Иван Д. Булатовић - www.zlocininadsrbima.com


Време: Ратови у СФРЈ

Област: Косово и Метохија


Иван Д. Булатовић



Иван Булатовић (1961-1998) је припадник МУП-а Србије који је крајем маја 1998. године киднапован из воза, а потом одведен у концентрациони логор Ликовац (или Мушутиште), одакле му се губи сваки траг. Ово гнусно и кукавучко дело су извршили албански терористи из ткз. Ослободилачке Војске Косова. У том казамату смрти Булатовић је убијен хладним оружјем на најстрашни начин. О томе чак постоје и преживели сведоци који су сведочили пред истражним органима Републике Србије.

Иван Булатовић је оставио иза себе супругу и четверо деце. У полицији, где је био стално запослен имао је чин старијег водника.

Иначе, полицајац Булатовић је само један од хиљаде киднапованих Срба и неалбанаца са територије АП Косово и Метохија који су киднаповани крајем деведесетих година 20. века, а потом одвођен у посебне логоре где је највећи број њих убијан док су њихови органи завршавали на црном тржишту широм Европе.

 

 

ЖИВОТОПИС

Иван Булатовић од оца Душана, рођен је 23. марта 1961. године у Пећи на крајњем западу Метохије, односно тромеђи Републике Србије са Црном Гором и Републиком Албанијом. Његова породица има црногорске корене, али су сви васпитани патријахално у духу Видовданског завета и на идеалима Косовских јунака: Лазара и Милоша. Иванови родитељи су имали још једног сина Слободана, који је остао да живи са родитељима у Пећи.

Пећки крај је словио као центар албанског иредентизма и сепаратизма 1960-их година, баш у време када је млади Иван одрастао.

Иван Булатовић је по завршетку средње школе добио посао као припадник Министарства унутрашњих послова, у полицијској станици у Глоговцу 1981. године, удаљено 32 км западно од Приштине.

Био је савестан радник који је одговорно обављао своје послове. Добио је чин старијег водника. Средином деведесетих година 20. века радио на административним пословима ОУП Глоговац, на пословима издавања личних докумената.

Оженио се 1983. године са девојком Миром, која му је родила четверо деце. Мира је такође била запослена у ОУП Глоговац.

 

 

СТРАДАЊЕ

По завршетку ратних сукоба у западним деловима бивше Југославије, Запад је активно почео да помаже албански сепаратизам, што је довело и до организовања терористичких банди које су средином 1990-их уједнињене у ткз. Ослободилачку Војску Косова, на чијем челу су се нашли озлоглашени криминалци и пробисвети: Адем Јашари, Рамуш Хараднај, Хашим Тачи и др.

Највећи део младих Албанаца је одлазио у Републику Албанију, где су већ од раније постојали кампови за обуку терориста. Инструктори у тим диверзантским акцијама долазили су из земаља НАТО пакта, а највише из Немачке, Италије и Велике Британије.

У почетку својих криминалних деловања припадници ткз. ОВК су нападали, пљачкали и киднаповали углавном цивиле Србе и неалбанце... а касније нису презали да нападају полицајце и војнике, организовано и добро планирано.

Тако се и десило да 23. маја 1998. године, када су се широм Косова и Метохије отпочеле терористичке акције од припадника ткз. ОВК... у возу који је саобраћао на железничкој прузи Пећ - Косово Поље дешава се киднаповање Ивана Булатовића. Он се враћао из Пећи, где је био са супругом Миром у посети својим родитељима и брату. Био је у цивилном оделу. У Бањици, код Дренице су ушла три наоружана припадника ткз. ОВК, који су га позвали именом и рекли да изађе.

При изласку из вагона, он је добио кундаком ударац у главу и пао на земљу. Тада су га увукли у џип албански терористи и одвели у непознатом правцу. Касније се сазнало да је одведен у село Ликовац, где је направљен један од концентрационих логора који су били под контролом главног штаба ткз. ОВК.

У том Ликовачком логору, где је управник био Сами Љуштаку, командант србачке јединице ткз. ОВК... већ је било стотине киднапованих Срба, који су умирали у најстрашнијим мукама, какви су постојали само у нацистичким казаматима за време Другог светског рата.

Супруга Ивана Булатовића је пријавила надлежним институцијама његову отмицу. А касније је и Међународни Црвени крст то је регистровао под шифром YUK­050009­01. 

