Фeхим Спaхо (1877-1942) је муслимански теолог, књижевник, преводилац и ратни злочинац током Другог свјетског рата, када је био део геноцидне политике наци-фашистичке Независне Државе Хрватске, на њеном почетку.

Имао је високо образовање исламских вјерских школа које је прошао у углавном родном Сарајеву. Крајем тридесетих година 20. стољећа бива постављен за шестог реис-ул-улема (вјерског вође) у Краљевини Југославији. Његов рођени брат Мехмед Спахо је био полтички активан, предсједник Југославенске Муслиманске Организације.

Када је успостављена усташка држава НДХ, он је поред Ивана Шарића здушно поздравио тај чин, а скупа су 30. априла 1941. учествовали на церемонији полагања заклетве НДХ, гдје је позвао муслимански живаљ у Босни да покажу лојалност новоствореној држави. Власт НДХ је муслимане од милоште називала "хрватско цвијеће" које су и исламске вјерске вође прихватиле.

Муслимани су током 1941-1944 претежно попуњавали оружане формације НДХ и учествовали у истребљењу Срба, Јевреја и Рома на простору од Драве до Јадрана. Фехим Спахо је о овоме био врло добро обавјештен, али је срамно ћутао неколико мјесеци. Тек касније се писмом обратио министру одбране у Влади НДХ Славку Кватернику у коме је имао низ притужби на владајућу структуру, највише на положај муслимана.

Почетком 1942. Фехим Спахо је изненада преминуо у Сарајеву. Постоје сумње још из тог времена да је он убијен, јер је почео да јавно критикује поглавника Павелића и врхбосанску надбискупију која је у вјерском погледу имала сва права у односу на исламску заједницу.

Његовом погребу је присиуствовао мноштво вјерника, упркос великом снијегу који је тада нападао.

Посљедњих година Фехим Спахо је почео све више добијати значајни публицитет међу муслиманима, не само у Босни, већ и оријенталним земљама.

ЖИВОТОПИС

Фехим Спахо је рођен 13. фебруара 1877. године у Сарајеву. Било је то у сумрак Османске империје која је имала Босну као своју покрајину.

Наредно љето Бечки двор улази са својом војском у БиХ према дозволи Великих сила на Берлинском конгресу. Тада су биле оружане борбе између аустроугарске војске и остатака Турске царевине.

Од тада, крајем XIX вијека у Босни и Херцеговини нагло ојачава римокатолички утицај, док је мноштво муслимана напустило своје домове и избјегло према Приштини и Скопљу, јер нису жељели живјети у хришћанској држави.

Поријекло

Породица Спахо има србске коријене (од Спахића у околини Чапљине у Херцеговини), они су исламизовани још у XVII стољећу, што је била редовна пракса Турске царевине која је освајала подручја на Балкану и Панонији.

Да би сачували живот, слободу, жене, дјецу, имања... добар дио хришћанских породица је пристао на мјењање вјере. Заправо морали су промјенити име, али су већином задржавали презимена која су се ријетко мјењала.

Фехимов отац Хаџи Хасан је радио као наставник (предавач) у Гази Хусерев-бегове џамије и директор шеријатске Судачке школе.

Фехимова рођена браћа: Мустафа и Мехмед су се изјашњавали као Срби по националности у младости. Док се Фехим изјашњавао као Хрват. Мустафа Спахо је био инжињер по професији, док је Мехмед Спахо био политичар у периоду између два свјетска рата, као члан  најужег руководства Југославенске Муслиманске Организације. Мехмедов унук је био активист Србске Радикалне Странке.

Школовање и каријера

С обзиром на вјероско образовање његова оца било је логично да један од синова крене тим путем. Фехим је показао највише интересовања. Завршио је Мектеб Ибтабију, потом Руждију... а касније гимназију, да би мало посље прешао у шеријатску Судачку школу коју је прве три године похађао ванредно. Четврти и пети разред је био прослављен као најбољи у генерацији.

Први посао је добио 1895. године и то у државној служби, тачније управни одбор Земаљске Владе у Сарајеву. У власти аустријске покрајине БиХ, Фехим Спахо је постао писар 1908. а мало касније и секретар.

