Олга С. Драшко - www.zlocininadsrbima.com


Време: Ратови у СФРЈ

Област: Херцеговина


Олга С. Драшко



Олга Драшко (1956-2019) је жртва рата и свједок ужаса који су се дешавали на простору Херцеговине током 1990-их година када је у БиХ вођен крвави етнички и вjерски рат.

Она је одведена у мају 1992. године са радог мјеста у Дому здравља Чапљина, а потом спроведена до концентрационог логора за Србе - Дретељ, који се основале и контролисале јединице босанско-херцеговачких Хрвата тзв. Хрватско Вијеће Одбране и тзв. Хрватске Ослободилачке Снаге. Ту је провела три мјесеца и преживјела стравичну психо-физичку тортуру од својих мучитеља који су над њом извршили силовање стотине пута.

Чак су и представници међународне заједнице у Стоцу, бесрамно прећуткивале да је она заробљена у том казамату.

Њен супруг адвокат Лазар Драшко је водио надљудску борбу како би је извукао из тог пакла и на срећу успио је у томе.

Касније је Олга Драшко свједочила на судовима у БиХ и иностранству против злочинаца који су окрвавили руке и савест својим монструозним радњама у логорима за Србе.

Холандско Министарство иностраних послова је одбило да изда визу Олги 2012. године, како би пред Међународним судом правде за бившу Југославију свједочила против оптужених у судници Хашког трибунала.

Олга Драшко је умрла 18. септембра 2019. године у својој 63. години живота, а сахрањена је дан касније у родним Тасовчићима покрај супруга Лазара. Иза њих је остало трој дјеце.

ЗЛОЧИНИ ХРВАТСКИХ СНАГА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ 1991-1996

Видово село - Бравнице - Брадина - Купрес - Мостар - Мркоњић Град - Ледићи - Петровачка цеста

Чардак - Босански Брод - Челебићи - Дретељ - Олга Драшко - Милорад Пајчин - Брчански злочинци

Брчко - Љубушки - Орашје - Оџак - Цинцар - Младен Маркач - Анте Готовина - Добросав Парага

Од логора до логора - Одбрана Херцеговине - Јаук - Мостарска црква - Стан' Неретво - Тигар

Мате Бобан - Јадранко Прлић - Јусуф Празина - Дамир Крстичевић - Валентин Ћорић - Азра

 Миљенко Филиповић - Тихомир Блашкић - Иван Кораде - Крешимир Зубак- Младен Налетилић

Миливој Петковић - ХВО

 

ПРЕТХОДНИЦА

Југославија је била федеративна држава састављена од 6 република (СР Словенија, СР Хрватска, СР Босна и Херцеговина, СР Црна Гора, СР Србија и СР Македонија). И Југославија и ЈНА су биле по својој дефиницији замишљене на братству и јединиству свих народа и народности који су живили од Вардара па до Триглава и од Ђердапа до Јадрана..


Од Вардара па до Триглава, нешто се одриграва

Друштвено-економско уређење је био социјализам, односно диктарура пролетеријата и радничко самоуправљање. Политички систем је био једнопартијски, односно владао је Савез Комуниста.

Устав Југославије од 1974. године донео је децентрализацију земље, која је касније омогућила сепаратистичким снагама у Словенији и Хрватској, а касније и у Босни и Херцеговини, да започну разбијање Југославије, праћено крвавим ратовима и прогонима. У свим Уставима Југославије, Југословенска Народна Армија је била дефинисана као једина оружана сила на територији западног Балкана, а самим тиме и једини међународно признати војни субјекат.

Крајем 1989. године Савезна скупштина доноси амандмане на Устав, па тако се једнопартијски систем замјењује вишепартијски систем. Што је значило да поред једине до тада партије СКЈ, сада могу да се оснивају и друге странке.

Крајем јануара 1990. године долази до распада Савеза Комуниста Југославије, на чувеном XIV конгресу у Београду, када је дошло до оштрих вербалних сукоба словеначких и делегата из СР Србије, око виђења будућности заједничке државе.


Југославенска шесторка распада

Словеначка делегација напушта засједање, одмах затим и делегација СР Хрватске, чиме је рад конгреса доведен у питање. Након њих и делегације СР Босне и Херцеговине и СР Македоније напуштају рад конгреса. Тако је након 45 година прекинута владавина комуниста у Југославији.

