Сава Трлајић (1884-1941) је свештеномученик СПЦ кога су убили хрватски фашисти (усташе) у љето 1941. године на најстрашнији начин, док је био владика Горњокарловачке епархије (Банија, Кордун, Горски Котари и Лика)... тако је и носио име Сава Горњокарловачки.
Као и многи други православни Срби, вјерни народ тј. цивили осуђен је на смрт од хрватско-усташког режима током Другог свјетског рата, те одведен на планину Велебит и бачен у једну од дубоких крашких јама (40-50м).
Свети Архијерејски Синод СПЦ га је у мају 1998. године на Сабору канонизовао за свеца. Поред тога, он је уврштен у Именослов СПЦ као "свештеномученик".
У београдском насељу Бусије, општина Земун, једна улица носи његово име. Ово насеље је насељено највећим дијелом са Србима Крајишницима који су током 1990-их година прогнани од Туђмановог режима из авнојевске Хрватске.
ЖИВОТОПИС
Сава Трлајић рођен је 6. јула 1884. године у селу банатском селу Мол, општина Ада, тадашња Аустроугарска монархија.
Његов отац Стеван је био земљорадник, а мајка Јелисавета домаћица (дјевојачко презиме јој је било Каракашевић). На крштењу од кума доби име Светозар.
Основну школу је похађао у родном мјесту Мол, а касније прелази у Нови Сад гдје је уписао Велику (класичну) гимназију и матурирао са одличним успјехом. Ту у Сремским Карловцима је похађао и Богословију.
Темишварски епископ Георгије Летић га је рукоположио 1909. године на Богојављање у чин ђакона, а мало касније у чин презвитера. Добио је парохије у мјестима: Печка (недалеко Арада, гдје је било доста србског живља) и ту провео годину дана. А мало касније бива премјештен у Башаид код Кикинде 1912. године, гдје је провео нешто више од 15 година.
У вријеме Првог свјетског рата, обављао је дужност војног свештеника на фронту.
Студије права уписује у Београду октобра 1919. године, које са успјехом их завршава, док је правосудни испит положио на загребачком Правном факултету.
Већ јануара 1927. године бива одликован од епископа темишварског Георгија и добија чин протојереја. Одмах потом постаје и референт, односно главни секретар Светог Архијерејског синода СПЦ.
На велики православни празник Свету Петку 1929. године замонашио се у манастиру Крушедол, као удов свештеник. Личног патријарх га је одмах поставио за архимандрита и старешину Крушедолског манастира.
У Сремске Карловце 30. септембра 1934. године долазе србски патријарх Варнава, епископ тимочки Емилијан, нишки Јован, злетовско-струмички Симеон и захумско-херцеговачки Тихон који су Саву Трлајића хиротонисали, односно произвели у православног епископа (владике).
Дана 22. јуна 1938. године бива изабран за епископа Горњокарловачког са сједиштем у Карловцу. Одлазио је у Славонију у прољеће 1941. године и обављао тамо административне послове усљед упокојења епископа пакрачког Мирона.
Између два свјетска рата Сава Трлајић је био велики противник Конкордата, посебног споразума са Ватиканом гдје Римокатоличка вјера има премућство (предност) у односу на остале религије без обзира на бројност, а који је јула 1935. године потписао Људевит Ауер министар правде у Влади Краљевине Југославије.
СТРАДАЊЕ
Други свјетски рат га је затекао у граду Карловцу, на Кордуну.
Одмах након Априлског рата 1941. године Њемачка и Италија су подјелиле Краљевину Југославију на интересне сфере, док је највећи дио југославенске краљевине припао Независној Држави Хрватској, клеро-фашистичкој творевини која је основана и функционисала са благословом Ватикана (папске државе).
Хрватско-усташки режим који је предводио монструозни двојац: поглавник Анте Павелић и кардинал Алојзије Степинац, имао је за циљ истребљење свега што има везе са Србством и Православљем. Рад СПЦ је одмах забрањен, баш као и ћирилично писмо.
