Александар П. Карађорђевић - www.zlocininadsrbima.com


Оцените нам овај чланак:

Време: Краљевина Југославија

Област: Француска


Александар П. Карађорђевић



Александар I Карађорђевић (1888-1934) је био српски ренгент (1914-1921), а потом јужнославенски краљ (1921-1934) и врховни комадант оружаних снага Краљевине СХС, односно Краљевине Југославије.
 
Био је други син Петра I Карађорђевића и кнегиње Зорке (кћерке црногорског краља Николе Петровића), односно праунук вожда Србије - Карађорђа Петровића.
 
Владао је полудиктаторски земљом у којој су били изражени социјалне неуједначености и национални контрасти. После убистава браће Радић у Народној скупштини, завео је Шестојануарску диктатуру 1929. године, а 1931. године је донео Октроисани устав.
 
Убијен је у атентату 9. октобра 1934. године у Марсеју, током посете Француској, од припадника Усташког покрета и пробугарске организације ВМРО. Наследио га је најстарији син Петар II  Карађорђевић, али је због његове малолетности земљом до 27. марта 1941. владало намесништво на чијем је челу био Александров рођак кнез Павле Карађорђевић.
 
 
 
ПОРЕКЛО
 
Александар I Карађорђевић је праунук Карађорђа Петровића, вожда Србије, који је почетком 19. века покренуо Први србски устанак у Орашцу (1804.), односно националну револуцију за ослобођење од вишевековног турског робства и феудализма.
 

Збор у Орашцу на Сретење 1804. године: подизање Првог србског устанка...

 
 
Александар I је имао деду, такође Александра Карађорђевића, који је био кнез Србије више од 16 година... када је збачен абдикацијом на Светоандрејској скуштини крајем 1858. године у Београду и доведен поново кнез Милош Обреновић.
 
Отац краља Александра I је краљ Петар I Карађорђевић, који је доведен на престол Србије, после Мајског преврата 1903. године, када је група завереника убила краља Александра Обреновића и његову жену Драгу Машин. Петар I Карађорђевић је био ослободилац и реформиста. Економски је оснажио Србију и радио на духовној и културној изградњи Србије. Ослободио је Косово и Метохију, Рашку и Вардарску Македонију у Првом балканском рату. Повукао се 24. јуна 1914. и пренео власт на свог сина Александра I Карађорђевића.
 
 
 
БИОГРАФИЈА
 
Александар I Карађорђевић, рођен је на Цетињу 16. децембра 1888. године. Његов деда по мајци био је црногорски краљ Никола I Петровић, а баба краљица Милена. Кум на крштењу био му је, преко изасланика, руски цар Николај II Романов (последњи руски / православни цар). Имао је старијег брата Ђорђа и сестру Јелену.
 
Детињство је провео у Црној Гори, а основну школу завршио у Женеви (Швајцарска). Даље школовање наставио је у војној школи у Петровграду (Русија), а потом у Београду, по доласку његовог оца краља Петра I на србски престол 1903. године.

Његов старији брат Ђорђе Карађорђевић се одрекао престола, јер су србски политичари сматрали да он није подесан да буде краљ Србије, пошто је био склон инцидентима. Тако се 1909. године Ђорђе одрекао престола, а Александар постављен за ренгента (престолонаследника).
 
1910. године принц Александар I Карађорђевић је добио стомачни вирус, од кога се једва опоравио и имао цео живот здравствене тегобе. Био је први Србин који је летео авионом средином априла 1910. године у Француској.
 

Свадба краља Александра и краљице Марије...

 
 
8. јуна 1922. године Александар I се оженио са румунском признцезом Маријом Хоенцолерн у Београду. Она је била веома образована и омиљена у србском народу. У традиционалном друштву тадашње Србије, била је узор смерне супруге и мајке. Била је активна у добротворним организацијама.
 
Марија и Александар I Карађрођевић су изродили три сина: Петар II Карађорђевић (1923-1970), Томислав Карађорђевић (1928-2000) и Андреј Карађорђевић (1929-1990). Живели су у Белом двору у Београду. Деца су им се школовала по иностранству, највише у Лондону.
 
Окупио је око себе групу официра коју је назвао Бела рука, организацију, која је требала да разбије ривалитет Радикала Николе Пашића и тајне организације Црна рука, коју је предводио официр Драгитин Димитријевић Апис.
 
