Саљих Мустафа - www.zlocininadsrbima.com

   


Период: Југославенски ратови 1990-их
Област: Косово и Метохија

САЉИХ МУСТАФА


Саљих Мустафа (1972.) је албански криминалац и пробисвет који је још као младић приступио екстремистичким организацијама на Косову и Метохији са жељом да јужни део Србије одвоји од Југославије и припоји Албанској Републици.

Мустафа је са шеснаест година постао члан ткз. Покрета Националног Ослобођења (ПНО) крајем осамдесетих година 20. века. Са њима је имао низ сепаратистичких акција које су имале иредентистичке циљеве на штету СР Србије тј. тадашње СФРЈ.

Раних деведесетих година је ухапшен од припадника Министарства унутрашњих послова Републике Србије и пред Већем окружног суда у Приштини осуђен због оружане побуне и непријатељске пропаганде. Чим је Мустафа изашао на слободу, он је наставио са терористичко-диверзантским операцијама и придружује се Окупаторској Војсци Косова, где су главну реч водили: Адем Јашари, Хашим Тачи и Рамуш Харадинај.

Током 1998-1999 Саљих Мустафа је био један од водећих особа ОВК, где је био задужен за сигурносно-информативни рад. Његова зона деловање је била "Лаб" и "Карадак" у источним деловима Косова и Метохије. Масовна убиства није починио само над Србима и неалбанцима, већ и над својим сународницима који нису желели да приступе ОВК и буду део злочиначке машинерије ткз. Велике Албаније.

Сем тога, Мустафа је имао концентрациони логор у селу Злаш, недалеко Приштине. Ту је у неколико сеоских штала било утамничено преко 150 затовореника свих националности, највише Срба. Они су ту незаконито довођени јер је Мустафа сумњао да раде за Полицију Србије.

Када су државни органи и оружане снаге СР Југославије напустили АП Косово и Метохију средином јуна 1999. у складу са Војно-техничким уговором, он се вратио у покрајину и постао део парадржавног апарата. Између осталог, био је део тајне службе ткз. Косовског Заштитног Корпуса, као и саветник Агима Чекуа, премијера албанске парадржаве на тлу Србије - Републике Косово.

Ухапшен је 24. септембра 2020. године у Приштини по налогу Специјалног суда за ратне злочине ткз. Републике Косово и наредних дана је пребачен у Холандију, односно Хашки Трибунал. Тамо је више од две године дана вођен судски поступак пред Међународним судом за његову личну и командну одговорност, због злодела која су почињена крајем деведесетих година на Космету.

Другостепена пресуда за учињена злодела је донесена 13. децембра 2023. Саљих је проглашен кривим и осуђен на 22 године затвора.

АЛБАНСКИ (ШИПТАРСКИ) ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА

ЗЛОДЕЛА

Кафић Панда * Клечка * Пијаца Митровица * Радоњићко језеро

 Крвава жетва * Албанизација Срба * Бубашваба револуција

Гораждевац * Ливадице бус * Мартовски погромУрошевац

Плав и Гусиње * Бебе Граце * Ђаковица

Априлски рат * Велички покољ

ЛОГОРИ

Лапушник * Ликовац * Жута Кућа * Злаш * Кукеш

Плавски логор * Драч (Дуреш) * Митровица

Тропоја * Балбоћ * Дева * Чакан

ЗЛОЧИНЦИ

Агим Рамадани * Адем Јашари * Аљуш Агуши

Рамуш Харадинај * Кујтим Бериша * Бедри Пејани

Ибрахим Ругова * Призренска лига  * Сали Бериша

Реџеп МејданиМустафа Круја * Пандели Мајко

Луан Хајдарага * Сулејман Селими * Екрем Реџа

Мидхат Фрашери * Скендербег * Мехмет Градица

Хашим Тачи * Рустем Мустафа * Кадри Весељи

Шефкет Верлаци * Бали Комбетар * Шабан Полужа

Петро Кочи * Саљих Мустафа * Осман Растодер

Агим Чеку * Комитет народне одбране * Енвер Хоџа

ЖРТВЕ

Димитрије Поповић * Мати Иларија * Иван Булатовић

Срђан Перовић * Босиљка Пасјанска * Харитон Лукић

Шутаковићи * Ђорђе МартиновићДанило Милинчић

Бранка Ђукић * Свештенство * Урош и Лука Поповић

Златибор Трајковић *

БИТКЕ

Битка за Кошаре * Бој на Паштрику

ПУБЛИКАЦ.

