Еуген "Дидо" Кватерник је хрватски емигрант, терориста, политичар који је током Другог свјетског рата био саучесник у геноцидној мисији у наци-фашистичкој Независној Држави Хрватској.
Његов отац Славко Кватерник, био је аустроугарски пуковник током Првог свјетског рата, а касније маршал оружаних снага НДХ.
Тридесетих година 20. вијека, у Краљевини Југославији се бавио антидржавним дјеловањем односно постао је члан Усташког покрета и Хрватске странке права. У то вријеме је био умјешан у два атентата на Краља Александра I Карађорђевића, па је успио да емигрира у Италију.
Од поглавника Анте Павелића је 1941. године добио да руководи Управом за јавни ред и сигурност у НДХ, што је подразумјевало да има овлашћења над свим концентрационим логорима, које су довођени претежно цивили: србске, јеврејске и ромске националности. Ту је спровођено мноштво репресивних мера према невином становништву сивх узраста.
Са Павелићем се разишао 1942. па је са оцем наредне године емигрирао у Словачку, која је тада још била дио Хитлерове зоне утицаја.
По заврштетку Другог свјетског рата, Еуген је преко тајне операције Ватикана "Пацовски канали" успјешно пребегао из Европе у Јужну Америку, гдје је већ било мноштво његових земљака који су учествовали у масовним злодјелима над "неподобним" народима.
У другој емиграцији у Аргентини се посветио реорганизовању хрватских наци-фашистичких бјегунаца и повратку на Балкан, како би обновили НДХ. Буенос Аирес је деценијама одбијао изручење Кватерника и осталих монструма југославенским властима.
Погинуо је у саобраћајној несрећи у градићу Рио Кватро 1962. године.
ПОРИЈЕКЛО
Његов отац је Славко Кватерник, пуковник војних снага Хабзбуршке монархије који је током Великог рата учествовао у агресији на Краљевину Србију 1914. године као припадник хрватске 42. ("вражије") дивиизије у саставу XIII корупуса. Био је дио одреда који су починили серију покоља у Мачви, јадарско-колубарском крају и Подрињу. Славко је прошао и високе војне школе у Бечу.
Славко Кватерник је као високи официр Двојне монархије добијао многа одликовања, а најзначајније је Орден Гвозденог крста 1. реда, које се сматра за највише њемачко војно одликовање.
Славко Кватерник, Анте Павелић и Адемага Мешић
Завршетком Првог свјетског рата, Аустроугарска се распала, док је створена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Он је остао у новој држави гдје је ушао у политику. Ту је имао јавно дјеловање на идеји "Хрватског питања у Југославији", односно стварању хрватске државе у неприродним границама, на србском ентичком простору.
Мајка Еугена Диде Кватерника је Олга р. Франк. Њени преци су Јевреји који су покатоличени. Олгин отац је Јосип Франк, шовинистички политичар који је основао Хрватску чисту странку права. Мрзео је Србе и сматрао их је нижом класом људи које треба истребити.
ШКОЛОВАЊЕ И АКТИВИЗАМ
У родном Загребу је завршио основну школу и гимназију. Покушао је да студира Правни факултет, али је одустао већ после двије године.
Ушао је у полтичке активности те се прикључио Хрватској страниц права. Често је одлазио тридесетих година 20. вијека у иностранство, тачније Италију, Аустрију и Мађарску. Тамо је већ био приличан број хрватских емиграната што су радили на рушењу југославенске краљевине. Такође и околне земље су имале освајачке апетите против јужнославенске државе.
У иностранству је упознао и адвоката и политичара Анту Павелића који је почетком 1929. године основао Усташки покрет - хрватску организацију која је имала шовинистичке и иредентистичке идеје, са фашистоидним методама дјеловања и имала је полувојно устројење. Због свега тога власти Краљевине Југославије су забранили рад Усташког покрета јер су ширили међунационалну мржњу и радили на рушењу уставно-правног поретка. Еуген "Дидо" им је прикључио.
ПРВА ЕМИГРАЦИЈА
Већ 1933. када је Адолф Хитлер успоставио власт у Њемачкој, дошло је до пораста тензија у Европи. Он је са Бенитом Мусолинијем желио другачију подјелу свијета.
Те године млади Кватерник је имао запажену улогу у покушају Атентата на Краља Александра Карађорђевића у Загребу. Како се тај план није остварио, то је пребјегао на Апенинско полуострво. Имао је и лажно име: Егон Крамер.
Такође, Еуген "Дидо" је поново окупио око себе екипу од неколико хрватско-бугарских терориста, који су одговорни за извршење Атентата у Марсеју 9. октобра 1934. године. Он је тада успио да утекне у Италију, иако је у Француској у одсуству осуђен на смртну казну. Италијани су одбили његово изручење, али је спроведен у затвор двије године.
Са робије излази у пролеће 1936. године па је дошао на Липарска острва изнад Сицилије. Тамо је већ постојао камп за терористичко-диверзантско обучавање хрватских младића 18-30 лета. Он је ту постао наредне године управник кампа. Мусолини је подржавао Усташки покрет јер је рачунао да ће управо они помоћи у сламању Краљљевине Југославије. Такође, усташе су имали и подршку Ватикана.
