ОСТОЈИЋИ НИСУ ЗАБОРАВЉЕНИ

...НЕ ПОПСТОЈИ НИШТА СКРИВЕНО
ШТО НЕЋЕ ИЗАЋИ НА ВИДЈЕЛО
И НЕМА ТЕ ТАЈНЕ КОЈЕ НЕЋЕ БИТИ ОТКРИВЕНА...

Ја сам Остојић (Данко) Владо из Хан Пијеска, унук Остојић Владимира – Влада (1903) из Власенице који је 28. јула 1941. године заједно са својим млађим братом Остојић Чедомиром – Чедом (1907) ухапшен од стране усташа и одведен у логор у Госпићу. Овај податак, о њиховом хапшењу и одвођењу у Госпић чуо сам од свога покојног оца Данка. Када су Владо и Чедо одведени у логор, мој отац Данко (1932), његова сестра Данка (1928) и баба Сава (1905) су пребјегли у Србију и тамо нашли спас. Мог прадједу Остојић Јована званог Јовица и прабабу Јованку звану Јована у дворишту њихове куће у Власеници 1942.године убиле су усташе.

Остојић Владимир је у Власеници био гостионичар и у преграђеном дијелу гостионе продавао је дуван, а Остојић Чедомир је завршио гимназију у Сарајеву и радио је као чиновник у полицији у Власеници. Док се школовао у Сарајеву,а и касније Чедомир је играо фудбал у СК „Славији“. Био је члан тада „прве чете“ која је 1928/29 освојила првенство сарајевског подсавеза. Као сарајевски подсавезни првак СК „Славија“ је ушао у натјецање за државно првенство по лига систему и међу десет најбољих клубова у држави игра видну улогу, држећи се увјек по вриједности средине табеле.

Родослов породице Јована и Јованке Остојић до другог кољена

Преносим  натпис са споменика  који је подигнут Данку, Магдалини и Ани, а који се налази у гробљу у Власеници. Овај натпис је и информација о тачним датумима рођења и смрти троје наведено Јованове дјеце. За Владимира и Чедомира поуздане су само године рођења. Мој покојни отац Данко и његова сестра Данка носе име по своме покојном стрицу Данку. Данкова смрт је толико погодила његову мајку, а моју прабабу Јованку да до краја живота никада није скидала црнину.

+

ЕЈ ПУТНИЧЕ РОДЕ МОЈ ПРИЂИ БЛИЖЕ И ПРОЧИТАЈ СПОМЕН НАШ

ДАНКО ОСТОЈИЋ

РОЂЕН 5. НОВЕМБРА 1896. ПРЕСЕЛИ СЕ У ВЈЕЧНОСТ 22. ЈУНА 1915. И СЕСТРЕ  МУ

МАГДАЛИНА РОЂЕНА 21. НОВЕМБРА 1911. ПРЕСЕЛИ СЕ У ВЈЕЧНОСТ 8. СЕПТЕМБРА 1934.

И АНА РОЂЕНА 20. ЈУНА 1895. ПРЕСЕЛИ СЕ У ВЈЕЧНОСТ 22. ЈУНА 1906.

ОВАЈ СПОМЕНИК ПОДИЖЕМО ВАМ ЗА НАВЕК ТУГУЈУЋИ ЗА ВАМА

РОДИТЕЉИ ЈОВАН И ЈОВАНКА

И

БРАЋА ИМ ВЛАДИМИР И ЧЕДОМИР

Ј. ОСТОЈИЋИ

ВЈЕЧНА ИМ ПАМЈАТ

Тврдњу мога покојног оца Остојић Данка да су му оца Владимира и стрица Чедомира усташе одвеле у логор у Госпићу, потврђује и изјава Мићић Невенке из Власенице. Она је 20.марта 1942.године у канцеларији Комесеријата за избјеглице у Београду дала изјаву на двије стране. На превој страни записника њене изјаве у шестом пасусу она изјављује следеће:

„...На 28. јула 1941.год. усташе су ухапсили око 200 Срба из Власенице и околице и одвели их у Госпић у логор. О судбини ових Срба не зна се ништа. Одведени су тада у Госпић из Власенице: Марковић Слободан чин.полиције и његов отац Бошко; Остојић Чедо, чин. Пор. управе и његов брат Владо, гостионичар; Маскијевић Чедо, опанчар и његов брат Десимир, ђак; Мићић Ђока, гостионичар, те многи други, чијих се имена више не могу сетити. Из околице одведено је, из сваке општине-по 15 угледних сељака, чија имена не могу навести...“ ( Оргинал ове изјаве-записника чува се у архиву Србије у Београду, a може се пронаћи и прочитати на www.nezaboravimo.blogspot.com)

На  www.jadovno.com у опцији АРХИВА Јадовно 1941 Централна база жртава пронашао сам следећи податак за Власеница - Остојић Чедо:

Молим Вас да извршите исправку и допуну података на следећи начин:

Могу само да претпоставим да је са Остојић Чедомиром убијен и његов брат, а мој дјед Остојић Владимир и уколико се то покаже као истина његови подаци су следећи:

Када је 1974. године Ратомир Дугоњић – Рато изабран за предсједника Предсједништва СР БиХ , мој покојни отац Данко је из тадашњих медија сазнао да је Рато 1933. године играо фудбал у СК „Славији“ из Сарајева. Данко је написао Рату писмо и замолио га да му уколико има, пошаље стричеву тј. Остојић Чедомира - Чеде фотографију

Рато је одговорио на писмо, а касније и послао двије фотографије. Једна је исјечак из новина, а друга је преснимљена из албума једног од предратних асова сарајевског фудбала Страхиње Зуровца. 

С ПОШТОВАЊЕМ! 

Остојић Владо