Олга С. Драшко - www.zlocininadsrbima.com


Оцените нам овај чланак:

Време: Ратови у СФРЈ

Област: Херцеговина


Олга С. Драшко



РАТ У БИХ 1992-1995

Бјеловац -Босански Брод - Доброовљачка

Брадина - Јама Казани - Кравица Кукавице

Петровачка цеста - Логор Брчко - Купрес

Логор Дретељ - Логор Силос - Бихаћки логор

Логор Орашје - Логор Оџак - Логор Челебићи

Породица Ристовић - Породица Кнежевић

Башчаршија - Наташа и Милица - Мостар

Сердари - Тузла - Бањалучке бебе - Јошаница

Чемерно - Ф. Јабука - Слађана Кобас - Чагаљ

Сарајевска Голгота - Ураган - Олга Драшко

Чајниче -

 

Др Олга Драшко је жртва рата и свједок ужаса који су се дешавали на простору Херцеговине током 1990-их година када је у БиХ вођен крвави етнички и верски рат.

Она је одведена у мају 1992. године са радог мјеста у Дому здравља Чапљина, а потом спроведена до концентрационог логора за Србе - Дретељ, који се основале и контролисале јединице босанских Хрвата (тзв. Хрватско Вијеће Одбране и тзв.Хрватске Ослободилачке Снаге). Ту је провела три мјесеца и преживјела стравичну психо-физичку тортуру од својих мучитеља који су над њом извршили силовање стотине пута.

Чак су и представници међународне заједнице у Стоцу, прећуткивале да је она заробљена у том казамату. Њен супруг адвокат Лазар Драшко је водио надљудску борбу како би је извукао из тог пакла и на срећу успио је у томе.

Касније је Олга Драшко свједочила на судовима у БиХ и иностранству против злочинаца који су окрвавили руке и савест својим монструозним радњама у логорима за Србе.

 

 

БИОГРАФИЈА

Олга Драшко, оца Стевана и мајке Миле је љекар по струци (микробилог) која је била стално запослена у Дому здравља "26. октобар" у Чапљини (Херцеговина) у лабораторији.

Удала се за Лазара Драшко, правника, са којим је имала брак за примјер и родила му троје дјеце. Брачни пар Драшко је у Чапљини уживао велики углед од већине мјештана, који их су их цијенили због своје несебичне доброте. Олга је увјек била весела, насмијана и расположена да помогне некоме у невољи. Налазила је за сваког неку лијепу ријеч и прави начин да га учини срећним.

Чак и када су почела политичка превирања и међунационалне тензије крајем 1991. године у БиХ, колеге и пријатељи Олге Драшко су њој често говорили да јој "неће фалити длака са главе".

 


Српски затвореници у херцеговачком Дретељу 1992.

 

 

СТРАДАЊЕ

Дана 5. маја 1992. године у Дом здравља у Чапљини улазе наоружани припадници тзв. Хрватског Вијећа Одбране (ХВО) и тзв.Хрватске Ослободилачке Снаге (ХОС). Они су почели да незаконито и без доказа да хапсе српске цивиле. Тај дан је у цијелој Чапљини  била рација, односно лов на Србе. Међу ухапшенима се нашла и Олга Драшко.

Сви ухапшеници су одведени у село Дретељ, на десној обали ријеке Неретве на само 2 км сјеверозападно од Чапљине, гдје је за време СФРЈ било велико складиште горива за потребе Југословенске Народне Армије. Ту је већ направљен један концентрациони логор гдје су припадници ХОС-а доводили српске цивиле.

Поред Олге Драшко, у овај концентрациони логор су доведени и сљедећи љекари Олгине колеге, српске националности:

  1. др. Срећко Марић, специјалиста стоматолог, ухапшен је у свом стану у Чапљини, дана 25. априла 1992. године. У Дретељу је провео 6 мјесеци.

  2. др. Никола Кузман, специјалиста стоматолог, ухапшен 5. маја 1992. у Дому здравља, провео у логору неколико дана, а потом заклан на брду Грабовина од  Едина Сокача и браће Јозе и Златка Вегар.

  3. др. Душанка Кузман, специјалиста стоматолог, ухапшена 5. маја 1992. у Дому здравља, провео у логору неколико дана, силована више пута на очиглед свог мужа. Заклана исти дан од истих џелата као и њен муж.


Када су Олгу Драшко са радног мјеста из Дома здравља у Чапљини, усташе ухапсиле поставили су је на задње сједиште припремљеног аутомобила, не желећи да губи право првенства пљачке, усташица по имену Сузана, наредила је Олги да скине златни накит. Олга је зачуђено погледала, на што је изнервирана усташица псујући јој "ћетнићку матер", ударила је пендреком у предјелу ребара. Видјевши да нема избора Олга је скинула драга јој обиљежја, вјенчања, рођења дјеце, годишњица брака. Скинула је златне наушнице, ланчић, наруквицу, два прстена и часовник. Како Олга нередо скинула, тако усташица Сузана радо у свој џеп ставила и присвојила себи.