Према исказима сведока са једног од суђења Ивана Булатовића су убили албански терористи тако што му је моторном тестером одсечена глава.

 

 

СВЕДОЧЕЊЕ

Супруга Иванова, Мира Булатовић је дала касније овакав исказ:

- "Мој муж, као да је наслутио оно што ће се догодити, видно узнемирен, дао ми је свој службени пиштољ који сам успела да сакријем...

Око 13.30 часова воз је стао у месту Бањица у озлоглашеној Дреници, бастиону албанских сепаратиста. На станици је било око стотину наоружаних припадника ткз. ОВК.

Ушли су у воз и започели легитимисање и претрес путника. У једном тренутку ушли су у наш купе у коме смо седели... Улетео је проћелави четрдесетогодишњак, уперио пиштољ у мог мужа и рекао гласно: Предај се Иване Булатовићу!

Из воза нико други није киднапован, само он, што јасно указује да је воз био заустављен само ради његове отмице...".

 

Иванова кћерка Јелена, удато Вичићевић о судбини свога оца казује овако:

- "Нико нас никада није звао, нити обавестио о његовој судбини. Све смо сазнавали из новина, чак смо покушавали да контактирамо неке редакције које су писале о нестанку мог оца, да их питамо како су дошли до тих информација.

Зато не мислим да ће се се сазнати истина. Добили смо мишљење Саветодавне комисије, али више не знамо да ли можемо и чему да се надамо".

 

 

ГОДИНАМА КАСНИЈЕ

Након што је потписан Војно-технички споразум у Куманову 10. јуна 1999. године, чиме је престало варварско бомбардовање Србије и Црне Горе, односно 78-дневна агресија НАТО пакта...

Војска СР Југославије, МУП Србије и државна управа се повлачи у складу са тим споразумом, а подручје Космета запоседају КФОР и УНМИК, а са њима се враћа огроман број албанских терориста који отпочињу погром над Србима и њиховом културно-историјском баштином.

Породица Ивана Булатовића се иселила са Космета, заједно са стотинама хиљада Срба који су у колонама напуштали свој завичај, јер су били у страху од крвавих напада Албанаца. Никада нису добили његово тело, нити су имали могућност да га достојно сахране.

Октобра 2000. године дошло је и до промене власти у Србији, када су на власт дошли политичари прозападне оријентације са евроунијатским идејама.

Током 2002-2003 из казнено-поправних домова Републике Србије је одлуком највиших представника власти пуштено на слободу више од 250 албанских терориста који су осуђени за најтежа кривична дела попут: убистава, силовања, пљачке, палежи, киднаповања, шверца и др.

 

 

СУЂЕЊА И ОПТУЖНИЦЕ

Током 2013-2018 у специјалном приштинском специјалном суду за ратне злочине ткз. Републике Косово, покренут је процес против неколиције припадника ткз. Дреничке групе терориста за које се основано сумња да су били чувари у Ликовачком логору крајем 1990-их година. На том суђењу је споменуто име Ивана Булатовића, као и његова национална припадност.

Маурицио Салустро, међународни тужилац из ЕУЛЕКС-а је подигао 2013. године оптужницу против 15 припадника ткз. ОВК за ратне злочине који су се дешавали у селу Ликовац у логору. Тада се на суђењу појавио један заштићени сведок "Ц" који је дао исказ о његовој страшном убиству. Сведок је јасно и недвосмисено потврдио да су Сабит Геци и Сахит Јашари из Дренице мучили Ивана Булатовића, а на крају је Геци узео моторну тестеру и одсекао му главу.

Касније је та оптужница одбачена услед "недостатака доказа"... док је тужилац Салустро подигао још неколико оптужби за ратне злочине, између осталог Фатимира Љимаја...

На свом фејсбук профилу се 23. маја 2013. године огласио Берат Бужала, некадашњи припадник ткз. ОВК, а касније народни посланик у Скупштини ткз. Републике Косово из редова Демократске паритије Косова... у коме је написао да је наводно он извршио моструозно убиство Ивана Булатовића. Ово наравно не мора бити тачно, већ само ради развлачења судског поступка против осумњичених из ткз. Дреничке групе ОВК.



Да се не заборави и не понови!


Оцените нам овај чланак:

























Skip Navigation Links