Бомбардовање Ваљева је монструозни злочин који је извршен током НАТО агресије од стране немачких, америчких и британских авиона где су гађани углавном цивилни циљеви, а мање војни циљеви.

Убијено је на десетине Срба, док је причињена огромна материјална штета. Званичници Северноатланског савеза су цивилне жртве називали колатералном штетом.

Само у априлу авијација НАТО пакта је бомбардовала град Ваљево 12 дана, а исто тако и у мају месецу 1999. године девет дана.

Бомбардовање Ваљева је углавном рађено "тепих бомбама", које су забрањене Женевским конвенцијама о рату, с обзиром да мета нема шансе да преживи.

Правосудни органи Републике Србије су неколико месеци након завршетка рата су подигли оптужнице против осумњичених државних функционера из држава НАТО савеза по командној одговорности, али су демократске власти после октобра 2000. године те одлуке поништиле, односно прогласили ништавним. 

БОМБАРДОВАЊЕ И НАТО АГРЕСИЈА НА СРБИЈУ И ЦРНУ ГОРУ 1999.
ЗЛОДЕЛА	Мурино * Абердарева РТС * Куршумлија * Ниш * Хронологија 24. март...12. мај Варварин * Нови Пазар * Сурдулица * Ваљево * Приштина * Грделичка клисура
ЗЛОЧИНЦИ	Реџеп Мејдани * Тони Блер * Герхард Шредер * Медлин Олбрајт * Хелмут Кол Хавијер Солана * Весли Кларк * Вилијам Вокер * Ричард Холбрук * Жак Ширак Џефри Хванг * Дејл Зелко * Рамуш Хардинај * Агим Рамадани * Хашим Тачи Били Клинтон * Пандели Мајко * Луан Хајдарага * Џорџ Робертсон * Петро Кочи Екрем Реџа *
ЖРТВЕ	Милица Ракић * Бојана Тошовић * Сања Миленковић * Оливера Максимовић Љиљана Спасић * Јулијана Брудар * Марко Симић * Ружа Апостоловић Иван Марковић * Ана Бјелетић * Владимир Милић * Миомир Миловановић
БИТКЕ	Операција Јадран * Кошаре (Јуник) * Рачак * Паштрик (Дрим) * Обарање Ф117
ХЕРОЈИ	Милош Ћирковић * Слађана Станковић * Слободан Перић * Рада Петрушић Коста Алексић * Нишлије * Срђан Кошанин * Љиљана Жикић * Бошко Лемић Миленко Павловић * Марина Милошевић * Зоран Радослављевић * Браћа Милић Живота Ђурић * 549. призренска * 125. бригада * Горан Шаћировић * Пети батаљон Алберт Андиев * 37. оклопна * Драган Комарица * Јагуар * Вељко Раденовић 53. батаљон * 63. падобранска * 72. специјална * 5. БВП
ПУБЛИКАЦ.	Последице * Жетва * Српски Термопили * Зов карауле * Ратне приче Жуте убице * Смртоносна прашина * Зашто * Лет у смрт * Рат за Космет Истине и лажи *

 

ПРЕТХОДНИЦА

Савезна Република Југославија (1992-2003) је трећа јужнословенска држава, која је настала крајем априла 1992. током разбијања друге Југославије, проглашењем Устава на Жабљаку, од стране делегата Србије и Црне Горе.

У то време на простору авнојевксе Хрватске се водио жестоки рат између хрватских снага и крајишких Срба, који су већ формирали Републику Српску Крајину.

Док је у Босни и Херцеговини, тек отпочео крвави рат између Срба и муслимана и Хрвата. Ратови на простору западно од реке Дрине су завршили у јесен 1995. године, када је у савезној америчкој држави Охајо, потписан Дејтоснки мировни уговор.

Одмах након тога америчке војне фирме почињу да активно помажу албанске сепаратисте са Косова и Метохије, тако што су оснивали терористичке кампове у Републици Албанији, дајући им оружје и логистику. Тако је настала албанска Окупаторска Војска Косова, чији су припадници после илегално убацивани на територију СР Југославије, са циљем пљачке, шверца, дестабилизације мира и безбедности, провоцирајући са Полицијом и Војском Југославије сукобе већих размера.

Време слоге и сарадње: Милошевић, Булатовић и Ђукановић

У пролеће 1998. сукоби између албанских терориста и припадника југославенске војске и полиције постају све чешћи и жешћи, што се врло брзо претворило у отворени рат, са великим губицима на обе стране. Албански терористи су имали цело време подршку Запада, који је хтео да Србију и Србе докрајчи.