6. маја 1992. у логору Дретељ за Олгу Драшко почињу најстрашније муке и пакао који се може успоредити са оним из Данетеовог деветог круга, јер тог дана увече улазе у ћелију двојица усташа из Цриквенице, Сејо и "Дуги", почињу да туку Олгу, која плаче, вришти, отима се, али безуспјешно. Они је савлађују, а потом силују. То им није било довољно, већ су јој уперили пиштољ на сљепоочницу и присилили је на орални секс.

Наредног дана, 7. маја 1992. у Олгину ћелију улази Салко, омањи усташа из Тузле, који Олги ставља нож под грло, а потом наређује да се скине, затим је силује. Поред њега тај дан је дошао и Цикоја Вранеш, усташа из села Доњи Радишићи, крај Љубушког, који је такође силовао Олгу Драшко.

Дана 8. маја 1992. Олгу Драшко премјештају из те ћелије у другу ћелију, гдје је затекла др Душанку Кузман. Њих двије су те вечери биле силоване неколико десетина пута, јер је у ћелији био велики број хосоваца, са усташким знамењима из Другог свјетског рата. Сви су насрнули на двије незаштићене српске жене, задовољавајући своје животињске пориве. 
 
Затим је усљедила "пауза" од неколико дана, те је звјери у људском облику нису дирале. Тада у Олгину ћелију улази Драган Дујмовић, усташа који је дошао из Канаде да се бори за нову НДХ. Он је силовао Олгу са Иваном Медићем из љубушког села Д. Радишићи. Силоватељима то није било довољно, те су у логор доносили еротске часописе и вршили силовања према позама које су видјели у часопису. Такву безобзирност и бестијалност су радили усташе: "Муф", стар око 20 година и Дамир Брајковић из села Студенци, крај Љубушког. При сваком силовању Олге Драшко, ова двојица су пјевали шовинистичке и увредљиве пјесме.

У силоватеље Олге Драшко се убрајају се и Хектор Ћосић звани "Дида", усташа пристигао из Аустралије, стар око 55 година; затим усташа са презименом Чевра из Сарајева, који је присиљавао Олгу да изводи стриптиз. Исто тако умоболна звјер из Дрниша, по имену Томо је силовао Олгу. Један од силоватеља Олге Драшко, усташа Винко Приморац, без ума и образа, из Љубушког се хвалио како из његовог краја потичу велике усташе: Андрија Артуковић, Вјекослав "Макс" Лубурић, Динко Шакић, Рафаел Бобан, Љубо Милош и др.

Већ тада крајем маја 1992. године се прочуло за овај херцеговачки Дретељ, гдје се могло доћи на бесплатно силовње Српкиња. Тако су Хрвати из западних дијелова Херцеговине масовно долазили и силовали постојеће логорашице, али и нове које су ухапшене и доведене у логор. Средином маја 1992. године, група усташа из Мостара није могла ући у ћелију гдје су биле Олга и сапатнице, јер је неко од усташа нехатом затурио кључ, али зато сотонина копилад кроз решетку додају женама полицијске палице, репетирају оружје и под пријетњом смрћу захтијевају да жене гурају палице у себе и при том да вриште и да дубоко уздишу.

 

О ужасима који су се дешавали у логору Дретељ, др. Љуба Тохољ, члана Комисије за испитивање ратних злочина на подручију бивше Југославије, каже сљедеће:
- "Како написати? Како исказати све те абортусе усташког ума? Зар су то људи? Зар су то наше дојучерашње комшије, познаници и пријатељи? Зар ти бастарди усташког рода, заборављају да и они имају мајке, сестре, супруге? Зар су то хришћани? Молим Господа да ми удјене снагу у живот, у саживот. Како? Како кад је у западној Херцеговини усташко зло балзамовано и кад сваких четрдесетак година доживљава реинкарнацију. Како? Ко то говори о хомо сапијенсу? Више је него очито да је на дјелу хомо примигенијус хрватског, усташког рода...".


Бивше складиште ЈНА претворено у логор за Србе

 


Омиљена забава усташа у логору Дретељ, била је "модна ревија". Наиме, десетак усташа заузме мјеста на унапред припремљеним столицама, које су постављене пред врата ћелије гдје су логорашице. Један од усташа прозива Олгу, Душанку, Јелену и све редом остале српске логорашице. Прозвана логорашица дужна је да направи неколико кругова испред усташа. У првом кругу шета се обучена, у другом кругу усташе наређују да логорашица скине блузу, у трећем кругу да скине сукњу и тако редом док не остане без робе на себи, што би бивало пропраћено аплаузом и непримереним звиждуцима присутног окота. Уз "модну ревију", један од "инспектора" усташког логора Дретељ, усташа Мирсад Репак, упражњавао је и "штафету".