Заправо тако је друга јужнославенска држава озбиљно нагрижена унутрашњим сепаратизмима, који су врло брзо добили помоћ спољних фактора, прије свега: Ватикана, Европске Уније, САД... а касније и исламских земаља северне Африке и Блиског и Средњег Истока.

Ситуација у Босни и Херцеговини

Босна и Херцеговина је централна република СФР Југославије, у којој су живели муслимани, Срби и Хрвати, заједно са националним мањинама.

Дана 18. новембра 1990. године одржани су први вишестраначки избори након Другог свјетског рата. Власт је формирана од странака антикомунистичке коалиције: СДА, СДС и ХДЗ. Народни посланик који је добио највише гласова је Фикрет Абдић (47,4%), успјешан привредник из Велике Кладуше. Али је он склоњен у страну од муслиманских екстремиста због тога што није желио рат, нити сукобе са Србима. Уствари, они је био само мамац муслиманским бирачима на изборима.

Тако је предсједник председништва БиХ постао Алија Изетбеговић, предратни робијаш и аутор чувене шовинистичке "Исламске декларације". Предсједник Скупштине БиХ постао је Момчило Крајишник из странке СДС, а Хрват Јуре Преливан премијер СР БиХ. Ова коалиција је издржала 15 мејсеци. Урушила се на почетку ратних збивања у БиХ, априла 1992. године.

Водећи чланови муслиманске Странке Демократске Акције: Алија Изетбеговић, Ејуп Ганић, Харис Силајџић и др. су још 1991. године донијели одлуку да не желе Босну и Херцеговину у Југославији, односно да желе независну БиХ. Ту су се планови странака СДА и ХДЗ поклапали, али су обије странке жељеле да имају етнички и верски чисту државу. Односно Хрвати су жељели БиХ да припоје Хрватској, а муслимани исламску републику.


Куљић (ХДЗ), Караџић (СДС) и Изетбеговић (СДА)

Идеју о независној Босни и Херцеговини су свакако ширили и медији. Још октобра 1991. године у сарајевским новинама појављивале су се отворене претње српском народу. Између осталог најављивано је обнављање тзв. Ханџар дивизије, усташке јединице која је 1941-1945 починила стравичне злочине над Србима у Независној Држави Хрватској. Ту формацију су чинли углавном муслимани. Иначе, усташка злодјела у Босни и Херцеговини су досегнула свој врхунац (Пребиловци, Дракулић, Билећа, Гацко, Доња Градина, Купрес).

У августу 1991. почиње организовано наоружавање муслимана и Хрвата у БиХ које је ишло преко странака СДА и ХДЗ, са циљем напада на Југословенску Народну Армију. Октобра 1991. почело је оснивање мјесних одбора паравојне формације "Зелене беретке" и "Патриотске Лиге БиХ". У Мостару је у другој половини 1991. било пуно припадника ЈНА, који су долазили из Хрватске (Далмација и Дубровачки рејон), одакле су били протјерани или повучени. Касније су повучени у Ужице (СР Србија).

Дана 1. марта 1992. године организован је референдум о одвајању Босне и Херцеговине од СФРЈ, где је 62,4% бирача гласало за независност. Дан касније у Сарајеву су припадници "Зелених беретки", које предводи криминалац Рамиз Делалић Ћело, пуцали на српске сватове на Башчаршији и убили старог свата Николу Гардовића, а свештеника Раденка Миковића ранили. То је био догађај који је најавио крвави босанско-херцеговачки рат 1990-их, а то је био и један од повода да се распадне још увјек мјешовита полицја у Сарајеву. Након тога, усљедилили су бројни напади на српска мјеста у БиХ, као и припаднике ЈНА (Сијековац, Купрес, Сарајево, Тузла...). Међународни представници су били само нијеми посматрачи.

ЖИВОТОПИС

Олга Драшко, оца Стевана и мајке Иконије је рођена 1956. године. Њени родитељи поред ње имају синове: Душан и Манојло.