НАТО пакт је стално претио да ће се укључити у те сукобе и да Београд мора да смањи број војника и полицајаца на Космету, да би се избегла њихова "интервенција".

У јесен 1998. године НАТО пакт почиње да довлачи своје војнике и технику у Вардарску Македонију и Републику Албанију, а некаквим споразумом "Милошевић-Холбрук" 13. октобра 1998. године закратко је избегнута агресија на Србију и Црну Гору.

 

Ситуација у Ваљеву

Ваљево је градић у западним деловима Републике Србије, административно припада Колубарском округу и то је његов највећи град.

Град Ваљево има веома повољан положај, односно налази се на 90 км југо-западно од Београда.

Око самог Ваљева налази се неколико мањих планина: Дивчибаре, Повлен, Дебело Брдо... док се реке Јабланица и Обнице спајају се у Колубару. Такође поред ваљева налази се предео од изузетних одлика Градац.

Ваљево је град са умерено-континенталном климом, које се налази на 185 м.н.в.

Ваљево је место бурне историје. Трагови људске културе сежу и до каменог доба. Касније су овај крај насељавали Илири, Келти, Римљани... а најпосле долазе и Славени, који стварају своје државе. У XIV столећу Ваљево се први пут спомиње у архивама средњовековне србске државе. Била је то варош будућности, а све је заустављено 1459. године када овај крај потао под власт Османлијског царства, где су Турци спроводили вековима страховладу и терор највиших размера.

Дизање Срба на устанак

Почетком XIX века Ваљево је имало великог удела у стварању новије србске државе, када су подизани Први и Други србски устанак. Савременији изглед Ваљева је започет 1850-их година када је одбачен оријентални стил, а преузет европски изглед насеља. Све до Првог светског рата град Ваљево се убрзано развијао и био регионални центар. Током ратних дешавања 1914-1918 имао је велике људске губитке, али и материјална разарања јер је бомбардован више пута. Поред тога током 1915. године цели град је био болница, док је у близини вођена чувена Колубарска битка годину дана раније. Иначе у Ваљеву је била команда легендарне Дринске дивизије Војске Краљевине Србије.

У међуратном периоду, Ваљево је било у саставу Дринске бановине југославенске краљевине. Тада је опет град напредовао и ширио се.

Борци Дринске дивизије на Солунском фронту

Током Другог светског рата Ваљево опет бива у средишту борби, где се поред борби са Немцима дешава и братоублачки рат између присталица четничког и партизанског покрета отпора. Немци су у овом крају су оставили своје крваве трагове над цивилима. У град су ушли партизани 18. септембра 1944. године...

После рата, комунисти су се обрачунавали са идеолошким непријатељима. Прво је уследио прогон симпатизера монархије и Краља Петра... а касније и идолпоклоника Стаљина и СССР. Град се педесетих и шездесетих година 20. века индустријализовао и постао сециште младих људи.

 

БОМБАРДОВАЊА И ЗЛОЧИНИ

НАТО пакт је 24. марта 1999. године отпочео варварско бомбардовање и агресију на СР Југославију, односно Србију и Црну Гору под шифрованим именом "Милосрдни Анђео". Ово је урађено без одобрења Савета Безбедности УН, при чему је Северно-атлански савез напао европску државу која није угрозила ниједну њенову чланицу. Циљ је био уништење Срба и отимање Косова и Метохије.

10.04.1999	Причевић, западно од града	02.05.1999	Крушик са 50 тепих бомби
13.04.1999	Мионица, Крчмар и Берковац	04.05.1999	Крушик са 2 ракете
14.04.1999	Фарбика "Крушик", са пет ракета	08.05.1999	Зграда Полиције и Крушик
15.04.1999	Село Причевић	10.05.1999	Зграда СУП, СП "Стрела"   и Јеловица
16.04.1999	Село Причевић	11.05.1999	Крушик
17.04.1999	Причевић и "Крушик" са 4 бомбе	18.05.1999	Крушик и Јасеница
20.04.1999	Фарбика "Крушик", са 6 ракета	26.05.1999	Планина Маљен и с. Рабас
21.04.1999	Фарбика "Крушик", са 8 ракета	28.05.1999	Дивчибаре и Крушик
22.04.1999	Фарбика "Крушик", са 8 ракета	29.05.1999	Крушик
25.04.1999	Село Причевић
29.04.1999	Антена на Дивчибарама
30.04.1999	Погони фабрике Крушик

Многи званичници НАТО пакта су се јавно радовали погођеним циљевима и успесима њихове авијације. Такође су убијене цивиле проглашавали колатералном штетом. 