Народна скупштина и Сенат Краљевине Југославије дали су му назив Витешки краљ Александар I Ујединитељ.
 
 
 
РАТНИ ДАНИ
 
Као престолонаследник, принц Александар I Карађорђевић је приступио реорганизацији војске, припремајући је за коначан обрачун са Османлијском империјом. Формирао је Балкански савез у који су ушле још: Црна Гора, Грчка и Бугарска. У Балканским ратовима (1912-1913) био је формално комадант, док је главни стратег и архитекта војних успеха Србије био начелник Генералштаба, војвода Радомир Путник (1847-1917).


Ренгент Александар I са војводама...

 
 
Током Првог светског рата Александар I био је врховни комадант србске војске. На Церу и Колубари 1914. године је убедљиво поразио далеко бројније и технички надмоћније аустро-угарске снаге... Повлачио се са војском и народом у зиму 1915/1916 преко Албаније и Црне Горе, јер је Србија била суочена октобра 1915. са тројном инвазијом: Немачке, Аустро-Угарске и Бугарске.
 
По опоравку своје војске, Александар I Карађорђевић је са својим војводама и официрима успешно комадновао пробојем Солунског фронта. Па је тако у јесен 1918. године ослободио домовину и окупиране делове Аустро-Угарске монархије, где су живели већином Срби и други јужнославенски народи.
 
 
 
ВЛАДАР ЈУЖНИХ СЛАВЕНА
 
Краљевина Далмација, покрајина у оквиру већ распале Хазбуршке монархије, прогласила је присаједињавање Краљевини Србији 21. новембра 1918. године... Затим, Краљевина Црна Гора је на Подгоричкој скупштини 26. новембра 1918. прогласила присаједињавање Србији... а дан раније је Народна Скупштина Србског Војводства такође прогласила присаједињавање Краљевини Србији.
 

Велика Народна скупштина у Новом Саду прославља присаједињење са Србијом...
 
 
Прва јужнославенска држава - Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, проглашена је у Београду 1. децембра 1918. године, а краљ Александар I Карађорђевић је устоличен као њен владар. За премијера прве краљевске владе поставио је Стојана Протића, уместо Николе Пашића. Кренула је и обнова ратом уништене земље, за шта је морао да узима међународне кредите.
 
Августа 1921. након смрти његовог оца краља Петра I Карађорђевића устоличен је као краљ и врховни владар Краљевине СХС.
 
Установио је орден Албанска споменица, који се додељивао војницима, али и цивилима који су прошли Албанску голготу. Одржавао је гробља у Југославији, Грчкој, Чешкој, Аустрији, Румунији, Тунису и др. где су његови војници и цивили изгинули или мучени током Првог светског рата. С тим да већина његових војника носиоца ордена Карађорђева звезда нису имали задовољавајући третман ни пажњу у заједничкој држави.
 
 
Политичка превирања и диктатура
 
На извештај војводе Живојина Мишића, по доласку из западних делова нове државе, који је говорио да је лош потез заједничка држава са Словенцима и Хрватима и да се неће са њима усрећити, ренгент Александар I се није освртао. У земљи су често биле свађе посланика и размирице, а кулминација је била у Народној Скупштини 20. јуна 1928. године када је Пуниша Рачић убио Стјепана и Павла Радића, а покушао да убије још три посланика. Шест месеци касније, краљ Александар I завео је Шестојануарску диктатуру.
 
 
Дана 3. октобра 1929. године завео диктатуру, односно забранио је све политичке странке, распустио Скупштину, укинио је све нације и увео једну нову - Југославени, а Краљевина СХС променила је име у Краљевина Југославија. Тада је укинут национални празник - Видовдан, који се вековима славио код Срба.
 
Нови устав је донет 3. септембра 1931. године.
 
 
Аграрна реформа
 
После Првог светског рата, Александар I је спровео аграрну реформу 1919. године, којом би се у Босни и Херцеговини, Старој Србији и Далмацији укинули феудални и полуфеудални односи у пољопривреди и праведније расподелила земља, најавио је регент Александар у прокламацији од 6. јануара 1919. године:
 
„Ја желим да се одмах приступи праведном решењу аграрног питања и да се укину кметства и велики земљишни поседи. У оба случаја земља ће се поделити међу сиромашне земљораднике, са правичном накнадом досадашњим власницима њеним“.
 
