И бити Србин у Хрватској за многе је провокација - www.zlocininadsrbima.com

17. јун 2014.


И бити Србин у Хрватској за многе је провокација


Да је бити Србин у Хрватској за многе у овој земљи још увек је равно провокацији, показују и најновији "догађаји" на Европском Првенству за кошаркашице до 18 година, које се одржава у Вуковару и Винковцима. Да сензационалистички, необјективно и лажно извештавају, хрватске медије није омело ни то што на прву утакмицу између Србије и Грчке, одриграну 15. августа 2013. нису послали ниједног новинара.

Будући да на лицу места нису имали фоторепортере, што уопште није тешко утврдити и доказати, поставља се и оправдано питање, како онда могу да знају шта се тамо заиста дешавало. Њихово извештавање се дакле свело на рекла-казала и текстове београдског Курира чији новинари такође нису били на паркету дворане у Борову насељу. Управо по томе се види да им објективност није једна од звезда водиља по томе што раде. У Вечерњем листу сензационалан наслов "Невиђена провокација Срба на ЕП-у кошаркашица у Вуковару". У Јутарњем листу исти шаблон, идентичан наслов, уз констатацију да је "полиција хитном интервенцијом спречила озбиљнији инцидент".

Да видимо шта је то изазвало ту интервенцију. То је застава српске националне мањине у Хрватској, на којој је исписано име града ћирилицом у ком живе. Шта то може да значи сем тога што пише, знају само они којима из неког разлога то смета. По мени, то значи да и у Вуковару живе Срби, који се ето усуде да навијају за репрезентацију Србије. Навијање није забрањено, а писање ћирилицом на застави је сасвим очекивано и нормално.


Другог дана ЕП отишли су толико далеко да су забранили навијачима забранили уношење заставе Србије у дворану, иако то није забрањено нигде у свету. Уосталом, то није било забрањено ни Португалцима ни Грцима, а једини разлог зашто то нису радили јер их у дворани није ни било. Кошаркашице Србије које немају ни 18 година испадоше на крају толико криве да за њих није смео нико ни да навија. Али не бих се више задржавао на томе јер ћете о свему што се дешавало на прва три дана првенства бити информисани од колеге Николе Милојевића, који је био и једини новинар у дворани од првог дана одржавања првенства у Борову насељу.

Слика

То да је бити Србин у Хрватској провокација ипак није од јуче. Иако се десио пре 30 година још увек памтим један догађај који то потврђује. Војску, ону стару југословенску, служио сам у СР Словенији. Било је то крајем 1983. када је у нашу учионицу ушао поручник ЈНА Иван К. и наредио нам да испунимо некакав упитник. Служио сам Ратно ваздухопловство и против ваздушну одбрану; и упитник смо требали попунити како би се сазнао национални састав наше ескадриле. Између подака о датуму, години, месту и републици рођења, тражен је податак о националној припадности. Након што сам написао да сам рођен у Вуковару, СР Хрватска, не слутећи ништа у рубрици национална припадност написао сам Србин. Тако испињене упитнике предали смо поручнику и он се удаљио из учионице. За мање од пола сата он се вратио и оштрим гласом ме позвао код себе у канцеларију.


Када сам ушао стајао је иза свога стола и гледао ме намргођено, а онда као да је нечим увређен питао: "А ти Бубало, ниси Југославен?". Тренутак сам ућутао, а онда сам поручнику Ивану К. поставио контра питање: "А ви поручниче, нисте Хрват?". Знао сам да је из СР Босне и Херцеговине и да се изјашњавао као Хрват. Моје питање је зато било логично и требало је да га увери да ако је нормално да он буде Хрват у СР Босни и Херцеговини, онда је нормално да ја у СР Хрватској будем Србин. Тада су Срби у СР Хрватској још увек били конститутиван народ, као што су Хрвати били конститутиви у СР БиХ. Хрвати су тамо и остали конститутиви, а Србима је то право укинуто одмах по осамостаљивању Хрватске, али то већ сви знамо.

Поручник Иван К. се још више уозбиљио али био је потпуно затечен и разоружан мојим питањем. Нестало је у њему воље да иде даље. Назвао ме паметњаковићем и дао вољно. Напустио сам његову канцеларију и питао се како једном официру ЈНА може да смета што се неко из СР Хрватске изјашњава као Србин. Не знам шта се касније догодило са поручником Иваном К., да ли је преживео рат, за коју страну се борио и како се сада изјашњава. Али ако је жив, вероватно се много тога променило у његовом животу. Оно што се није променило то је чињеница да онда као и сада бити Србин и изјаснити се као Србин у Хрватској, многи доживљавају као провокацију, а то тако не сме да буде.

И у Србији исто тако живе људи који се изјашњавају као Мађари, Румуни, Словаци, Чеси, па и Хрвати. Нисам чуо да ико то сматра провокацијом, нити им забрањује да навијају за репрезентације своје матичне државе. Онима који демократију, људска и мањинска права посматрају кроз другачију, искривљену диоптрију не може се помоћи. Такви ће у свему видети оно што желе да виде, а не оно што заиста јесте.


"Не бој се мало стадо" (Лк 12,32)
"Ако вас мрзи свет, знајте да је мене омрзнуо пре вас" (Јн 15,18)




Аутор: Славко Бубало
Извор бр. 74.
21. август 2013.




Оцените нам овај чланак:


Посећено је: 1474  пута
Број гласова: 5


Поделите ову вест, нека се чује истина...









Прочитајте још текстова од истог аутора:

Случај Месић: Меморија треба само ако лажете
Објављено: 8. februar 2017.     Има 762 прегледа и 10 гласова.

Славе Туђмана, али многе његове речи су заборавили
Објављено: 23. januar 2017.     Има 835 прегледа и 5 гласова.

Ћутање не значи увек одобравање, али...
Објављено: 2. oktobar 2016.     Има 839 прегледа и 5 гласова.

Интервју са Милошем Ковићем: Наша историја је наш ресурс
Објављено: 11. novembar 2016.     Има 840 прегледа и 0 гласова.

Провокација усташким симболима
Објављено: 26. novembar 2015.     Има 848 прегледа и 0 гласова.




















Skip Navigation Links