Датум рођења великог научника Милутина Миланковића, 28. мај, постао је врло важан дан у животу општине Ердут и научниковог родног места Даља. Сваке године, а ове је то осми пут, на сам тај дан или викенд који пада око тог датума у Културно-научном центру који носи Миланковићево име и смештен је у његовој родној кући, одржавају се научни скупови посвећени његовом делу. Свако ново окупљање донесе и неку новину на пољу опремања самог центра, али и на пољу научних откри-ћа повезаних са радом Милутина Миланковића.

- Данас обележавамо 136. годишњицу Миланковићевог рођења и у складу са именом Културно-научног центра гледамо да то буде комбинација науке и културе па је тако и овај пут. Аутор модела који илуструју Миланковићеве циклусе проф. др Александар Петровић из Београда и вођа ауторског тима који израђује те моделе инжењер Радомир Путник представили су модел земљине револуције, а академик Федор Месингер говорио је о новостима на плану глобалних климатских промена. Представили смо и нови пројекат планетаријума Милутина Миланковића за који сам сигуран да ће, када буде реализован, бити веома атрактиван и да ће употпунити понуду КНЦ Миланковић и биће једна од круна дугогодишњег напора да се осмисле садржаји који презентују Миланковићево стваралаштво, каже директор КНЦ Миланковић, Ђорђе Нешић.

Дружење у Миланковићевој кући започело је представљањем „Модела земљине револуције“, који је, како је већ речено у уводу овог текста, осмислио проф. др Александар Петровић из Београда.

- Овај модел приказује Миланковићев канон осунчавања и његове циклусе, приказује годишње осунчавање наше планете и омогућава нам да видимо како функционише та небеска механика и како се наша планета осунчава у складу са променом годишњих доба. Ово је једнинствен модел у светским размерама, јер до сада није урађено да то буде приказано у слободном простору на начин да се тачно види шта се догађа са земљом и сунцем, како се земља креће кроз раван еклиптике, пење и спушта се, и омогућава нам да видимо последице тих дешавања. Кућа Милутина Миланковића комплетира се са одређеном причом и тиме он постаје разумљив свима. Случај је пресудио да управо ја радим на материјализацији и визуелизацији онога што је Миланковић радио, а када смо већ добили прилику, моја екипа и ја доживели смо као велику привилегију да по-кажемо шта то значи канон. Ми знамо шта је канон у музици, астрономији или религији али сад постоји и један посебан канон који се зове канон Милутина Миланковића, који нам омогућава да реконструишемо прошлост, предвиђамо будућност и тиме потврдимо некакву своју, људску, позицију коју имамо у одређеном космичком окружењу, објашњава професор Петровић.

Иако постоје и они који кажу да то није истина глобално затопљење апсолутно постоји и у то уопште не треба сумњати тврди академик САНУ Федор Месингер који је и овај пут изнео новости на плану проучавања Миланковићевог дела и глобалних климатских промена.

- Има разлога да људи у то сумњају јер се за то свако и интересује. За глобално затопљење крив је човек. Ја сам овде данас због тога да објасним шта је Миланковић у вези с тим урадио, шта је данас у центру догађаја, зашто се то догађа, шта нам предстоји и шта можемо да урадимо како би ублажили последице глобалног затопљења. Ситуација је врло озбиљна и није за потцењивање. Треба штедети енергију и користити обновљиве изворе што је данас занемариво у употреби. Ако бисмо сагорели сва фосилна горива живот на земљи више скоро да не би био могућ. Да је Миланковић жив он би сигурно пратио и истраживао начине шта се може учинити, каже Месингер.

ПРЕДСТАВЉЕН ПРОЈАКАТ БУДУЋЕГ ПЛАНЕТАРИЈУМА

На крају програма пејзажни архитект Раде Манојловић представио је пројекат назван „Планетаријум Милутина Миланковића“. Пројекат је настао у жељи да се ојачају едукативни капацитети КНЦ Миланковић и допринесе побољшању туристичке понуде општине Ердут, Осјечко-барањске жупаније, али и целе Хрватске.

