоцијалне подршке жртвама тортуре и цивилним жртвама рата.

Сам тренинг трајао је два дана, а имао је неколико тема попут потреба цивилних жртава рата, затим трансгенерацијски пренос трауме, психосоцијална подршка жртвама сексуалног насиља, интеграција појединаца у друштво и увид у искуство рада са жртвама рата, жртвама тортуре и других облика насиља.
- Овај тренинг је првенствено за пружаоце психосоцијалне подршке. Ми смо сад позвали велик број представника како државних институција и установа, али и организација цивилног друштва које у својим програмима имају бесплатну правну помоћ и пружање те психосоцијалне подршке. Првенствени је циљ да се умрежимо и да се створи једна корисна синергија јер видљиво је да се на ратом захваћеним подручјима радила пре свега физичка обнова, а врло мало социјална, истакла је модераторка овог тренинга Милена Чалић Јелић.
 

Овај пројекат проводи се на подручју целе државе, а тренинг у Вуковару је први такве врсте док је сличан одржан у Осијеку прошле године, а план је да се одржи један и у Книну. Циљ пројекта је да свако на овом тренингу понуди своје искуство које су стекли са људима на терену. Стога су позвани бројни представници државних институција као и организација попут Регионалног центра за стрес и трауму, Друштва за психолошку помоћ, Одбора за људска права Заједничког већа општина, Министарства бранитеља, Опште жупанијске болнице Вуковар, Клиничког болничког центра Осијек и други.

 

ДИСКРИМИНИСАНЕ СРПСКЕ ЦИВИЛНЕ ЖРТВЕ

Резултати тренинга биће видљиви накнадно, а у Документи се надају да ће они бити позитивни. У овом пројекту укључен је и Европски дом Вуковар са којим Документа има сарадњу од раније.
- Ово је један у низу скупова које Докуманта организује на тему права цивилних жртава рата. У Вуковару радимо неколико година кроз једну релативно организовану сарадњу са Европским домом Вуковар. Заједно смо се бавили темама подршке цивилним жртвама рата, нарочито жртвама тортуре и сексуалног насиља, али наравно и другим цивилним жртвама рата које су са овог подручја. Ми смо заједно у партнерству направили истраживање о потребама цивилним жртвама рата које ћемо и овде на овом тренингу представити, а које указују на једну тешку ситуацију у којој недостаје и институционалне и друштвене подршке о неком њиховом животу, о некој новој интеграцији и схватању вредности живота на крају крајева. Ми ћемо се на овом скупу бавити подршком која долази од стране пружалаца психосоцијалних помоћи и рехабилитационих третмана те настављамо вишегоди-шњи разговор о томе, каже Емина Бужинкић из Документе.

Према истраживањима на овим просторима има између четири и девет хиљада цивилних жртава рата, а само њих неколико стотина прима инвалиднину или неко друго социјално право које је при том недовољно за живот тих људи. Међу онима који нису остварили никаква права има доста и припадника српског народа.
- Оно што смо ми могли видети пратећи не само доделу социјалних накнада, односно социјалних права и пратећи судске поступке, јесте да је велики број српских цивилних жртава рата поднео захтев за накнаду штете на хрватским судовима и да су при том били одбијени. Дакле, ради се о томе да је то била већина припадника српске националности и њих 99 одсто према нашим истраживањима нису добили накнаду штете, а да су при том платили држави и високе парничне трошкове. Наравно да у тој парници има и хрватских цивилних жртава рата, у сваком случају о којој год се етничкој групи ради тако нешто је недопустиво и у том смислу је јако важно подвући важност процесуирања ратних злочина како би управо те жртве које су често сведоци на таквим суђењима, имале право на накнаду штете јер су управо због тих ратних злочина и страдале, нагласила је Бужинкић.

Повод за организацију оваквог тренинга у Вуковару је и тај што је недавно изгласан и донешен Закон о правима жртава сексуалног злостављања током рата. Како кажу у Документи чланови комисије који буду изабрани за провођење овог закона мораће да рачунају не само на помоћ државних институција него и на организације цивилног друштва.

С. Секулић
Извор бр. 120.
24. јун 2015.