Дахау - www.zlocininadsrbima.com

   


Период: Други свјетски рат

Област: Немачка


Логор: ДАХАУ



Логор Дахау је био нацистички концентрациони логор и први отворен у Немачкој.

Под крилатицом "Arbeit macht frei" (срб. Рад ослобађа) коју су Немци лансирали верујући да са себе на неки начин скидају одговорност, а логорашима чине услугу у месту Дахау, двадесетак километара северно од Минхена, отворен је први концентрациони логор у Другом светском рату.

Дакле, логор Дахау је отворен 22. марта 1933. године у свечаној атмосфери отворио Хајнрих Химлер. 

Број људи који су прошли кроз Дахауски логор је преко 200.000, док је трећина убијена. Број Срба је процењен око 3.000 утамничених, и скоро 600 Срба убијених.

Савезничке снаге које су надирале са Запада (Британци и Американци) су га ослободили 29. априла 1945. године.

Данас је на том месту некадашњег ужаса направљен спомен-комплекс који сведочи о нацистичким злоделима. Свештенство СПЦ долази ту и служи парастосе.

ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ  1941-1945

ЗЛОДЕЛА

Априлски рат * Крива РекаБојник * Крагујевац * Шид

Плав и ГусињеКочевски масакр * Кикинда * Сириг

Немачко бомбардовање БеоградаУрошевац * Лесковац

Савезничко уништавање Београда * Бачка и Барања * Ниш

Новосадска рација * Бомбардовање Подгорице * Рисан

ДрагинацКраљевоПива * Возућа * ДракулићВелика

Велика * Блажево и Бозољин * Панчево * Јабука * Ђаковица

ЗЛОЧИНЦИ

Ласло Бардоши * Ференц ФишерШефкет Верлаци

Валтер Браухич * Аћиф ЕфендијаМирко ПукНДХ

Богдан Филов * Евалд КлајстЏафербег Куленовић

Италијанска војскаХенрик Верт * Бенито Мусолини

Јозеф ЈанкоМустафа Круја * Борис III * Бедри Пејани

Џафер Дева * Осман Растодер * Анте Павелић * Балисти

Асен Николов * Адолф Хитлер * Бенито Мусолини

Мидхат ФрашериВалтер Браухич * Васил Бојдев

Јурај Шпилер * Бугарска војска

ЖРТВЕ

Браћа Остојић * Марко Бошковић * Сава Трлајић

Љубан Једнак * Љубо Млађеновић * Острожин

Петар ДабробосанскиСвештенство на Космету

Вукашин Мандрапа * Сава Шумановић * Марија Почуча

Дабробосански и Милешевски * Николај Велимировић

Ристо ЛојпурДоситеј Васић

ЛОГОР

Плав * Сајмиште (Земун)Барч * Бараке на Сави

Бањица * Бејсфјорд * Дахау * Госпић-Јадовно-Паг

Црвени Крст * Митровица * Сисак * Норвешка

Шарвар * Јастребарско * Карашjок * Оснабрик

ПУБЛИКАЦ.

Бездане јамеЛогори Мађарске * Magnum Crimen

Билогора * Пацовски канали * Личка трагедија

Књига из тишине * Кордунашки процес * Црна књига

Заборављена рација * СПЦ * Фратри и усташе кољу

Деца у жициРади ти дијете свој посао * Крвава бајка

Политика терора * Злодела Фолксдојчера * Лежимир

Бог и Хрвати * Срем


ПРЕТХОДНИЦА

Вајмарска република, основана у граду Вајмару у Немачкој након бекства цара, а била је стално угрожена акцијама нациста. Нацисти су били припадници Национал-социјалистичке немачке радничке странке на чијем челу је био Адолф Хитлер.

По угледу на италијански Марш на Рим, у Минхену је 1923. године одржан збор нациста, а у новембру исте године Хитлер је покушао да дође на власт у Баварској. Он је ухапшен у овој акцији и осуђен на пет година робије, али је пуштен условно након годину дана.

