Сава Шумановић је био један од најзначајнијих србских сликара 20. столећа, а уписан је међу 100 најзнаменитијих Срба.
Иако је рођен у Винковцима, градићу на западу Срема, његова породица се брзо преселила у варош Шид, где је он одрастао. Ту је завршио основну школу, а касније гимназију је свршио у Земуну који је тада још био део Аустроугарске царевине.
Касније је супротно очевој жељи наставио школовање у Загребу и Француској. У сликарству је оставио веом запажен траг кроз сликање сремских пејсажа и женских актова.
Приликом једне усташке рације крајем августа 1942. године у Шиду бива ухапшен са још 150 Срба и одведен у концентрациони логор у Сремску Митровицу. Тамо је убијен 30. августа 1942. и његово тело је похрањено у масовну гробницу.
После Другог светског рата њему у част је установљено неколико награда и основне школе су понеле име по њему.
ПОРЕКЛО И ШКОЛОВАЊЕ
Сава Шумановић је рођен 22. јануара 1896. године у Винковцима на западу Срема, који је тада припадао Хазбуршкој монархији. Његов отац Милутин Шумановић је био по занимању инжењер шумарства. Мајка му се звала Персида, девојачко презиме Тубић (1875-1969).
Породица Шумановића се 1900. године пресељава у Шид, варош такође на западу Срема. Основну школу је Сава похађао у Шиду, а гимназију уписује у Земуну, где је почео да се занима за уметност односно сликарство. Жеља његовог оца Милутина је да му син буде адвокат, али Сава то категорички одбија и уписује 1914. године у Загребу Вишу школу за уметност и обрт. Ту школу је завршио са одличним оценама 1918. године. Након тога је почео самостално да излаже своје слике.
Пeрифeриja Шидa под снeгом, 1942
СЛИКАРСКО УСАВРШАВАЊЕ
У својим раним делима, Сава инсистира на атмосфери и спретно користи бојене сенке и танке слојеве боје. Поред сликарства, бави се илустрацијом, графиком и сценографијом. Сликарство Саве Шумановића у овом периоду показује утицаје сецесије и симболизма.
1920. године Шумановић одлази у Париз и изнајмио атеље на Монпарнасу. Учитељ му је био Андре Лот, истакнути ликовни педагог правца аналитичког кубизма. У Паризу се дружио са Растком Петровићем, Модиљанијем, Макс Жакобом и другим уметницима. Утицаји кубизма су видљиви у овој, али и у каснијим фазама сликаревог рада.
Може се оправдано рећи да је овај сликарски језик Сава Шумановић донео у Србију и да његова дела остају најрепрезентативнији пример домаћег кубистичког сликарства. Наредних година живи и слика у Загребу. Јавност и критика не прихватају његова дела, па се из протеста потписује француском транскрипцијом на сликама.
1924. године пише студије „Сликар о сликарству“ и „Зашто волим Пусеново сликарство“, дела која су полазиште за разумевање његове естетике. Поново се враћа у Паризу, где прихвата утицаје Матисовог сликарства.
1927. године Сава Шумановић је насликао „Доручак на трави“ који је наишао на одличне критике у Француској. Нешто касније је за 7 дана и ноћи интензивног рада насликао слику „Пијана лађа“ коју је изложио на салону независних.
Инспирација за слику је била истоимена песма Артура Рембоа која је до њега дошла преко Растка Петровића који му ју је рецитовао. Друга инспирација је била слика Теодор Жерикоа „Сплав Медуза“. Критичари су ово дело дочекали са подељеним критикама, а Сава је исцрпљен радом тешко поднео оне негативне.
ПОВРАТАК У ШИД
1928. године се враћа се у Шид уморан од тешких услова живота, рада и лоших критика. У Шиду слика сремске пејзаже. Његову самосталну изложбу у Београду критичари су веома позитивно оценили. Новац од продаје слика омогућио му је да поново оде у Париз. Ту настају значајне слике: „Луксембуршки парк“, „Црвени ћилим“, „Мост на Сени“. Ова дела карактерише поетски реализам и умерени колористички експресионизам.
Шумановићева дела из познијег периода се одликују светлим бојама, и лирском атмосфером. Свој стил, који сам назива како знам и умем, прилагођава мотиву.
Манастир Привина Глава, 1942. године
1930. године се по други пут враћа у Шид, слика локалне пејзаже и актове. Три године ради на циклусу великих платана „Шиђанке“, а касније на циклусу „Берачице“, посвећеном берби грожђа.
ХАПШЕЊЕ И СМРТ
За време Другог светског рата Шид, као и цели Срем улази у састав усташке Независне Државе Хрватске и ћирилица је забрањено писмо, па се Сава из протеста не потписује на сликама већ само означава годину настанка слике.
На православни празник Велику Госпојину 28. августа 1942. године у Шиду усташе праве велику рацију, па је Сава заједно са још 150 Срба из Шида ухапшен, око 6 сати ујутру и сви су спроведени у Сремску Митровицу.
Сви они су после дводневног мучења стрељани, 30. августа 1942. године, после чега су сахрањени у заједничку масовну гробницу.
ЗАОСТАВШТИНА
Њему у част установљена је сликарска награда Сава Шумановић. Сачувано је више његових писама упућених Растку Петровићу.
Неколико основних школа носи име по њему.
Највећи број његових дела се чува у Галерији слика „Сава Шумановић“ у Шиду. У њој се налази више од 400 дела, од којих 350 уља на платну, цртежи, пастели и документација.
- Пијана лађа (акт, Шид 1927)
- Доручак на трави (пејзаж, Шид 1927)
- Мртва природа са флашама (1926), у власништву бањалучке Збирке „Терзић“, а чува се у депоу Музеја савремене умјетности у Бањој Луци.
- Луксембуршки парк (Париз)
- Црвени ћилим (Париз)
- Мост на Сени (Париз)
- Јутро (Париз 1929)
- Шидијанке (циклус пејзажа, Шид)
- Крај шумарка, (акт, Шид 1935)
- Берачице (циклус настао пред смрт)
Једна његова слика „Купачица“ од 1927. године се налази у музеју „Ежен Буден“ у Француској и културној јавности у Републици Србији је била непозната 85 година.
Седамнаест његових дела насталих у Паризу 1920-1929 изложено је у Спомен-збирци Павла Бељанског 2013. године.