Олга је љекар  по струци (микробилог) која је била стално запослена у Дому здравља "26. октобар" у Чапљини (Херцеговина) у лабораторији.

Удала се 1981. године за Лазара Драшко, правника по струци са којим је имала брак за примјер и родила му троје дјеце, синови: Зоран и Мирослав и кћерка Зорана.

Брачни пар Драшко је у Чапљини уживао велики углед од већине мјештана, који их су их цијенили због своје несебичне доброте. Олга је увјек била весела, насмијана и расположена да помогне некоме у невољи. Налазила је за сваког неку лијепу ријеч и прави начин да га учини срећним.

Чак и када су почела политичка превирања и међунационалне тензије крајем 1991. године у БиХ, колеге и пријатељи Олге Драшко су њој често говорили да јој "неће фалити длака са главе".


Улаз у некадашњи озлоглашени концентрациони
логор смрти Дретељ у Херцеговини

 

СТРАДАЊЕ

Дана 5. маја 1992. године у Дом здравља у Чапљини улазе наоружани припадници тзв. Хрватског Вијећа Одбране (ХВО) и тзв. Хрватске Ослободилачке Снаге (ХОС). Они су почели да незаконито и без доказа да хапсе искључиво Србе цивиле. Тај дан је у цијелој Чапљини  била рација, односно лов на Србе. Међу ухапшенима се нашла и Олга Драшко.

Сви ухапшеници су одведени у село Дретељ, на десној обали ријеке Неретве на само 2 км сјеверозападно од Чапљине, гдје је за време СФРЈ било велико складиште горива за потребе Југословенске Народне Армије. Ту је већ направљен један концентрациони логор гдје су припадници ХОС-а доводили Србе цивиле.

Поред Олге Драшко, у овај концентрациони логор су доведени и сљедећи љекари Олгине колеге, србске националности:

  1. др. Срећко Марић, специјалиста стоматолог, ухапшен је у свом стану у Чапљини, дана 25. априла 1992. године. У Дретељу је провео 6 мјесеци.

  2. др. Никола Кузман, специјалиста стоматолог, ухапшен 5. маја 1992. у Дому здравља, провео у логору неколико дана, а потом заклан на брду Грабовина од  Едина Сокача и браће Јозе и Златка Вегар.

  3. др. Душанка Кузман, специјалиста стоматолог, ухапшена 5. маја 1992. у Дому здравља, провео у логору неколико дана, силована више пута на очиглед свог мужа. Заклана исти дан од истих џелата као и њен муж.

Када су Олгу Драшко са радног мјеста из Дома здравља у Чапљини, хрватске паравојне формација ухапсиле поставили су је на задње сједиште припремљеног аутомобила, не желећи да губи право првенства пљачке Хрватица по имену Сузана наредила је Олги да скине златни накит. Олга је зачуђено погледала, на што је изнервирана псујући јој "ћетнићку матер", ударила је пендреком у предјелу ребара.

Видјевши да нема избора Олга је скинула драга јој обиљежја, вјенчања, рођења дјеце, годишњица брака. Скинула је златне наушнице, ланчић, наруквицу, два прстена и часовник. Како Олга нередо скинула, тако Хрватица Сузана радо у свој џеп ставила и присвојила себи.

Дана 6. маја на Ђурђевдан 1992. у логору Дретељ за Олгу Драшко почињу најстрашније муке и пакао који се може успоредити са оним из Данетеовог деветог круга, јер тог дана увече улазе у ћелију двојица Хрвата из Цриквенице, Сејо и "Дуги", почињу да туку Олгу, која плаче, вришти, отима се, али безуспјешно. Они је савлађују, а потом силују. То им није било довољно, већ су јој уперили пиштољ на сљепоочницу и присилили је на орални секс.


Затвореници у херцеговачком Дретељу 1992.

Наредног дана, 7. маја 1992. у Олгину ћелију улази Салко, омањи Хрват из Тузле, који Олги ставља нож под грло, а потом наређује да се скине, затим је силује. Поред њега тај дан је дошао и Цикоја Вранеш, Хрват из села Доњи Радишићи, крај Љубушког, који је такође силовао Олгу Драшко.