За ким звона не звоне * Без казне * Отето Косово

Отета светиња * Косовска гробља * Рачак

Косовско распеће * Дик Марти * Запис Крај

Најскупља речМетохија * Срби у Албанији

Гестапо * Извештај ЕпархијеДемонстрације

Очима Патријарха * Богородична црква * Јована

Балкански рат * Гнездо терора * Милош Ћирковић

 Злочини Арбанаса * Културни геноцид

Празна кућа * Шиптарски геноцид

 

ЖИВОТОПИС

Саљих Мустафа је рођен у Приштини 1. јануара 1972. године. У то време, Приштина је била политички, административни, спортски и културни центар САП Косово, као саставни део СР Србије.

Само две године касније када је усвојен контраверзан Устав Југославије 1974. покрајински органи КиМ добијају велика овлашћења типа "држава у држави". Тачније, добијају контролу над медијима, полицијом, тужилаштвом и судом, јавним и комуналним службама...итд. Ово је донело низ компликација јер су Албанци у покрајинским институцијама радили на штету државе у којој живе. Током 1974-1985 на тлу Косова и Метохије почињено је преко 2.200 кривичних дела: убиства, палеж, киднаповања, пљачке, силовања... у којој су у 90% били жртве Срби, а 10% остали неалбанци (Роми, Горанци, Турци...). Ово је условило егзодус србског живља у остале делове земље.

Као дечак Мустафа је почетком осамдесетих година 20. века одгајан у духу иредентизма, односно родитељи су га васпитали да Југославија није његова домовина, већ суседна Албанија. Заправо, вековни циљ Албанаца је спајање са матицом. Ти планови су изнети на скупу албанских првака приликом оснивања ткз. Призренске лиге 1878. године.

На Косову и Метохији је 1981. угушена побуна широких размера која је названа ткз. Косовско пролеће. Наводно да је проистекла из студентских незадовољстава, али су приштински студенти само злоупотребљени од обавештајне службе Албанске Републике - ШИК. Десетине хиљада Албанаца је започело устанак против Југославије који су правили велике нереде у урбаним насељима сукобљавајући се са Полицијом. Доласком војних одреда по налогу Генералштаба ЈНА ситуација је стабилизована и вође су судски процесуиране.

Сепаратистичко деловање и робија

Током средњошколских дана са навршених 16 лета, Саљих Мустафа је приступио екстремистичкој организацији Покрет Националног Ослобођења, који је формиран на темељима албанског народног јединства, односно фашистичке идеје ткз. Велике Албаније (присвајање делова Југославије и Грчке са Албанском Републиком) која је добила своје облике и форму током Другог светског рата, уз помоћ Бенита Мусолинија и Адолфа Хитлера.

ПНО је било удружење које су водили: Афирм Житија, Фахри Фазљиу и Фадиљ Вате...и други. Житија и Фазљиу су били организатори Бубашваба револуције у марту и априлу 1981. године, а погинули су неколико година касније, тачније 2. новембра 1989. на Сунчаном Брегу код Приштине у сукобу са интервентим јединицама МУП Србије.

Раних деведесетих година 20. века, Мустафа се почео бавити шверцом оружја и дроге, јер је то донослило велику зараду. Паралелно са тим Саљих Мустафа је преузео бригу о ПНО и организовао низ терористичко-диверзантских активности усмерених против државе Југославије. Он са својом групом није презао ниодкога и рушио је свакога ко би му стао на пут.

Бива ухапшен од Полиције Србије 1993. године и осуђен пред Окружним судом у Приштини на пет година затвора због оружане побуне и непријатељског деловања.

 

ЗЛОЧИНАЧКА ОДИСЕЈА

Саљих Мустафа бива пуштен из затвора средином 1997. и већ августа те године он приступа Окупаторској Војсци Косова коју су две године раније основали: Адем Јашари, Хашим Тачи и Рамуш Харадинај. Они су били прекаљени криминалци и шверцери, а млади Мустафа је желео да се докаже пред њима, јер су му они били идоли.

Његов првобитни задатак код ОВК је био мобилизација албанских младића и регрутација на подручју: Обилића, Приштине, Гњилана, Витине, Кос. Каменице...