И у Немачкој је економска ситуација (хиперинфлација, незапосленост и плаћање ратне штете итд) створила велико незадовољство грађана. Нацисти су ово искористили за свој привредни успон и 1924. године су кренули у пробој ка врху Немачке. На изборима те године добили су 32 посланичка места у Рајстагу (немачка Народна скупштина).

Највећа странка постали су 1932. године, а Хителер је 30. јануара 1933. именован за канцелара целе Немачке. Врло брзо је укинута слобода штампе и говора, као и грађанске слободе. Јевреји, слободољубиви људи и комунсити су хапшени и одвођени у концентрационе логоре у Дахау и Оранинбургу.

Оформљена је државна тајна полиција - Гестапо која је затварала је клубове, барове, књижаре и забрану и паљење часописа и књига... укратко радили су на елиминацији свега што је у супротности са идеологијом "Übermensch".


ОСНИВАЊЕ ЛОГОРА

Логор Дахау је отворен само два месеца по доласку Адолфа Хитлера на власт. И то на локацији поред градића Дахау, који је удаљен 20 км северно од Минхена, највећег града у Баварској покрајини.

Идеју за отварање логора смрти Хитлер није измислио већ наследио, али јој је дао још језивији печат.

Од 1904. до 1908. Немци су у Африци побили 75.000 урођеника племена Херери и Намакви на територији данашње Намибије што је износило преко 80% становништва тог подручја.

Логор је отворен 22. марта 1933. године и био је први "редовни" концентрациони логор који је основала коалициона Влада национал-социјалиста и Немачке националне народне странке, која је распуштена 6. јула 1933. године.

У логору су биле 32 бараке, а у свакој четири просторије са по 200 логораша, а њихов број се стално мењао.

Хајнрих Химлер, шеф полиције у Минхену и каснија десна рука нацистичког лидера Адолфа Хитлера, званично је описао логор као "први концентрациони логор за политичке затворенике".

 

УСЛОВИ И ОРГАНИЗАЦИЈА

Логор у Дахау је замишљен и организован, пре свега, као институција помоћу које ће се нацисти обрачунавати са свим својим политичким противницима, као и са одређеним непожељним појединцима и групама. У њему су свој злочиначки занат "учили" Рудолф Хес, каснији командант "Аушвица", Јохан Шварцбехер, комадант логора у "Равенсбрику" и Барановски, комадант логора "Заксенхаузен".


Дахау на мапи Немачке

У његове жице и бараке најпре су упућивани комунисти, а затим Јевреји, Роми, масони, свештеници Римокатоличке и неких протестантских цркава, дисиденти нацистичке партије, као и један број обичних или тзв. класичних криминалаца.

После присвајања Аустрије тзв. Аншлус и окупације Чешке, у логор Дахау су доведени противници нацизма и из тих држава, а од почетка Другог светског рата и из свих осталих земаља које су се нашле под нацистичком чизмом.   

Дахау је од првог дана радио пуном паром. Радило се у три смене а логораши су довођени непрекидно па је кроз Дахау прошло преко 200.000 људи разних народа из тридесетак поробљених земаља Европе, међу којима и окупирана Краљевина Југославија.

Немачку дисциплину и педантерију помало квари то да не постоје тачни подаци о свим убијеним људима јер се убијало брутално, одмах, без губљења времена, а људски живот се веома често одузимао рафално, много брже него што је могло бити забележено.

Многи логораши су присилно одовођени на рад у фабрику аутомобила БМВ, у Минхен.

 

БРОЈ ЖРТАВА

Бројка убијених је већа од 43.000 људи и то само евидентираних логораша.
Иако ни до данас, из одређених разлога објективне природе, није прецизно утврђен број оних који су били доведени у тај логор, рачуна се, ипак, са великом вероватноћом, да је од 1933. до 1945. године, кроз њега прошло негде између 230.000 и 260.000 људи из 24 земље, укључујући ту и неколико хиљада Срба.

Процењује се да је 25.613 затвореника умрло само у главном логору и још најмање 10.000 у околним логорима. Многи су умирали од неухрањености, а било је и самоубистава.