"Ћетникушо, време је за …, шта бленеш, скидај се", наређивао би усташа Репак докторки Олги. Сиромашан умом, а затворен у вишегодишњу индоктринацију антисрпства, усташа Мирсад Репак силује др. Олгу Драшко. Посље силовања, да покаже снагу и моћ статусне припадности, усташа Мирсад Репак надлакти се на наопако окренуту столицу, а Олги која је ослобођена од одјеће, наређује да с краја на крај логора проноса празну паклицу цигарета, при том пролазећи кроз шпалир разуларених усташа, који су је штипали за дојке и за задњицу. По учињеном кругу, кад би се Олга вратила до усташе Репка, овај би је уз псовке "наградио за труд", тако што би је тукао полицијском палицом по цијелом тјелу. За непун час, др. Олга би имала подбуло, болно, плаво-бјело тјело, док би усташа Мирсад Репак, задовољан учињеним, развлачио лице у осмјех и дизао руке у ваздух. Ножу вичан, усташа Салко из Тузле, поново силује др. Олгу, али овај пут како рече "за успомену четникуши", ножем урезује усташка обиљежја по Олгином тјелу.

- "Рођаче, ди ја стадо, ти продужи", закопчавајући панталоне, усташа Жељко Шпегељ из Опузена (Хрватска), даје савјет мјештанину и рођаку Шпегељ Луки. И Жељко и Лука Шпегељ, силовали су др. Олгу Драшко. Један шамар, други шамар, чупање косе, лупање главом о под, ударац песницом у слабине и на крају силовање. Тако је радио усташа Бјелиш Звонимир из Опузена (Хрватска), кад је силовао др. Олгу. Ништа мање груб није био ни његов сродник и мјештанин Вјелиш Бранислав, који такође силује др. Олгу Драшко.

Усташа Зоран, звани "Зока" из Коњица (БиХ), није имао ни ум, ни године, ни висину, ни тежину, али је имао црну униформу са великим латинично штампаним словом "U" на капи, имао је погане мисли и црно друштво, што је било довољно за силовање др. Олге. Сакрити говорну ману могао није, замуцкивао је. Али, кад је усташтво било на дјелу, ту замуцкивао није. Килограмима и сантиметрима обдарен, памећу ускраћен, црном идеологијом задојен, усташа Маринко из Цриквенице, силује др. Олгу Драшко. Муке по др. Олги Драшко не престају. - "Скидај се, прво ћу да те бијем, па ћу онда …", шамарајући Олгу, говори усташа Анте Раич из Малог Поља, општина Мостар. Усташа Анте силује немоћну др. Олгу.

Усташа, Александар са надимком "Саша" из Ријеке потеже у Дретељ, са усташком униформом, стар око 18 година, хвалећи се усташким насљеђем. Силовао је жену која би му могла бити мајка, зато што је срођен са вишевјековном идеологијом тијаре. Усташа Горан Зец из Вараждина (Хрватска), силује Олгу Драшко, а потом позива петорицу усташа, посматрача његовог силовања, да је и они силују. Усташе откопчавају опасаче, Олга вришти, отима се, плаче, али ништа јој не помаже, јер петорица усташа, силују немоћну Српкињу. 

 

 

 

ЛАЗАРЕВА БОРБА

Хрватско село Дретељ и српско село Тасовчићи, дијели само ријека Неретва, тако да су се у Тасовчићима, током ноћи, веома јасно чули јауци и запомагања Српкиња које су усташе силовале. Супруг др. Олге Драшко, адвокат Лазар Драшко, који је цијело то вријеме боравио у родним Тасовчићима, предузимао је све што је било у његовој моћи да припомогне избављењу цивила, а самим тим и његове супруге из усташког логора Дретељ. Некадашњи судија Општинског суда у Чапљини, потом адвокат, Лазар Драшко, писао је писмо Генералном секретару УН, Бутросу Бутросу Галију, али одговора није било! Адвокат Драшко, писао је писмо предсједнику Француске, Франсоа Митерану, али одговора било није. Адвокат Драшко, писао је више писама МЦК (Међународном црвеном крсту), али одговора било није. Адвокат Лазар Драшко, писао је писма УНПРОФОР-у (Међународне мировне снаге), али одговора није било.