Мало пре погибије лично Адем Јашари поставља Мустафу за шефа оделења БИА (безбедоносно-информативна агенција) које је имало задатке на оперативно-сигурносном плану да прате кретање одреда и службеника покрајинског Министарства унутрашњих послова Републике Србије. Јашарију је био циљ да унапред зна њихове потезе како би умакао потерама.

Када је Главни штаб ОВК успоставио својих седам оперативних зона на Косову и Метохији, Мустафа бива послат у "Лаб" и "Карадак", које се налазе на истоку Косова и Метохије. Он је под својим заповедништвом имао јединицу БИА, која је бројила око 600 наоружаних бојовника, отприлике два батаљона. Били су присутни у градским четвртима Приштине и у насељу Обилић. Надимак његове групе је био "Соко(лови)".

Претпостављени Саљиху Мустафи је био његов рођак Рустем Мустафа, главни командант Оперативне (пете) зоне "Лаб". Рустем је касније осуђен на 4 године затвора због ратних злочина на Космету крајем дведесетих година, али то није укључивало злодела над Србима.

Саљихови поверљиви људи и саборци су били: командант Табути, Иљими Веља, Бими, Дардан, Африм...итд.

Колико је познато, Саљих Мустафа је за потребе ОВК формирао неколико концетрационих логора, а један у низу је био логор Злаш, село удаљено од центра Приштине 18 км. На том месту Мустафа је са својим терористима имао у неколико штала утамничено око 150 заробљеника током пролећа 1999. године. То били цивили србске, албанске, ромске и друге националности тј. сви су били држављани СР Југославије.


Терористи ОВК крећу у акцију

Мустафа Саљих је незаконито затварао и своје сународнике који нису јасно показали приврженост ОВК, односно сумњао је да би могли да раде за Полицију Србије.

Услови у Злашком логору су били врло тешки, јер су затворенци лежали на поду, без ћебади. Стално су били присиљени да удишу непријатне мирисе од стајског ђубрива. Стража испред стајских објеката је била даноноћна. Пребијања логораша су такође била честа и брутална.


Девети круг пакла - Злаш

Мустафина група је одговорна за насилну смрт најмање 20 затвореника у Злашком логору. Стражари су имали десетине начина мучења: пребијање дрвеним палицама, туча металним штанглама, прикључивање на електрошокове, вођење на лажна стрељања, паљење делова тела са бренером (бацач пламена)...итд. Затворенци су морали дати изнуђена признања да су нешто учинили.

Константно су застрашивани и прећено им је смрћу, воду и храну су ретко добијали.

Злостављања у шталама Злаша су имале тешке последице по затворенике: преломе, понижавање, телесно унакажење, подливе, преломе костију, спољно крварење, подливе, душевне патње... које су им остале као трајни печат у каснијем животу.

 

НАКОН РАТА

Средином јуна 1999. државна админстрација као и војно-полицијске снаге Савезне Републике Југославије у складу са одлукама Војно-техничког уговора у Куманову се повлаче у централне делове земље. Јужну србску покрајину преузимају мировне снаге КФОР и УНМИК у складу са Резолуцијом 1244. Савета Безбедности УН.

Са њима се враћају и албански терористи који су пар недеља пре тога били скоро поражени од југославенских оружаних снага, који су починили нове страшне злочине и уништавање културно-историјске баштине. Све ово се одигравало пред војницима КФОР који су били неми посматрачи.


Чеку - криминалац у оделу

Међународни ограни на КиМ су формирали ткз. Косовски Заштитни Корпус, као нека врста војске у покрајини, на чијем челу се налазио Агим Чеку. Управо је Чеку поставио Саљиха Мустафу да буде шеф обавештајног оделења КЗК.

 

ОПТУЖНИЦА И СУЂЕЊЕ

Међународни кривични суд у Хагу је подигао оптужницу против неколико функционера ткз. Републике Косово, а на листи се нашло име Саљиха Мустафе. Они су оптужени за ратне злочине по Међународном праву, кажњиве по члану 14. и 16.

Мустафа је ухапшен 24. септембра 2020. године и испоручен два дана касније авионом у Хашки трибунал. Тамо је започет судски процес наредно лето које је имало преко 60 рочишта. Тужилаштво је извело осам директних сведока, којима је био лик и глас заштићен.

Пред Претресним већем суда, Саљих Мустафа је изјавио следеће:
- "Нe осeћaм сe кривим, борбу сaм зaпочeо сa Адемом Jaшaриjeм, зaвршио сa Весли Клaрком и НAТО!".