У нехуманим условима харале су болести и умирало се и од заразе, па је 1944. године тифус однео око 15.000 живота.

Око 70.000 логораша није изашло живо из логора Дахау нашавши смрт у његовом крематоријуму или у многобројним масовним и појединачним гробницама унутар и изван његових жица.

Према истраживањима др Николе Живковића, међу 32.000 логораша који су дочекали ослобођење "Дахауа" налазило се око 3.000 Срба док је њих близу 600 изгубило живот у њему.

 

НАЧИНИ УБИЈАЊА

Убијани су, као и остали логораши Дахауа, на многобројне, крајње свирепе начине:

  • садистичким пребијањем и мрцварењем до смрти,
     
  • изгладњивањем
     
  • препуштањем изгладнелим псима,
     
  • пуцањем у потиљак из забаве логорских стражара и функционера,
     
  • гушењем у гасним коморама,
     
  • вешањем,
     
  • извођењем медицинских и других експеримената.

 

НЕМАЧКИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА

ВЕЛИКИ
РАТ

Логор Куберг * Јиндриховице * Нежидер * Маутхаузен * Ашах на Дунаву

Некенмаркт * Рудолф Браун * Мачва и Подриње * Велики Међер

Шуцкори * Церска битка * Вражија дивизија * Бој на Гучеву * Болдогасоњ

Мојковац * Броумов * Мачков камен * Добој * Арад * 7000 душа * Бешка

Окупација Београда * Босна и Херцеговина * Цулковић * Исповест Драге

Макензен * Казмир Литгендорф * Карл I Аустријски * Алферд Шенк

ДРУГИ
СВЕТС.
РАТ

Операција Викинг * Априлски рат * Велимир Павловић * Логор Карашок

Бејсфјордска трагедија * Крвави путеви * Краљево * Крагујевац * Драгинац

Блажево и Бозољин * Крива Река * Сајмиште * Бараке на Сави

Адолф Хитлер * Евалд Клајст * Валтер Браухич * Франц Беме * Јанко

Бањица * Дахау * Фридрих Гисендорф * Крвава бајка * Курт Валдхајм

Бомбардовање Београда * Бомбе на Свилајнац * Панчево * Пивски до

Велика Албанија * СтојанкаПетар Енгер * Јурај Шпилер * Црвени крст

Аугуст Шмидубер * Фолксдојчери * Оснабрик *

ХЛАДНИ
РАТ

Горбах * Раб * Клаус * Крајски * Синовац * Врански * Граф * Прадер * Фрајхслер

Ото Роеш * Лутгендорф * Фришеншлагер * Сорониц * Ланк * Блеча * Лошнак

Хохерл * Шродер * Лер * Лике * Бенда * Маинхофер * Баум * Цимерман

Штраус * Хазел * Лебер * Шмидт * Апел * Ворнер * Брандт * Аденауер * Ерхард

Кајсингер * Операција Гладио *

1990-те

Харитон Призренски * Сурдулица * Варварин * Мурино * Манхајм

Бомабрдовање Ваљева * Грделичка клисура * Светозар Ковачевић

Шефко Таировић * Милосрдни Анђео * Куршумлија * Нови ПазарНиш

Сања Миленковић * Жарко и Славко * Рудолф Шарпинг * Герхард Шредер

Рачак * Давид Ферк * Хелмут Кол * Ханс Дитрих Геншер * Клаус Кинкел

Алојз Мок * Варнер Фазлабенд *

СВЕШТЕНИЦИ У ЛОГОРУ

Кроз концентрациони логор Дахау прошло је око 3.000 свештеника разних нација и вероисповести, док су ослобођење су дочекала свега 1.354 свештеника.

Око 1.600 свештеника кроз логорски крематоријум претворили су се у пепео, са којим су злогласни немачки нацисти посипали логорске њиве и баште да би усеви "боље успевали".


