Реџеп К. Мејдани (1944.) је албански физичар, дипломата, политичар и вођа с' краја деведесетих година XX и почетком наредног столећа.
У политику је ушао 1991. године као независтан кандидат и посматрач на изборима, али је 1996. године придодат на листи Социјалистичке Партије Албаније.
Мејдани се налазио на челу Републике Албаније током 1997-2002... у том периоду он као врховни командант албанских оружаних снага учествовао је у агресији на Савезну Републику Југославију, када су његове јединице покушале да изведу копнену инвазију на јужну србску покрајину. Имао је вишестуку помоћ НАТО пакта, углавном из ваздуха, али и на копну су им доста помагали, читава акција је носила шифровано име "Милосрдни Анђео". Такође, слао је своје јединице и у Македонију 2001. године.
Он је успео у намери својих претходника: да присвоји АП Косово и Метохију Албанској Републици, те да настави процес стварања ткз. Велике Албаније, шовинистичке идеје с' краја XIX века, која је имала у својој основи иредентистичке планове на штету Црне Горе, Републике Србије, Грчке и Вардарске Македоније.
У свом мандату Мејдани је примао албанске криминалце, пробисвете, нарко дилере, шверцере из суседних, али и европских земаља и пружао им уточиште, иако је знао да су они тражени због својих кривичних дела (проституција, убиства, палеж, пљачка, силовања...) пред судовима правде.
Такође је дозволио да се оснивају посебни кампови на северу Албаније, где су војни инструктори са Запада: Немачке, Италије, Француске... вршили терористичко-диверзантске курсеве за младиће 18-30 година, а надзор тих активности су вршили амерички и енглески официри. Терористи су после убацивани у мањим групама на тло Србије, касније и Вардарске Македоније, што је распиривало ратне сукобе на Балкану и бивала претња по мир у читавом континенту, па и свету.
Повукао се 2002. године, а наследио га је наследио Алфред Мојсију.
Добитник је два инострана одликовања од Хрватске и САД. Такође, он је члан Мадридског клуба.
ЖИВОТОПИС
Реџеп Кемал Мејдани је рођен 17. августа 1944. године у Елбасану, градић на реци Шкумбин, у централним деловима Албаније.
У то време се надзирао крај Другог светског рата, пошто су Савезници и са истока и запада гонили снаге Вермархта, али и са југа Европе. Хитлерова коалиција је доживљавала поразе на свим фронтовима.
Фашистичка Албанија под влашћу премијера Мустафе Крује је окупирала добар део југоисточних делова Краљевине Југославије. Мејданијеви блиски рођаци су били активни учесници оружаних сукоба послати у дебарско-охридске делове Македоније.
Школовање и каријера
У родном месту Мејдани је завршио основну и средњу школу. Тада је у Албанији суверено владао комунистички диктатор Еневер Хоџа...
Уписао је 1963. године Факултет природних наука одсек физика, на Универзитету у Тирани, а дипломирао је са 22 године. Наставља своје школовање средином седамдесетих година 20. века у Фанцуској, прво у Кану, а после и у Паризу.
Додела признања, август 2020.
Тридесет година 1966-1996 Мејдани је био професор физике на Тиранском универзитету. Тамо је доспео и до шефа катедре, а касније постаје и декан ФПН. Марљиво је радио и објављивао низ стручних радова, књига, чланака, не само у Албанији, већ и у иностранству. Добио је титулу академика, заједно са браћом Цабеји: Екрем и Нелсон.
Политика и друштвени активизам
Почетком деведесетих година Мејдани се као угледна личност активирао на друштвеним догађањима, па је постао председник Централне изборне комисије, а доцније и члан Председничког савета.
Од 1992. до 1996. био је предан у цивилном сектору и шеф Одбора за људска права. Након тога постаје високопозиционирани члан Социјалистичке Партије Албаније (СПА), тачније добио је место генералног секретара.
Јуна 1997. његова странка побеђује на изборима и осваја већину посланичких места у Парламенту. Бива изабран за председника државе 24. јула те године на предлог својих присталица. Владао је пет година, а његов саветник је био Петрит Аго. На месту генералног секретара странке 2005. године га је наследио Еди Рама.
Са Клинтоном и Соланом, 1999.
Постао је члан Мадридског клуба, независне и непрофитне организације која наводно промовише демократију и промене у међународној комуникацији.
На самиту поводом 50 година од оснивања НАТО пакта, априла 1999. године у Бриселу је био присутан и Реџепи Мејдани.