Поред укидања феудалног поседа, прописана је експропоријација великих поседа од преко 57,5 хектара. Предвиђено је да се ти поседи поделе држављанима Краљевине СХС који се баве обрађивањем земље, а земље уопште немају, или је немају у довољној мери. Аграрну реформу пратила је колонизација, тј насељавање добровољаца и сиромашних грађана и занатлија који нису имали своје земље.
 
 
Спољна полтика и савези
 
У спољној политици, Александар I интензивно је радио на склапању међудржавних одбрамбених савеза усмерених против сила које су тежиле ревизији Версајског система мировних уговора: Немачка, Бугарска, Аустрија, Мађарска и Италија.
 
 
Његовом заслугом створена је 1921. године Мала Антанта (Краљевина СХС, Румунија и Чехословачка). Савез са Француском склопљен је 1927. године, а 1934. образован је Балкански савез између Краљевине Југославије, Румуније, Турске и Грчке. Ово му је била "смртна пресуда" јер су у Европи почели да бујају екстремистички и шовинистички покрети: фашизам у Италији, нацизам у Немачкој, фалангизам у Шпанији. У северној Италији су 1932. године почели да се оснивају терористички кампови за обуку усташких терориста, све под патронатом и финансијском подршком Ватикана и Бенита Мусолинија, који су имали за циљ срушити југославенску краљевину.
 
 
 
ВИДОВДАНСКИ АТЕНТАТ
 
Краљ Александар I Карађорђевић је једном преживео атентат 1921. године на Видовдан, када се враћао из Народне Скупштине. Тада је члан Комунистичке партије Југославије Спасоје Стејић Баћо из Аде (Бачка), покушао да га убије, тако што је са скеле где је радио као молер бацио бомбу на кочију. Али пошто је бомба запела за телфонске жице, атентат није успео. Атентатор Стејић је ухапшен, првобитно осуђен на смрт, али је казна преиначена на 20 година робије.
 
Ово је Александру I био повод за обрачун са члановима КПЈ, када су многе њихове присталице завршили у затвору.
 
 
 
МАРСЕЈСКИ АТЕНТАТ
 
Приликом своје посете Републици Француској, у коју је отпутовао да би учврстио одбрамбени савез против нацистичке Немачке, краљ Александар I Карађорђевић је убијен у Марсељу, дана 9. октобра 1934. године од стране хрватских усташа и пробугарске организације ВМРО, а под заштитом Италије, Немачке и Мађарске. Све те државе су имале осветничке планове према Србима и југославенском краљу, али и територијалне претензије.
 
Његове задње речи, док је био смртно рањен биле су: "Чувајте ми Југославију".
 
Заједно са њим тада је убијен и француски министар спољних послова Луј Барту. Атентатор је био припадник ВМРО-а Владо Черноземски.
 

Злочин у Марсеју: Убиство с предумишљајем...
 
 

САХРАНА
 
Његова смрт дубоко је потресла целу Југославију и читав слободоубиви свет. Ковчег са телом је из Француске допремљен бродом у Сплит, а потом преко Загреба у Београд. Његово тело испраћено је од стотина хиљада људи читавим путем од Београда до Опленца, где је сахрањен је у Задужбини краља Петра I Карађорђевића.
 
Сахрани краља Александра I Карађорђевића су присутвовали многи председници и краљеви европских и светских држава.
 
Три дана касније, његов син Петар II Карађорђевић је проглашен краљем Југославије.
 
 
 
 
 
ЗАОСТАВШТИНА
 
Многе улице, тргови, мостови, обале река широм југославенске краљевине су називани по њему. Подигнути су му споменици у Љубљани, Београду, Паризу, Марсеју, Сремској Митровици, Сплиту, Врњачкој Бањи и др. Иако је био углавном поштован међу Србима... Хрвати и Словенци га нису никако волели, као што нису волили ни Југославију. Чекали су само погодан моменат за излазак из заједничке државе.
 
Након његове смрти словеначки, хрватски политичари су добили ветар у леђа. Већ 26. августа 1939. године, на основу споразума Цветковић-Мачек створена је Бановина Хрватска, у неприродним границама, јер је заузимала већином србски етнички простор. Ово је урађено по жељи Кнеза Павла (тадашњег владара Краљевине Југославије), који је тиме желео да реши "хрватско питање" у Југославији. Али ни то није донело жељени мир, јер су апетити Хрвата били далеко већи. То се остварило априла 1941. године.

 



Да се не заборави и не понови!



























Skip Navigation Links