Утамничени патријарх Гаврило и Владика Николај

 

ИМЕНА ЖРТАВА

Међу утамниченим становницима овог злогласног казамата било је и наших Срба, а међу њима су и свештеници који су преживели тај пакао:

  1. Његова светост патријарх српски Гаврило
  2. Његово преосвештенсво епископ жички Николај
  3. Бранко Ђорђевић, виши чиновник Патријаршије
  4. Петар Жиравац, вероучитељ (Жичка епархија)
  5. Ђорђе Јовановић, парох (Зворничко-тузланска епархија)
  6. Стојан Стојановић, парох (Банатска епархија)
  7. Вељко Бабић, парох (Бањалучка епархија)
  8. Страхиња Свитлић, парох (Зворничко-тузланска епархија)
  9. Милутин Стојановић, парох (Архиепископија београдско-карловачка)
  10. Миодраг Станојловић, парох (Шабачка епархија)
  11. Милан Киждобрански, парох (Бачка епархија)
  12. Стефан Малетић, јеромонах старешина манастира (Шабачка епархија)
  13. Стефан Стакић, јерођакон (Бачка епархија)

Иако је ово била једна сасвим мала група свештеника СПЦ, она је ипак, на неки начин била скоро верна слика ондашње Српске Православне Цркве. У њој су били заступљени и млади и стари свештеници, од тек дипломираног богослова и ђакона и јеромонаха, до самог врховног поглавара Цркве.

У њој је било и ожењених и породичних људи и оних који су се заветовали на целибат. Неки од логораша су били активни чланови појединих политичких партија у Краљевини Југославији, па чак и народни посланици, док су други били политички неангажовани.

У току окупације, један део се везао за партизански покрет, а други део за четнички покрет Драже Михаиловића, док се за треће не може установити за кога су били.

И по пореклу и по местима службовања било их из скоро свих делова Југославије у којима су живели Срби, односно припадници СПЦ - од Београда и Новог Сада, преко Бањалуке, Тузле, итд. до Мораче у Црној Гори и чак Сједињених Америчких Држава.

Међу жртвама овог логора су такође били:

  1. Михајло Недељковић генерал Војске Краљевине Југославије (није преживио Дахау)
  2. Владета Поповић, професор Универзитета у Београду
  3. Трипко Жугић, адвокат, који је био и помоћник министра унутрашњих послова
  4. Радован Шуменковић, дипломата и генерални конзул у Прагу
  5. Властимир Павловић Царевац, виолиниста
  6. Ненад Јовановић, новинар и преводилац
  7. Симо Чучковић, шпански борац...
  8. Стево Жигон, глумац, провео 2 године

 

СПАШАВАЊЕ ЖИВОТА

Владика Николај Велимировић провео је са  командатом логора Јоханом Адлером у интернату у швајцарском Берну 1908. године два месеца у истој соби.

Тада је Адлер спремао докторат из историје, а владика Николај из теологије. Докторска тема владике Николаја била је вера у Христово васкрсење, као основна догма апостолске цркве, а Адлерова - Свети Фрањо Асишки, оснивач монашког реда фрањеваца.

У злогласном логору Дахауа Адлер је изнудио истрагу и саслушавање владике Николаја и патријарха Гаврила пред Есесовцима и испитивао их је седам узастопних дана, како би добио на времену и спасио им животе.

На крају је прогласио да немају кривице, јер је био свестан да Хитлер Немце води у пропаст.