Када је формирана прва јужнославенска држава: Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, Фехим Спахо је такође остао у државној служби. Добија посао у Министарству вјера, као начелник Исламског одјела у Београду. Након три љета враћа се у родни град гдје је постао виши савјетник и надстојник Одсјека за вјероисповјести у Краљевској Влади. За кратко је био пензионисан, па опет враћен у службу.

Још од младости Фехим је показивао велико интересовање за књижевност и превођење. Своје писаније је објављивао у листу "Нада" и часопису "Бехар". Већ 1932. имао је објаве и у "Напредак" и "Хрватско коло". На србски језик је превео многе романе, приповјетке са арабског и турског језика, нпр. "Хиљаду и једна ноћ".

Функционер

За начелника Исламске заједнице и предсједника Врховног шеријатског суда је постављен 1936. Ово је дошло као резултат већине гласања 65%. Свечано је устоличен 10. јуна 1938. у сарајевској Царевој џамији.

Имао је извјесне полемике и вербалне сукобе са колегама о начину тумачења ислама у складу са развојем савременог живота. Једна од таквих ствари је усклађивање исламског календара са астрономским. Ово је утицало на одређивање почетка вјерских празника као што је Рамазан, Бајрам... итд.

Прихватио је појаву каматне стопе у банкарском пословању, што је до тада било незамисливо у исламском свијету.

С друге стране није прихватио мјешовите бракове са хришћанима, као ни обредно клање животиња по шеријату. Такође није волио да ико од његових поданика носи шешир, умјесто феса, макар и ван службе.

Приликом посјете малољетног принца Петра II Карађорђевића у Сарајеву 1939. године, једна од особа са којом се сусрео у граду на Миљацки јесте управо Фехим Спахо.

Породица и потомци

У браку је стекао осмeро дjeцe, чeтири кћeри: Хaлиду, Бeдриjу, Сeниjу и Сaлиху, као и чeтири синa: Хaсaнa, Мухaммeдa, Нeџибa и Џeмaлa.

Од Хaлидe je имaо чeтири унучaди: Исмeтa и Aмину, од Бeдриje тaкођeр двоje: Aлмaсу и Eнису, од Сeниje чeтвeро: Рaсeму, Мaхмутa, Зулejху и Бeхиjу; од Сaлихe чeтвeро: Суaду, Зejну, Фaтиму и Фeхимa...

Од Хaсaнa двоje: Мeлиху и Изeтa, од Мухaммeдa двоje: Сулejмaнa и Ибрaхимa, од Нeџибa чeтвeро: Eдинa, Eдину, Aиду и Сeниjу и од Џeмaлa тaкођeр чeтвeро: Сejду, Мeнсуру Џeмилу и Фeхимa звaног Црни.

ДРУГИ СВЈЕТСКИ РАТ

У Загреб први пут долази крајем јуна 1940. године. Тада га је примио вицепремијер југославенске Владе Влатко Мачек, а у протоколу су били: хрватски бан Иван Шубашић, загребачки надбискуп Алојзије Степинац и предсједник ХАЗУ Алберт Базале.

С обзиром да је Адолф Хитлер увелико започео своје освајачке походе, хрватска делегација је имала понуду за Фехима Спаху да се муслимански живаљ приклони будућој хрватској држави у коју би ушла и БиХ. Спахо је у начелу прихватио овај договор уз неке услове.

Џафер-бег Куленовић као усташки министар

Занимљиво је то што је 28. марта 1941. само дан након што су у србским градовима избиле демонстрације против било каквог савезништва и сарадње са Тројним пактом, Фехим послао поруку својим службеницима да буду одани југославенској идеји. Парадокс је то што је само мјесец дана доцније Фехим Спахо опет позива поданике на лојалност клеро-фашистичкој Независној Држави Хрватској, која је била чедо Ватикана.

Тих дана Фехим Спахо се сусрео са Славком Кватерником, министром одбране у Влади НДХ. Од Кватерника Спахо је добио усмена обећања, да ће Павелићеве структуре поштовати аутономију Исламске вјерске заједнице и да ће у сред Загреба да се подигне једна џамија.