Породица
Реџеп Мејдани се оженио са Лидром, која је била професор у гимназији.
Они у браку имају кћерку Адеу (1981.) и сина Денина. Децу су школовали у иностранству, Паризу и Њујорку.
ЗЛОЧИНИ И АГРЕСИЈА
У лето 1997. године пошто је Мејдани преузео функцију шефа државе, постао је и врховни команадант оружаних снага Албанске Републике. У то време на Косову и Метохији албанска паравојна формација Окупаторска Војска Косова (ОВК) је ојачавала из дана у дан, јер су добили оружје из магацина које је опљачкано у револуцији за време Сали Берише, Мејданијевог претходника.
Подршка балканском тероризму
НАТО пакт је већ помагао ОВК и њихове лидере. Имали су не само финансијске донације тј. кредите, већ и организовани су посебни курсеви за терористичко-диверзантске акције у камповима за обуку. Овде су долазили младићи 18-30 година којима су часове држали италијански, немачки и француски инструктори, а цео процес су надгледали амерички и енглески официри. Они су им такође давали и ново оружје. Са свим овим детаљима Мејдани је био врло добро упознат, али није ништа учинио да то спречи.
Такође, у време његове владавине на територију Републике Албаније су долазили и скривали се албански пробисвети, криминалци, нарко дилери, макрои, убице, пљачкаши... који су у суседним, али и европским земљама тражени за мноштво кривичних дела. Мејданијев режим је одбио да их ухапси и депортује.
Када је Хавијер Солана, генерални секретар Северноатланског савеза 24. марта 1999. покренуо агресију и варварско бомбардовање на Србију и Црну Гору због лажираног случаја Рачак код Штимља, Мејданијеве оружане јединице су учествовале у нападима на југославенску територију.
Покушале су са одредима ОВК да пробију границу код Јуничких планина (зона карауле Кошаре) и у долини реке Бели Дрим, испод Призрена, али су били заустављени од Приштинског корпуса Војске Југославије упркос техничко-технолошкој надмоћи на копну и помоћи из ваздуха од авиона НАТО пакта.
Мејдани са Жак Шираком
На тлу Републике Албаније, Мејдани је био упознат да је постојало на десетине концентрационих логора (Кукеш, Тропоја...) у којима су чланови ОВК доводили Србе и неалбанце. Ту су их мучили и убијали на крајње монстуозне начине.
Сем тога, у Бурелу је постојао специјални логор "Жута кућа" где је почињао ланац илегалне трговине људским органима, а то је завршавало на црном тржишту Европе и САД углавном. Овакав "посао" је трајао до почетка 2002. године. О томе је децембра 2010. у Парламенту Европе подносио извештај швајцарски адвокат Дик Марти.
Жута кућа, прекречена у бело
Агресија која је трајала на Србију и Црну Гору 78 дана прекинута је потписивањем Војно-техничког уговора у Куманову 10. јуна 1999. године, а исти дан је и Савет Безбедности УН донео Резолуцију 1244. према којој се међународне снаге КФОР упућују у јужну србску покрајину да чувају мир, а југославенске снаге се повлаче у централне делове земље.
Тада су се на Косомет вратили и терористи ОВК који су били пред поразом почетком јуна.
Мејдани са Медлин Олбрајт
Тако је Мејдани успео да оствари вишевековни сан о "уједињењу", заправо о отимачини свете србске земље... оно што многим његовим претходницима није успевало више од једног столећа, уз помоћ Запада наравно.
СУСРЕТИ ДРЖАВНИКА
Током председниковања Реџеп Мејдани је имао доста сусрета са светским званичницима, као што су:
- Жак Ширак, председник Француске Републике
- Били Клинтон, председник Сједињених Америчкх Држава
- Хавијер Солана, генерални секретар НАТО савеза
- Медлин Олбрајт, министарка иностраних послова САД
- Рудолф А. Шарпинг, немачки министар одбране
- Петар Стојанов, председник Републике Бугарске
- Герхард Шредер, немачки канцелар (премијер)
- Виктор Обран, мађарски премијер
- Сулејман Демирел, председник Републике Турске
Осмех задовољства: Хашим Тачи поред Мејданија
ОДЛИКОВАЊА
Колико је познато Мејдани није добијао домаћа одликовања, али је зато добио два инострана.
- 2001 - Витешки Велики крст Краља Томислава, а допринос у развоју хрватско-албанских односа
- 2003 - Почасна диплома Америчког унверзитета у Риму
- 2020 - Орден државне заставе, од Републике Албаније