У петнаестој емисији емисији "Разбуђивање" угостили смо Драгана Пјевача, предсједника УО Координације српских избјегличких удружења са подручија бивше Југославије.
Драган Пјевач се више од деценије бори против заборава са својим удружењем, проблемима несталих лица са простора некадашње СФРЈ, као и то да се злочинци приведу правосуђу и адекватно казне. Драган Пјевач је рођен 1956. године у Чутлуку, мало личко село подно Велебита, општина Госпић. Његови преци су убијани за вријеме Другог свјетског рата од усташа, два стрица су му убијена.
У родном мјесту је завршио основну школу и послије у Госпићу гимназију. Средином 1970-их одлази на студије у Загреб, гдје је дипломирао на Правном факултету. Послије студија долази у Топуско, мјесто на Кордуну познато и ван граница бивше Југославије због својих природних љепота и ресурса - бања Топлице. Тамо га је затекао и рат, односно крвави распад Југославије почетком 1990-их. Никада није васпитаван и учен да људе дијели по нацији, већ по доброти, тако је и своју дјецу васпитавао.
Хрватска полиција и (пара)војска је током грађанског рата у Хрватској 1991-1995 имала низ злочиначких акција против Срба, а Драган Пјевач је навео неколико: Миљевачки плато 1992, Масленица и Медачки џеп 1993, Бљесак и Олуја 1995. У емисији Разбуђивање, Драган Пјевач се посебно осврнуо и детаљно описао злочин над Србима у Медачком џепу, одосно злиочиначку акцију хрватске војске из септембра 1993. године, када су три српска села: Дивосело, Читлук и Почитељ спаљена до темеља, а скоро 90 личких Срба, становника споменутих села је мучки убијено. Углавном су то били особе старије доби и ненаоружане.
Међу њима ујак и мајка Драгана Пјевача, која је имала 68 година старости. Читавом акцијом прогона са елементима геноцида су командовали Мирко Норац и Рахим Адеми, док су највиши државни и војно-полицијски руководиоци Републике Хрватске били .упознати са свим детаљима шта се дешавало на том подручију. Мирко Норац је одмах награђен чином генерала.
Петнаест година након овог злочина Мирко Норац је изведен у Ријеци пред суд правде, односно Хашки Трибунал је уступио хрватском правосуђу овај предмет. Пресуда за овај злочин је гласила само шест година затвора, иако су се на суђењу могли чути монструозни детаљи убистава српских цивила какви људски ум тешком може замислити.
Било је то право изругивање правди и породицама жртава.
Предсједник Туђман одликује Норца
Током издржавања казне Мирко Норац је био више слободан човек, него затвореник: оженио се, добио двоје дјеце, завршио факултет и др. Драган Пјевач је још у емсији Разбуђивање причао о проблемима идентификације посмртних остатака, као и несталих лица односно са велики проблеми пред којим хрватске институције затварају очи и врше опструкцију деценијама.
Пет пута је присуствовао састанцима српских и хрватских делегација гдје се врши искључиво пропаганда и замјена теза, ко је жртва, а ко злочинац.
На крају емсије Драган Пјевач је позвао све родољубе да дођу у недјељу 9. септембра 1993. године у београдску цркву Св. Марка на Ташмајдан, гдје ће се 25. пут одржати парастос у 11,00 сати, у организацију удружења "Суза". Прилика да се помолимо за наше невино пострадале сународнике и упалимо свијеће.