ГЕНОЦИДНА ОДИСЕЈА
Бенито Мусолини и Адолф Хитлер су скупа са јапанцим царем Хирохитом направили 1940. године економски, политички и војни савез познат као Тројни пакт. Један од циљева је био уништење и комадање Југославије. Наредних мјесеци Тројном пакту се прикључују и суседне земље југославенског краљевства, тако се у прољеће 1941. Југославија нашла у тоталном непријатељском окружењу, изузев Грчке.
Како су избиле у Београду и србским градовима велике демонстрације 27. марта 1941. то је наци-фирер наредио да се Југославија нападне и што брже уништи.
Хрватски терористи из Италије и Аустрије су скупа са Силама Осовине кренуле у копнену инвазију која је трајала десетак дана током Априлског рата.
У Загребу је 10. априла 1941. управо Славко Кватерник прогласио постојање НДХ, а Анту Павелића за поглавника. Три дана касније у Загреб долази и Еуген "Дидо", при чему је он већ послије неколико дана постављен као секретар Управе за јавни ред и сигурност, а 4. маја 1941. постаје државни повереник Министарства за унутрашње послове НДХ.
Тих првих некоико недеља, Усташки покрет је успео заслугом Влатка мачека да оформи паравојне једнице: Градска и Сеоска стража. Они су почели са незаконитим хапшењима угледних и имућних Срба и Јевреја. У томе су им помагали од почетка и римокатолички свећеници.
Формирањем Усташке надзорне службе 16. аугуста 1941. Еуген "Дидо" Кватерник долази на чело ове државне институције НДХ. Такође, он је био и члан Поглавникове личне гарде, што се сматрала за елтинту јединицу НДХ, која је одговорна за серију покоља у долини Купе, Уне, Врбаса, Саве...итд.
Еуген је имао под својом управом све концентрационе логоре на простору од Драве до Јадрана и био господар живота и смрти милионима људи. У самим логорима мноштво Хрвата и муслимана је показало невиђену бестијалност и монструозност од које су се згражавали и немачки официри. Управо су они тражили од Павелића да смени Еугена, али то је Павелић у почетку вешто избјегавао. Стотине хиљада Срба је убијано у логорима без обзира на године старости, док милости није било чак ни према дјеци. За србске малишане била су два конц. логора: Сисак и Јастребарско.
Током свог ангажовања у власти НДХ Еуген "Дидо" се сматра за једног од најкрволочнијих зликоваца који је уживао да гледа убиства односно реализацију плана "Ријешавање србског питања у Хрватској".
Поглавник Павелић није био задовољан са гушењем оружаног отпора у НДХ, те је за то кривио Еугена Кватерника. Заправо, брутално убијање је само распламсавало устанак против наци-фашизма. Тако је и Еуген у септембру 1942. смјењен. Он је са оцем отишао у Словачку 1943. која је тада још била сателит Трећег рајха.
Славко Кватерник на суђењу, 1946.
Еуген и Славко Кватерник су провели неко време у Зимерингу, док нису совјетске трупе почеле да надиру из Мађарске почетком 1945. године. Тада су побегли у Баварску, гдје су се скривали до доласка америчких трупа. Еуген "Дидо" је успио да се прерушен у цивила домогне Италије преко лажних докумената, док је Славко изручен Југославији 1946. године.
Њему је суђено у Загребу за ратне злочине скупа са осталом групом високих дужносника НДХ, али не и геноцид, те је осуђен на смрт. Погубљен је 13. јуна 1947.
ДРУГА ЕМИГРАЦИЈА
Еуген "Дидо" Кватерник је успео 1946. године да се докопа Италије, одакле је наредне године бродом побегао у Јужну Америку, са лажним документима. Ово је учињено током операције која се одвијала у највећој тајности под покровитељством Ватикана, који је желио да сакрије своју умјешаност у геноцид над Славенима и Јеврејима.
Крунослав Драгановић, као амбасадор НДХ при Ватикану је имао водећу улогу у "Пацвоским каналима", када је хиљаде ратних злочинаца: Хрвата, муслимана, Словенаца, Мађара, Румуна, Албанаца, Италијана, Немаца, Бугара... склоњено из матичних земаља у Аустралију, Северну и Јужну Америку, земље западне Европе итд.
У Аргентини се нашло мноштво хрватских емиграната који су уживали подршку режима Хуана Перона, који их је користио за прљаве послове и обрачун са политичким противницима. Тамо су наставили да делују против Југославије кроз разне активности: демонстрације, атентати, напади на амбасаде и сл. Имао је своје часописе које је финансирала Католичка црква, у којима је ширио шовинистичку пропаганду, сањајући повратак на Балкан, односно обнову Независне Државе Хрватске.
Иако су власти социјалистичке Југославије више пута тражили његово изручење, то никада није учињено уз лицемерне изговоре Буенос Аиреса да би добио смртну казну.
Погинуо је 10. марта 1962. у 51. години живота у месту Рио Кватро, покрајина Кордоба, у централним дијеловима Аргентине.