Саљиху Мустафи је стављено на терет да је био на челу УЗП - удруженог злочиначког подухвата у пролеће 1999. године током оружаних сукоба на Косову и Метохији.

Сам Мустафа је оптужен пред МКСЈ по четири тачке оптужнице:

  • Незаконито лишавање слободе
  • Убиство затвореника
  • Мучење
  • Сурово поступање

Специјални суд Косова у Хагу је 16. децембра 2022. прогласило Саљиха Мустафу по прве три тачке оптужнице кривим и изрекло јединствену казну од 26 година затвора. Ово је први пут да неки командант ОВК буде осуђен за своја злодела.

Крајем 2023. године, тачније 13. децембра Жалбено веће Хашког трибунала је потврдило у другостепеној пресуди кривицу Саљиха Мустафе, али му је смањена казна на 22 године робије.



РАТНИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА ДЕВЕДЕСЕТИХ ГОДИНА 1991-2000

Словенија

Медвеђек * Холмец * Шкофије * Јанез Јанша * Копар

Игор Бавчар * Прогон Срба * Ратко Каталина

Дол при Храстнику * Берислав Попов * Словеначки рат

Доб при Мирни * Винко Пандуревић * Мићо Делић

Александар Михаиловић

Хрватска
и Крајина

Бљесак * Олуја * Вуковар * Карловац* * Осијек * Сисак * Задар

Плитвице * Госпић * Корански мост * Караџићево * Церна

Борово СелоРадосављевићТомислав Мерчеп  * Масленица

Медачки џеп * Миљановац * Оркан * Откос * Паулин Двор * Зец

Иван Векић * Лора * Славонска Пожега   Марино Село * Кораде

Книн  Пакрачка Пољана * Керестинец * Бранимир Главаш

Фрањо Туђман * Анте Готовина * Благо Задро * Јанко Бобетко

 Мирко НорацМиљенко Филиповић * Кијани * Јесење Кише

Ђуро БродарацДобросав Парага

Босна и
Херцеговина

Босански Брод * Брадина * Сарајево * Сребреница * Бреза

Бравнице * Озрен * Алија Изетбеговић * Јама Казани

Мирјана Драгичевић * Високо * Кукавице * Ејуп Ганић

Божана Делић * Страхиња Живак * Поникве * Горажде

Добровољачка * Тузла * Харис Силајџић * Јусуф Празина

Анђелка Братић * Олга Драшко * Силос * Виктор Бубањ

Љубо МлађеновићСмолућа * Фоча Сефер Халиловић

Сакиб МахмуљинЧардакХрватско Вијеће Одбране

Рамиз Делалић * Башчаршија * Слобо Стојановић * Бугојно

Насер Орић * Глођанско Брдо * Купрес * СердариЦацо

Косово и
Метохија

Агим Чеку * Агим Рамадани * Хашим Тачи * Рамуш Харадинај

Клечка * Иван Булатовић * Кафић Панда * Ликовац

Кадри ВесељиШутаковић * АгушиОтац Харитон

Рустем Мустафа * Радоњићко језеро * Старо Грацко

Митровица * Адем Јашари * Сулејман Селими * Белаћевац

Жута Кућа * Лапушник * Кукеш * Дик Марти * Костићи * Рачак



ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!



ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ

Срамно мала пресуда са логор Силос и Хаџиће у Сарајеву деведесетих

Како су без метка уклоњении сведоци муслиманских логора у Сарајеву 1990-их година

Хрватски бојовници киднаповали и отели преко 1000 грађана БиХ

Његоша протерују из уџбеника у Црној Гори

Играње жмурке Ивана Ивањија или пљување Дражиног споменика

Злочини бугарског окупатора у Сурдулици 1915-1918





Оцените нам овај чланак:




Tags:
SALJIH MUSTAFA
OFICIRI OVK
ALBANSKI ZLOCINCI
TERORIZAM DIVERZIJE
SEPARATIZAM IREDENTIZAM
PROLECE 1999
LOGOR ZLASH
PRISTINSKI OKRUG
VOJSKA JUGOSLAVIJE
POLICIJA SRBIJE
ADEM JASHARI
UBISTVO CIVILA
RAMUSH HARADINAJ
HASKI TRIBUNAL
HASIM TACI
MUCENJE ZATVORENIKA
POKRET OSLOBODJENJA
VESLI KLARK
NATO SARADNICI





















Skip Navigation Links