Поводом 80 година од агресије Сила Осовина на Краљевину Југославију позивамо Вас да нам се придружите у обележавању кроз културу сећања:

НА ЗАБОРАВ НЕМАМО ПРАВО!

Програм обележавања у Београду у недељу 4. априла 2021. године:

09:00 сати - помен свим жртвама и херојима одбране отаџбине у Светогавриловском храму (Хумска улица бр. 26), на Топчидерском брду.

12:00 сати - полагање венаца на Споменик пилотима браниоцима Београда 1941, на Земунском Кеју код хотела Југославија.

12:20 сати - историјски час на тему Априлског рата 1941. године.

Други светски рат је започео нападом Немачке на Пољску септембра 1939. године. Наредно лето је у Берлину створен Тројни пакт где се Немачкој придружују Јапан и Италија у походу за прекрајањем света.

Краљевина Југославија се покушала одупрети притисцима нацистичке Немачке да приступи том војно-политичком савезу, али беуспешно. Када су у Београду и другим србским градовима избиле 27-мартовске демонстрације због потписивања слободног проласка немачких трупа кроз југославенску краљевину, то је довело до пада Владе Цветковић-Мачек и поништења споразума који је два дана раније потписан код Беча са циљем да се умири Адолф Хитлер пошто се Краљевина Југославија налазила у потпуном непријатељском окружењу. Ти догађаји су разљутили Фирера и одлучено је да се нападне и подели југославенска територија. Ово је уствари била жеља Велике Британије и Совјетског савеза, са циљем одвлачења снага.

Ујутро на православни Васкрс 1941. године покренута је инвазија са територије Мађарске, Румуније, Бугарске, Албаније и Аустрије која је већ била део Трећег Рајха. Београд је стравично бомбардован неколико дана као и остали градови где су Срби имали већину: Ваљево, Скопље, Подгорица, Крагујевац, Нови Сад, Осијек, Бањалука, Сарајево, Сплит, Ниш итд.

Шести ловачки пук краљевске ескадриле је дао велики допринос у борбама са немачким авионима и одбрани престонице. Војска Краљевине Југославије као национално нехомогена целина је имала силне проблеме, а први је био издајство словеначких и хрватских официра. За десетак дана потписана је капитулација и југославенска територија је подељена.

Словенија је већим делом припала Немачкој, а мањим делом Италији. Загорје, Горски Котари, Славонија, Лика, Босна, Банија, Кордун, Херцеговина, Срем, Дубровник и део Далмације је ушао у састав клеро-фашистичке Независне Државе Хрватске. Мађарска је окупирала Барању, Бачку и Прекумурје, док је Бугарска добила Јужну Србију. Албанија је присвојила већи део Космета до Ибра, Охридски, Дебарски и Теровски део...

Црна Гора је била под италијанском окупацијом, док је Италија отоке у Далмацији и Боку Которску присвојила као своју територију. Србија је сведедена на границе из 1878. године, а на чело је постављен генерал Милан Недић који је формирао Владу. Банат је формално придружен Србији, где су власт водили Фолксдојчери.

Током четири ратне године 1941-1945 убијено или нестало је скоро два милиона Срба. Највише су страдавали у концентрационим логорима: Јасеновац, Јадовно, Стара Градишка, Јастребарско у НДХ Бараке у Шабцу, Црвени крст у Нишу, Бањица у Беогрду, Сајмиште у Земуну... Бугарски, мађарски, хрватски и албански фашисти заједно са јединицама Вермархта били су део ГЕНОЦИДА односно хтели су биолошки нестанак православних Срба на Балкану.

Поред концентрационих логора Срби су масовно убијани:

- Босна: Стари Брод крај Вишеграда, Дракулић код Бањалуке, Шушњар код Санског Моста, Гаравице код Бихаћа, Ливањско Поље, Купрешка висораван, град Сарајево...

- Херцеговина: Пребиловци код Чапљине, Корићка јама код Билеће, Мостар и долина Неретве, околина Дувна...

- Окупирана Србија: Драгинац код Лознице, Краљево, Крагујевац, Бојник код Лесковца, Блажево и Бозољин

- Војводина: Новосадска Рација, село Чуруг, Панчево, Рума; Дудик код Вуковара...

- Црна Гора: Пивски До, село Велика на Чакору...

Такође је хиљаде Срба одвођено из окупиране домовине у Норвешку на северни део Европе током тајне операције "Викинг", са циљем да се не врате. Они су морали да граде путеве (друмске и железничке) за потребе нацистичке ратне машинерије. Мали број их се вратио кући жив.

Други светски рат је уствари једно од највећих страдања нашег народа, у коме су поднете невиђене жртве. Проценутално гледано Југославија је била међу три најстрадалније земља у целом свету уз Пољску и СССР.

Овај плакат је пожељно делити и умножавати.