Већ 11. маја 1941. у сарајевској Гaзи Хусрeв-бeговоj џaмиjи на крају вјерског молебана Спахо изражава захвалност Анти Павелићу овако:
- "Родилa сe Нeзaвиснa Држaвa Хрвaтскa и отпочeлa je своj живот... Ми муслимaни смо je од срцa поздрaвили, jeр знaмо, дa сe ниjeдном муслимaну нe ћe и нe можe догодити никaквa нeпрaвдa... Зaто смо сe сaстaли дaнaс у овоj вeлeбноj џaмиjи дa у њоj зaхвaлимо Свeмогућeм нa оствaрeњу Нeзaвиснe Држaвe Хрвaтскe!".

Посебан поздрав исламских вођа

У та времена оружане снаге НДХ (усташе и домобрани) су увелико почели покоље над Србима и Јеврејима. Пљачке, палеж, силовања, хапшења, уништавање имовине... били су дио свакодневнице не само у Сарајеву већ и широм Независне Државе Хрватске. Фехим Спахо је мјесецима срамно ћутао и окренуо главу јер се зло дешавало православцима.

У љето 1941. Фехим Спахо се писменим путем обраћа министру Кватернику у коме је љутито навео низ жалби на рачун усташке власти у БиХ. Његова босанска жупа је расцијепкана, а у правосудне органе се постављају искључиво римокатолици. У скоро свим државним службама муслиманских службеника је занемарив број. Штавише, исламска дјеца су обавезна похађати католичке школе.

Хрватски фашисти у усташким одорама су на неколико мјеста вршили злочине и над муслиманским живљем, а такође су имами (муслимански свештеници) добијали пријетње код превођења Срба и Јевреја на исламску вјеру. Спахо је схватио превару Анте Павелића, али му више није било назад. Био је окружен хрватским шпијунима.

Кватерник и Павелић кују планове

Кап која је прелила чашу је одлука Министарства вјера у Влади НДХ у новембру 1941. према којој је именован референт реис-ул-улема без шеиратске спреме. Тада је Фехим Спахо донио одлуку да мора да ствар гони до самог поглавника или да се повуче.

СМРТ И ЗАОСТАВШТИНА

Мотрећи на Фехима Спаху припадници Усташке Надзорне Службе (сигурносно-обавјештајно одјелење) су увидјели да он има све више критика у јавности на власти НДХ и да позива своје службенике да отажу послушност Влади у Загребу. Тако је донсена одлука да се он уклони. Заправо, писмо које је Спахо 5. фебруара 1942. послао Џафер-бегу Куленовићу, који је био министар у Павелићевој власти је пресретнуто тј. разоткривено.

Дана 14. фебруара 1942. године, изненада је преминуо Фехим Спахо у 65. години живота. Тих дана је у Сарајеву падао незапамћени снијег, док је стотине муслиманских вјерника чистило путеве како би се обавио посљедњи испраћај на гробље (мезарје).

Исламске вође које су насљедиле Фехима Спаху су наставили да сарађују са властима НДХ и показују оданост Анти Павелићу.

Годину дана касније у Босну је пристигао и јерусалимски муфтија Мухамед Амин Ел Хусеини, који је такође требао да потврди приврженост босанских муслимана на страни Хитлерове коалиције и Трећег Рајха. Управо те муслиманске јединице: Црна Легија, Ханџар дивизија, Муслиманска Милиција... су постале најмонструозније у Европи током Другог свјетског рата, починивши серије стравичних покоља над православним Србима уништавајући све трагове вишевјековног постојања на Балкану.

Фехим Спахо, никада није остварио свој сан о хаџилуку - посјета градићу Меки у Саудијској Арабији. Његова оријентална књужица је предата Гази Хусерев-беговој библиотеци, а књиге које је посједовао предато је културно-просвјетном друштву "Народна узданица".

Међу муслиманским свијетом наручито крајем 20. стољећа Фехим Спахо је почео да ужива велики углед, они су његов лик и дјело сматрали за велику благодет.

Књиге

• Рeис Фeхим eф. Спaхо: човjeк визиje и aкциje (Сaрajeво, 2011) – Мустaфa Спaхић
• Фeхим Спaхо: живот и дjeло (Сaрajeво, 2012) – Хусejин Смajић