Дана 8. маја 1992. Олгу Драшко премјештају из те ћелије у другу ћелију, гдје је затекла др Душанку Кузман. Њих двије су те вечери биле силоване неколико десетина пута, јер је у ћелији био велики број Хосоваца, са усташким знамењима из Другог свјетског рата. Сви су насрнули на двије незаштићене жене задовољавајући своје животињске пориве. 

Затим је усљедила "пауза" од неколико дана, те је звјери у људском облику нису дирале. Тада у Олгину ћелију улази Драган Дујмовић, хрватски емигрант који је дошао из Канаде да се бори за нову НДХ. Он је силовао Олгу са Иваном Медићем из љубушког села Д. Радишићи. Силоватељима то није било довољно, те су у логор доносили еротске часописе и вршили силовања према позама које су видјели у часопису. Такву безобзирност и бестијалност су радили Хрвати: "Муф", стар око 20 година и Дамир Брајковић из села Студенци, крај Љубушког. При сваком силовању Олге Драшко, ова двојица су пјевали шовинистичке и увредљиве пјесме.

У силоватеље Олге Драшко се убрајају се и Хектор Ћосић звани "Дида", хрватски емигрант пристигао из Аустралије стар око 55 година; затим Хрват са презименом Чевра из Сарајева, који је присиљавао Олгу да изводи стриптиз. Исто тако умоболна звјер из Дрниша, по имену Томо је силовао Олгу. Један од силоватеља Олге Драшко, усташа Винко Приморац, без ума и образа, из Љубушког се хвалио како из његовог краја потичу велике усташе - хрватски фашисти: Андрија Артуковић, Вјекослав "Макс" Лубурић, Динко Шакић, Рафаел Бобан, Љубо Милош и др.

Већ тада крајем маја 1992. године се прочуло за овај херцеговачки Дретељ гдје се слободно могло доћи на бесплатно силовње Србкиња. Тако су Хрвати из западних дијелова Херцеговине масовно долазили и силовали постојеће логорашице, али и нове које су ухапшене и доведене у логор.

Средином маја 1992. године група Хрвата из Мостара није могла ући у ћелију гдје су биле Олга и сапатнице, јер је неко од Хрвата нехатом затурио кључ, али зато је копилад кроз решетку додају женама полицијске палице, репетирају оружје и под пријетњом смрћу захтијевају да жене гурају палице у себе и при том да вриште и да дубоко уздишу.

О ужасима који су се дешавали у логору Дретељ, др. Љуба Тохољ, члана Комисије за испитивање ратних злочина на подручију бивше Југославије, каже сљедеће:

- "Како написати? Како исказати све те абортусе хрватско-усташког ума? Зар су то људи? Зар су то наше дојучерашње комшије, познаници и пријатељи? Зар ти бастарди хрватско-усташког рода, заборављају да и они имају мајке, сестре, супруге? Зар су то хришћани? Молим Господа да ми удјене снагу у живот, у саживот. Како? Како кад је у западној Херцеговини фашистичко зло балзамовано и кад сваких четрдесетак година доживљава реинкарнацију. Како? Ко то говори о хомо сапијенсу? Више је него очито да је на дјелу хомо примигенијус хрватског, усташког рода...".


Бивше складиште ЈНА претворено у логор за Србе

Омиљена забава Хрвата у логору Дретељ, била је "модна ревија". Наиме, десетак усташа заузме мјеста на унапред припремљеним столицама које су постављене пред врата ћелије гдје су логорашице. Један од усташа прозива Олгу, Душанку, Јелену и све редом остале логорашице. Прозвана логорашица дужна је да направи неколико кругова испред усташа. У првом кругу шета се обучена, у другом кругу Хрвати наређују да логорашица скине блузу, у трећем кругу да скине сукњу и тако редом док не остане без робе на себи, што би бивало пропраћено аплаузом и непримереним звиждуцима присутног окота. Уз "модну ревију", један од "инспектора" усташког логора Дретељ, усташа Мирсад Репак, упражњавао је и "штафету".