Јунаци одбране

Поред тога добар део грађана Ваљева је мобилисан и отишао на Космет, где је учествовао у одбрани отаџбине од агресора, пошто је из правца Републике Албаније 9. априла покренута копнена инвазија, која је носила шифорвано име "Стрела", која је почетком јуна 1999. године доживела неуспех.

Такође, међу југославенским војним пилотима био је и Ваљевац пуковник Миленко М. Павловић из села Црниљево... а који је 4. маја у неравноправној борби са НАТО агресорима положио свој живот на олтару отаџбине.

 

СВЕДОЧЕЊА

Дугогодишња радница погона фабрике "Крушик", Милкa Николић о тим данима казује следеће:

- „Нe знaм колико смо рaдили послe 24. мaртa, aли знaм дa jeсмо. Добили смо нaлог дa кaо воjнa фaбрикa, послe проглaшeњa рaтног стaњa будeмо нa послу - морaмо прaвити нaоружaњe дa сe брaни зeмљa. Мeђутим, чим би сирeнe почeлe дa зaвиjajу, ишли су у склоништe, гдe сe плaшилa дa ћe сe угушити. Тaмо смо били зaлeпљeни jeдни зa другe - ниje било вeнтилaциje, ничeгa. Укопaно у зeмљу, a простор ниje прeдвиђeн зa тaj броj људи.

Зaто сaм сe, послe нeколико дaнa, сaмa врaтилa у погон. Знaлa сaм, aко пaднe бомбa - билa ja ту или 300 мeтaрa дaљe, свejeдно je...

Кaдa je први пут сa пeт бомби гaђaн 'Крушик' 14. aприлa 05:30 сати рaдници нису били нa послу. Дa смо сви били тaмо, то би било мaсовно уништeњe. Нико ниje очeкивaо дa ћe и по дaну бомбaрдовaти. 'Крушик' je бомбaрдовaн 12 путa, нajпрe нaвођeним проjeктилимa, a двa путa су НAТО aвиони избaцили и тaкозвaнe 'тeпих бомбe'...".

 

ПОСЛЕДИЦЕ

НАТО агресија и рат на Косову и Метохији су завршени средином јуна 1999. године када је потписан Војно-технички мировни уговор у Куманову. Према тим одредбама: Полиција, Војска и државна управа се повлаче са КиМ у централне делове земље, док јужну србску покрајину преузимају мировне снаге: УНМИК и КФОР, а касније мисија ЕУЛЕКС. Са њима се враћају и припадници Окупаторске Војске Косова који чине бројне злочине над Србима, СПЦ и културно-историјскомм баштином.

Ваљево је наредих година почело да се обнавља јер је спадао у ред насеља који се сматрају средње оштећеним током НАТО агресије.

Тужилаштво Републике Србије је неколико недеља након рата подигло оптижнице против завничника Северно-атланског савеза који су одговорни за рактеирања где су убијани цивили.

 

ПУБЛИКАЦИЈЕ

О бомбардовању ваљевског краја до данас је написан врло мали број књига. Документарни филм није снимљен ниједан који се бави само Ваљевом. РТС је снимио неколико документараца из тог времена, али се Ваљево спомиње у неколико сегмената.

 

ГОДИНАМА КАСНИЈЕ

Октобра 2000. године дошло је до политичких промена у Републици Србији, када власт преузумају странке ткз. демократске оријентације: Зоран Ђинђић, Војислав Коштуница, Владан Батић, Горан Свилановић, Драгољуб Мићуновић... итд. Они су донели радикални заокрет у спољној политици наше земље и отпочели евро-атпланске интеграције. 

Хвала што сте гласали јер смо вас преварили

Такође, тужбе против НАТО чланица је Влада Србије, коју је саставио Зоран Ђинђић прогласили ништавним, односно поништене су... а онда је у Хашки Трибунал испоручен велики број наших војних и полицијских официра, који су учествовали у одбрани своје домовине 1990-их година.

Сем тога, у јавном и медијском простору термин "НАТО агресија" је замењен са "ваздушни удари" или "НАТО интервенција". Лидери земаља НАТО чланица које су учествовале у агресији и бомбардовању наше отаџбине су дочекивани у Београду под изговором економске сарадње и напретка, а уствари то је била права колонизација Републике Србије.