- Идеја за израду планетаријума проистекла је из Миланковићевог дела „Кроз васиону и векове“ у ком он пише како је у свом баштенском павиљону замишљао Сунчев систем односно планетаријум у ком му је Сунце представљала једна црвена билијарска кугла смештена испод сенице у његовом врту па је онда у складу са њиховим путањама распоређивао остале планете сунчевог система, објашњава Манојловић.

Учесници и посетиоци научног скупа на крају програма прошетали су будућим планетаријумом дуж путања појединих планета при чему је Меркур смештен унутар самог дворишта док су Венера и Земља позиционирани на угловима куће ван њеног дворишта. Остале планете распоређене су дуж шеталишта уз дунавску обалу. Крај сваког паноа небеске шетаче чекали су ученици даљске основне школе који су изнели основне информације о свакој планети као и записе Милутина Миланковића о њима. Идеја је да на овим местима у завршном делу пројекта планетаријума буду постављени модели планета као скулптурални елементи у простору крај којих ће бити постављене и инфо-табле које би заинтересо-ваним посетиоцима пружиле основне информације о особинама сваке од планета.

- Циљ и мисија овог центра и замишљени су тако да постану и буду бренд општине Ердут. Од тог циља смо још далеко, али годишње имамо бар пет-шест датума који су за општину врло значајни и на тај начин покушавамо да се овом великом Даљцу, великом Србину и великом човеку одужимо колико можемо, а са друге стране да и тај научни свет у ком је он био врло активан и врло цењен привучемо код нас и скренемо његову пажњу на оно што је Миланковић урадио. Ми се трудимо да будемо покретачи и да у земљи у којој је рођен и, на крају крајева, и сахрањен, његово дело буде валори-зовано на прави начин, каже начелник општине Ердут Југослав Весић који је истакао да се општина труди да помаже рад КНЦ-а

Миланковић колико год је то могуће.

- Центар је на буџету, али пројекте и сами пишу и као што видите добро ради. Циљ нам је да центар постане и део школског система и постане дестинација у коју ће долазити ученици из целе Хрватске, али и научници из целог света. Наравно, ту много може да помогне и држава, али у том делу нисмо задовољни. Министарства ипак морају другачије да посматрају овај центар јер Миланковић, на жалост, још увек није на прави начин вреднован, напомиње Весић.

МИЛАНКОВИЋ ОЖИВЕО

Програм је имао и свој културни део у ком је глумац Београдског драмског позоришта Саво Радовић извео двадесетоминутни одломак из драме коју је шира публика имала прилику да види пре четири године. Миланковићеве мемоаре Радовић је драматизовао и назвао их „Успомене“. Занимљиво је да Радовић и ликом веома подсећа на Милутина Миланковића па су присутни имали утисак да их је у кући дочекао сам научник, главом и брадом.

- Физичка сличност јесте важна када глумите личности из историје па ми је најбољи власуљар у Србији, Нијаз Мемиши, урадио перику да допринесе том визуелном утиску.

Међутим, што се тиче глуме, постоји тренутак када се нагомилају та сазнања, а важно је и оно што глумац покрене сопственом маштом, и тада се глумац са њим поистовети. Мислим да се ни Милутин Миланковић не би много љутио када би видео како га ја играм, а постоје и ти живи сведоци који су били његови студенти и они су исказали задовољство, што ми је изузетно драго, каже Радовић, који се са Миланковићевим ликом први пут срео 2009. године играјући га у кратком филму сниманом за отварање Универзијаде у Београду. Касније је све то преточио у монодраму премијерно изведену 2011. године на сцени његове матичне куће, а прва реприза била је управо у Даљу у Дому културе.

У КНЦ-у Миланковић постоји још много планова, а један од њих је и израда квалитетног водича кроз музеј који ће служити у пропагандне сврхе. Када једном буде завршен, планетаријум као и модели којима је центар опремљен ће бити врло занимљиви и сигурно ће повећати туристичке потенцијале општине Ердут. На тај начин цео Даљ биће у знаку Миланковића, а то је нешто што он свакако заслужује.        

Славко Бубало
Извор бр.119
10. јун 2015.