Видјевши да се мјеродавни међународни фактори оглушују о његова писмена, то адвокат Драшко 8. августа 1992.године, упућује се у Столац, у сједиште УНПРОФОР-а за источну Херцеговину. У Стоцу адвокат Лазар Драшко, као човјек од струке, пријављује затварање и силовање цивила у логору Дретељ, тражи примјену Женевске конвенције о заштити цивила и медицинског особља, тражи да делегат МЦК из Међугорја, општина Читлук, посјети логор Дретељ. Орјентације ради Међугорје и Дретeљ су два села смјештена на различитим странама истог брда. Међугорје је на западној, а Дретељ на источној страни брда. Одмах по примљеној притужби, ревносни канадски капетан Патрик, радио везом контактира делегата МЦК у Међугорју, а овај на исти начин Перу Марковића, предсједника општине Чапљина. И само како то усташе знају, Перо је одговорио да је др. Олга Драшко на свом радном мјесту у Дому здравља у Чапљини. Не провјеравајући чињенично стање МЦК и УНПРОФОР одбацују приговоре адвоката Драшка и вјерују лажном исказу Пере Марковића, предсједника проусташке странке ХДЗ за Чапљину и истовремено предсједника општине Чапљина.

Намјеран да истраје на путу правде и истине, адвокат Лазар Драшко, не мирећи се са постојећим стањем одлази у Требиње у сједиште МЦК за источну Херцеговину. За госпођу Мартман, која је била на челу МЦК у Требињу, мало је рећи да је непристојна, јер била је више него дрска приликом разговора. Одбијала је било какву могућност о постојању логора у Дретељу, јер је преко свог делегата с десне обале ријеке Неретве, званог Мишел, добила увјерење да је логор расформиран у јуну 1992. године. На ту констатацију, маниром искусног јуристе, адвокат Драшко, госпођи Мартман нуди на увид писмени захтјев усташке стране, којим потражују четворицу усташа заробљене од стране Војске Републике Српске, а у замјену за заробљене цивиле у логору Дретељ. Преводилац Шегрт и адвокат Драшко, били су свједоци одмахивања руком г-ђе Мартман. Тражећи упориште у правном лијеку, адвокат Драшко пише притужбу МЦК у Женеву, који након тога повлачи госпођу Мартман. Желећи да ствар истјера до краја, адвокат Лазар Драшко пише притужбу и Европској заједници. Суочена са необоривим чињеницама из притужбе, то Европска заједница одлучује да пошаље свог делегата у логор Дретељ. У логору Дретељ делегат ЕЗ затиче међу логорашима др. Олгу Драшко и др. Срећка Марића. Недуго иза ове посете, тачније 18. августа 1992. године, др. Олга Драшко је у групи од 245 логораша размјењена у мјесту Столац (БиХ) .

 

 

НАКОН ПАКЛА

Од усташког прогона из Чапљине, породица Драшко живи у Вишеграду, у Републици Српској. Заступана по супругу Лазару Драшко адвокату из Вишеграда, др. Олга Драшко, средином децембра 1992. године, против 60 усташа, поднела је кривичну пријаву надлежном Јавном тужилаштву Републике Српске и надлежном тјелу за испитивање и кажњавање ратних злочина које ће се формирати од УН или међународне заједнице.

Слободан Бобо Зуровац, рођени Чапљинац и упућен у овај случај, за страдање др. Олге Драшко каже сљедеће:
- "Годинама смо свједоци правног нечињена, свједоци смо опредмећења латинске пословице - 'SUMMUM JUS SUMMA INJURIA', тј. да је највеће право често највећа неправда. Али без обзира на оно јуче, више сам него сигуран да ће се колико сутра, наћи неко ко ће богињи правде Јустицији помоћи да одвеже очи, а онда ће доћи ред на теразије и мач, па ће доћи ред на спору али ипак достижну правду".

Према слободној процјени др. Љубе Тохољ, др. Олгу Драшко је за три мјесеца у логору Дретељ силовало најмање стотину педесет усташа

 

 

ДАЉЊА БОРБА ЗА ИСТИНУ И ПРАВДУ

Према пресуди Основног суда у Требињу из 2011. године, Федерација БиХ, на чијој територији се налазио логор Дретељ, дужна је исплатити штету од 50.000 евра др. Олги Драшко за ужас који је претрпела у том логору.

Сама др. Олга Драшко је све свесна да је та пресуда далеко од правде, али је задовољна да истина о страдању Срба излази на видјело. У јануару 2013. године је покренута иницијатива на нивоу Републике Српске да се створи удружење жена које су жртве протеклог рата у БиХ 1990-их година, а за в.д. предсједика је изабрана др. Олга Драшко.

 

 

СУЂЕЊА И СВЈЕДОЧЕЊА

Др. Олга Драшко је одлазила 2010-2012 у Норвешку и Шведску, како би свједочила пред тамошњим судовима, у процесима против оптужених Мирсада Репка и Ахмета Макитана, стражара у Дретељу 1992. године. Док јој визу нису издале холандске власти, када је требала ићи у Хашки трибунал да свједочи против оптуженика за злочине над Србима.



Да се не заборави и не понови!



























Skip Navigation Links