"Ћетникушо, време је за …, шта бленеш, скидај се", наређивао би усташа Репак докторки Олги. Закржљао умом, а затворен у вишегодишњу индоктринацију србомржње, Хрват Мирсад Репак силује др. Олгу Драшко. Посље силовања, да покаже снагу и моћ статусне припадности, усташа Мирсад Репак надлакти се на наопако окренуту столицу, а Олги која је ослобођена од одјеће, наређује да с краја на крај логора проноса празну паклицу цигарета, при том пролазећи кроз шпалир разуларених Хрвата, који су је штипали за дојке и за задњицу. По учињеном кругу, кад би се Олга вратила до Репка, овај би је уз псовке "наградио за труд", тако што би је тукао полицијском палицом по цијелом тјелу. За непун час, др. Олга би имала подбуло, болно, плаво-бјело тјело, док би Мирсад Репак, задовољан учињеним, развлачио лице у осмјех и дизао руке у ваздух. Ножу вичан, Хрват Салко из Тузле, поново силује др. Олгу, али овај пут како рече "за успомену четникуши", ножем урезује усташка обиљежја по Олгином тјелу.

- "Рођаче, ди ја стадо, ти продужи", закопчавајући панталоне Хрват Жељко Шпегељ из Опузена (Хрватска), даје савјет мјештанину и рођаку Шпегељ Луки. И Жељко и Лука Шпегељ силовали су Олгу Драшко. Један шамар, други шамар, чупање косе, лупање главом о под, ударац песницом у слабине и на крају силовање. Тако је радио Хрват Бјелиш Звонимир из Опузена (Хрватска), кад је силовао др. Олгу. Ништа мање груб није био ни његов сродник и мјештанин Вјелиш Бранислав, који такође силује др. Олгу Драшко.

Хрват Зоран, звани "Зока" из Коњица (БиХ), није имао ни ум, ни године, ни висину, ни тежину, али је имао црну униформу са великим латинично штампаним словом "U" на капи, имао је погане мисли и црно друштво, што је било довољно за силовање несрећне Олге. Сакрити говорну ману могао није, замуцкивао је. Али, кад је фашизам било на дјелу, ту замуцкивао није. Килограмима и сантиметрима обдарен, памећу ускраћен, црном идеологијом задојен, Хрват Маринко из Цриквенице, силује Олгу.

Муке по др. Олги Драшко не престају. - "Скидај се, прво ћу да те бијем, па ћу онда …", шамарајући Олгу, говори Хрват Анте Раич из Малог Поља, општина Мостар. Анте силује немоћну др. Олгу.

Хрват Александар са надимком "Саша" из Ријеке потеже у Дретељ, са фашистичком униформом стар око 18 година, хвалећи се насљеђем из Другог свјетског рата. Силовао је жену која би му могла бити мајка, зато што је срођен са вишевјековном идеологијом тијаре. Хрват Горан Зец из Вараждина (Хрватска) силује Олгу Драшко, а потом позива петорицу усташа, посматрача његовог силовања, да је и они силују. Хрвати откопчавају опасаче, Олга вришти, отима се, плаче, али ништа јој не помаже, јер петорица је силују немоћну. 

 

ЛАЗАРОВА БОРБА

Хрватско село Дретељ и србско село Тасовчићи дијели само ријека Неретва, тако да су се у Тасовчићима током ноћи веома јасно чули јауци и запомагања Српкиња које су Хрвати силовале. Супруг др. Олге Драшко, адвокат Лазар Драшко који је цијело то вријеме боравио у родним Тасовчићима, предузимао је све што је било у његовој моћи да припомогне избављењу цивила, а самим тим и његове супруге из хрватског логора Дретељ.

Некадашњи судија Општинског суда у Чапљини, потом адвокат, Лазар Драшко, писао је писмо Генералном секретару УН Бутросу Галију, али одговора није било! Адвокат Драшко, писао је писмо предсједнику Француске Франсоа Митерану, али одговора било није. Адвокат Драшко писао је више писама Међународном црвеном крсту, али одговора било није. Адвокат Лазар Драшко, писао је писма УНПРОФОР-у Међународне мировне снаге), али одговора није било.