Већ крајем априла 1941. године хрватске усташе су направиле покољ у Гудовцу у западној Славонији, мало касније у Вељуну о Ђурђевдану на Кордуну, затим у Глини у насељу Хађер...
Италијанска фашистичка војска је понудила епископу Сави Трлајићу да га спроведу у Београд, који је био под њемачким протекторатом и тако спасу сигурне смрти. Међутим, он је то одлучно одбио.
Кардинал НДХ Алојзије Степинац је отворено пријетио епископу Сави Трлајићу да ће бити убијен уколико одмах не напусти Карловац, али се он није ни најмање потресао ради тога, како је свједочио свештеник Јован Силашки. Чак је остало записано да је владика на пријетње одговорио слиједећим ријечима:
"Главу дајем, али свој
народ нећу оставити".
Хрватски фашисти (Домобрани и Усташе) су током јуна мјесеца 1941. године отпочеле свеопшти лов на Србе, па су масовне рације и хапшења постале дио свакодневнице на територији цијеле Независне Државе Хрватске.
Тако се и десило да је епископ Сава Трлајић 17. јуна 1941. ухапшен од хрватско-усташких злотвора скупа са још три православна свшетеника и десетак угледних Срба, па су спроведени у једну шталу од усташе Јосипа Томљеновића, припадника њиховог покрета у Плашком.
Ту су два дана мучени и злостављани, а онда су марвеним возом спроведени у Госпић, гдје се већ налазио један систем концентрационих логора у коме је утамничено преко 2.000 Срба православаца до тог момента.
У једној групи групи заробљених Срба 12. аугуста 1941. године епископ Сава Трлајић је одведен на планину Велебит. Његова мајка је била у том моменту поред цркве и чекала је да види свог сина и да се поздрави са њим посљедњи пут. Хрватски фашисти то нису дозволили, а владика онако свезан и крвав је благословио мајку.
Тамо су џелати имали већ десетине дубоких крашких јама (дубине око 50 метара) у којима су бацали и живе и убијене Србе. То је учињено да би се сакривали трагови о ликивидацији. Тачније, рачунало се да ће временом кости мученика нестати.
СВЈЕДОЧЕЊА
Пар година послије Другог свјетског рата у Башаид гдје је Сава Трлајић службовао као мјесни парох долази један човјек скромног изгледа... Тамо је наишао на Саву Сараволца тадашњег управника поште, човјека блиског цркви, јер је био и дугогодишњи појац... а између осталог Сараволац је био захвалан епископу Сави што га је школовао и помагао у животу.
Он је Сави Сараволцу казао слиједеће:
- "Био сам непосредан свједок његовог страдања... Хрватски мучитељи довели су владику на једну пољану и наставили мучење. Живом су му кожу одрали и посули сољу. Затим су га закопали у земљу. Само му је глава вирила. Потом су довукли гвоздену дрљачу и вукли је преко његове главе, све док није душу предао Господу.
Даље не знам. Биће да су га усташе бацили у једну од многобројних јама у том крају, србских гробница. Ни смрт га, дакле, није одвојила од народа".
Како је комунистички режим у Југославији забрањивао причео страдању Срба у Другом свјетском рату, јер је то наводно нарушавало темеље братства и јединства јужнославенских народа, тако се и овај незнанац изгубио својим путем да не би био ухапшен од агената УДБЕ.
ГОДИНАМА КАСНИЈЕ
У Башаиду у храму Светог Николе је 1980-их година постављена једна мермерна плоча на којој је уписано да је ту Богу служио Сава Трлајић.
У родном Молу постоји црквени хор у православној цркви који је понио његово име.
Свети Архијерејски Синод СПЦ на редовном мајском засједању 1998. године прогласио је Саву Трлајића за свеца и уврштен је у Именослов СПЦ као "свештеномученик".
Поред тога, у Бусијама, насеље недалеко Београда, а припада Општини Земун, које је насељено претежно крајишким Србима (из Лике, Далмације, Кордуна, Баније, Славоније, Западне Босне...), који су деведесетих година 20. вијека прогнани са подручја авнојевске Хрватске и Федерације Босне и Херцеговине... 2008. године једна улица је добила његово име.