КОНЦЕНТРАЦИОНИ ЛОГОРИ И МУЧИЛИШТА
ЗА СРБЕ У 20. СТОЛЕЋУ

ВЕЛИКИ
РАТ

Броумов * Јиндриховице * Омолуц * Куберг

Нежидер * Ашах на Дунаву * Перник

Шопроњек * Болдогасоњ * Арад * Велики Међер

Џумаја * Фердинандово * Варна * Добрич

Пловдив * Сливен * Јамбол * Добој * Маутхаузен

ДРУГИ
СВЕТСКИ

Даница * Стара Градишка * Госпић-Јадовно-Паг * Јасеновац

Крушћица * Ђаково * Аушвиц * Нађкањижа * Керестинац

Јастребарско * Тења * Доња Градина * Бараке на Сави * Барч

Бањица * Дахау * Бејсфјорд * Плав * Карашок * Сајмиште

Сисак * Шарвар * Црвени крст * Ботн * Корген * Оснабрик

1990-те

Керестинац * Лора * Челебићи * Велесајам * Дретељ * Силос

Зоил * Стролит * Горажде * Копар * Доб при Мирни * Јајце

Пакрачка Пољана * Дубровачка 30. * Велепромет * Орашје

Оџак * Брчко * 27. јули * Љубушки * Ликовац * Лапушник

Кукеш * Дол при Храстнику * Жута кућа * Виктор Бубањ

Храсница * Зеница * Ракитије * Рибарска колиба

ЗАТВАРАЊЕ ЛОГОРА

Када су логораши у рано јутро 28. априла 1945. из својих барака кренули ка месту на којем се одржавало јутарње постројавање били су изненађени када су видели да су Есесовци на једном од торњева за надзор окачили белу заставу, што је значила предаја. Већина стражара у том тренутку већ је била у бекству.

Преостали чувари са митраљезима покушали су да и даље контролишу логораше. Великом брзином по логору су почеле да се шире гласине. Дан касније, савезнички војници састављени од војника САД и Велике Британије који су свој победоносни поход започели јуна 1944. године у искрцавањем Нормандији стигли су у Дахау.                              

Приликом ослобађања логора савезнички војници су пронашли 39 вагона поред кампа, а већина је била напуњена људским телима.

Због тога су поређали 50 немачких војника које су у затекли у логору и стрељали их, а тај чин се сматра одмаздом за Дахау.

"Нема узимања заробљеника!", викали су војници када су угледали стравични призор и измучене логораше. Био је то претпоследњи нацистички концентрациони логор који су ослободиле победничке савезничке јединице на крају Другог светског рата.

 

СУЂЕЊА

Пошто су савезничке снаге и са запада (САД, Канада, Велика Британија, Француска...) и са истока (Совјетски Савез) окупирале Немачку и поделили је на зоне одговорности, то су организована суђења нацистичким злочинцима познато као Нирнбершки процес, у коме је стотине њих осуђено на смрт због злодела које су починили над невиним становништвом.

Међутим, добар део нацистичких зликоваца је преко специјалне операције Пацовски канали, која се одвијала у највећој тајности током 1945-1948 уз помоћ Ватикана са лажним документима напустили Европу и побегли највише у Јужну Америку, Аустралију итд.

 

ГОДИНАМА КАСНИЈЕ

На месту некадашњег немачког логора у Дахау данас је отворен спомен-комплекс који сведочи о ужасима који су нацисти спроводили над "неподобним" људима.

Свештеници и владике СПЦ повремено одлазе на ово место где служе парастос за покој Срба који су своје кости оставили далеко од отаџбине.

 

ПУБЛИКАЦИЈЕ

О овом логору с обзиром на величину и број жртава написано је доста литературе, поготово на страним језицима. Док је своје логорашке дане наш Владика Николај описао у књизи "Кроз тамнички прозор".

Августа 2017. године документарни канал КОКС је снимио један кратки документарни филм о Дахауском логору.


 






ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!



ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ

Судбина Милана Петковића из Сребренице: Јавите Србији да је волим

Сећање на ослобођење Прњавора и Бања Луке 1918. године

Оздрављење нације: Шта треба да пише у новим школским уџбеницима историје за нашу децу



Оцените нам овај чланак:


Tags:
NACISTICKA ZLODELA
NEMACKI ZLOCINI
ADOLF HITLER
POKRAJINA BAVARSKA
DRUGI SVETSKI RAT
LOGOR DAHAU
KONCENTRACIONI LOGORI
PRAVOSLAVNA CRKVA
GRAD MINHEN
PATRIJARH GAVRILO
VLADIKA NIKOLAJ
STOJAN STOJANOVIC
KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
STRAHINJA SVITLIC
MIHAJLO NEDELJKOVIC
VLADETA POPOVIC
RADOVAN SUMENKOVIC
BRANKO DJORDJEVIC
STEVO ZIGON





























Skip Navigation Links