Видјевши да се мјеродавни међународни фактори оглушују о његова писмена, то адвокат Драшко 8. августа 1992.године, упућује се у Столац, у сједиште УНПРОФОР-а за источну Херцеговину. У Стоцу адвокат Лазар Драшко, као човјек од струке пријављује затварање и силовање цивила у логору Дретељ, тражи примјену Женевске конвенције о заштити цивила и медицинског особља, тражи да делегат МЦК из Међугорја општина Читлук, посјети логор Дретељ. Орјентације ради Међугорје и Дретeљ су два села смјештена на различитим странама истог брда. Међугорје је на западној, а Дретељ на источној страни брда.

Одмах по примљеној притужби, ревносни канадски капетан Патрик, радио везом контактира делегата МЦК у Међугорју, а овај на исти начин Перу Марковића, предсједника општине Чапљина. И само како то Хрвати знају Перо је одговорио да је др. Олга Драшко на свом радном мјесту у Дому здравља у Чапљини. Не провјеравајући чињенично стање МЦК и УНПРОФОР одбацују приговоре адвоката Драшка и вјерују лажном исказу Пере Марковића, предсједника профашистичке странке ХДЗ за Чапљину и истовремено предсједника општине Чапљина.

Намјеран да истраје на путу правде и истине, адвокат Лазар Драшко, не мирећи се са постојећим стањем одлази у Требиње у сједиште МЦК за источну Херцеговину. За госпођу Мартман, која је била на челу МЦК у Требињу, мало је рећи да је непристојна, јер била је више него дрска приликом разговора. Одбијала је било какву могућност о постојању логора у Дретељу, јер је преко свог делегата с десне обале ријеке Неретве, званог Мишел, добила увјерење да је логор расформиран у јуну 1992. године. На ту констатацију, маниром искусног јуристе, адвокат Драшко, госпођи Мартман нуди на увид писмени захтјев хрватске стране, којим потражују четворицу Хрвата заробљене од стране Војске Републике Србске, а у замјену за заробљене цивиле у логору Дретељ. 

Преводилац Шегрт и адвокат Драшко били су свједоци одмахивања руком госпође Мартман. Тражећи упориште у правном лијеку, адвокат Драшко пише притужбу МЦК у Женеву, који након тога повлачи госпођу Мартман. Желећи да ствар истјера до краја, адвокат Лазар Драшко пише притужбу и Европској заједници. Суочена са необоривим чињеницама из притужбе, то Европска заједница одлучује да пошаље свог делегата у логор Дретељ. У логору Дретељ делегат ЕЗ затиче међу логорашима др. Олгу Драшко и др. Срећка Марића. Недуго иза ове посјете, тачније 18. августа 1992. године др. Олга Драшко је у групи од 245 логораша размјењена у мјесту Столац (БиХ) .

 

НАКОН ПАКЛА

Од хрватског прогона из Чапљине, породица Драшко живи у Вишеграду у србском ентитету БиХ. Заступана по супругу Лазару Драшко адвокату из Вишеграда, др. Олга Драшко, средином децембра 1992. године, против 60 Хрвата поднела је кривичну пријаву надлежном Јавном тужилаштву РС и надлежном тјелу за испитивање и кажњавање ратних злочина које ће се формирати од УН или међународне заједнице.

Слободан Бобо Зуровац, рођени Чапљинац, предратни одборник у СО Чапљина и упућен у овај случај, за страдање др. Олге Драшко каже сљедеће:

- "Годинама смо свједоци правног нечињена, свједоци смо опредмећења латинске пословице - 'SUMMUM JUS SUMMA INJURIA', тј. да је највеће право често највећа неправда. Али без обзира на оно јуче, више сам него сигуран да ће се колико сутра, наћи неко ко ће богињи правде Јустицији помоћи да одвеже очи, а онда ће доћи ред на теразије и мач, па ће доћи ред на спору али ипак достижну правду".

Према слободној процјени др. Љубе Тохољ, др. Олгу Драшко је за три мјесеца у логору Дретељ силовало најмање 150 Хрвата.

 

ГОДИНАМА КАСНИЈЕ

Према пресуди Основног суда у Требињу из 2011. године, Федерација БиХ на чијој територији се налазио логор Дретељ, дужна је исплатити штету од 50.000 EUR Олги Драшко за ужас који је претрпела у том логору.


Олга Драшко у емисији Разбуђивање 2018.

Сама др. Олга Драшко је све свјесна да је та пресуда далеко од правде, али је задовољна да истина о страдању Срба излази на видјело. У јануару 2013. године је покренута иницијатива на нивоу Републике Србске да се створи удружење жена које су жртве протеклог рата у БиХ 1990-их година, а за в.д. предсједика је изабрана др. Олга Драшко.

 

СУЂЕЊА И СВЈЕДОЧЕЊА

Др. Олга Драшко је одлазила 2010-2012 у Норвешку и Шведску, како би свједочила пред тамошњим судовима, у процесима против оптужених Мирсада Репка и Ахмета Макитана, стражара у Дретељу 1992. године. Док јој визу нису издале холандске власти, када је требала ићи у Хашки трибунал да свједочи против оптуженика за злочине над Србима.

Уредници са Хелмкаст канала су 2018. године отишли у Требиње, гдје су почетком аугуста успјели пронаћи Олгу Драшко, која је у емисији Разбуђивање преко сат и по времена свједочила о својим мукама из Дретеља, као и страдању њене породице током Другог свјетског рата од хрватских фашиста (Усташа).



РАТНИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА ДЕВЕДЕСЕТИХ ГОДИНА 1991-2000
Словенија

Медвеђек - Холмец - Шкофије - Јанез Јанша - Игор Бачвар - Доб при Мирни - Копар

Дол при Храстнику - Берислав Попов - Словеначки рат - Винко Пандуревић - Прогон Срба

Хрватска
и Крајина

Бљесак - Олуја - Вуковар - Карловац - Славонска Пожега - Осијек - Сисак - Задар - Книн

Борово Село - Плитвице - Госпић - Корански мост - Караџићево - Масленица - Церна

Медачки џеп - Миљановац - Оркан - Откос - Паулин Двор - Зец - Радосављевић - Лора

Марино Село - Пакрачка Пољана - Керестинец - Бранимир Главаш - Томислав Мерчеп -

Фрањо Туђман - Анте Готовина - Благо Задро - Јанко Бобетко - Добросав Парага - Кијани

Иван Кораде - Иван Векић - Мирко Норац - Јесење Кише - Ђуро Бродарац - Миљенко Ф.

Босна и
Херцеговина

Босански Брод - Брадина - Сарајево - Сребреница - Бреза - Високо - Кукавице - Бравнице

Божана Делић - Страхиња Живак - Мирјана Драгичевић - Поникве - Горажде - Ејуп Ганић

Добровољачка - Тузла - Алија Изетбеговић - Харис Силајџић - Јусуф Празина - Јама Казани

Анђелка Братић - Олга Драшко - Силос - Виктор Бубањ - Цацо - Озрен - Сакиб Махмуљин

Рамиз Делалић - Башчаршија - Слобо Стојановић - Смолућа - Љубо Млађеновић - Фоча

Насер Орић - Глођанско Брдо - Бугојно - Купрес - Сердари - Сефер Халиловић - Чардак

Хрватско Вијеће Одбране -

Косово и
Метохија

Агим Чеку - Агим Рамадани - Хашим Тачи - Рамуш Харадинај - Кадри Весељи - Клечка

Рустем Мустафа - Радоњићко језеро - Старо Грацко - Кафић Панда - Шутаковић - Агуши

Косовска Митровица - Адем Јашари - Сулејман Селими - Ликовац - Жута Кућа - Лапушник

Кукеш - Белаћевац - Дик Марти - Костићи - Рачак - Отац Харитон - Иван Булатовић -

 



Tags:
HRVATSKI ZLOCINI
ZAPADNA HERCEGOVINA
LOGOR DRETELJ
KONCENTRACIONI LOGORI
OPSTINA CAPLJINA
DEVEDESETE GODINE
OLGA S. DRASKO
DOM ZDRAVLJA
BUTROS GALI
SRECKO MARIC
SILOVANJE SRBKINJA
FRANSOA MITERAN
BRACNI PAR KUZMAN
EVROPSKA UNIJA
SLOBODAN ZUROVAC


Оцените нам овај чланак:

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!























Ако преносите текстове са нашег портала, будите љубазни и ставите да је наш сајт извор података.
Ово није законом уређено, али је морално и спада у медијску коректност. Хвала унапред!

Skip Navigation Links