Евалд фон Клајст (1881-1954) је немачки војвода који је учествовао априла 1941. године у агресији на Краљевину Југославију као припадник Вермархта. Та злочиначка акција је носила шифровано име "Казнена одмазда" или "Директива 25".
Носилац је високих одликовања Трећег Рајха које је добио за заслуге током Другог светског рата као одан Хитлеров борац, међу којима је Гвоздени крст. Био је на Источном фронту и за време Првог светског рата.
На Балкану је био командант Прве оклопне групе која је из правца Бугарске нападала нишавски и моравски део Србије. Са својим јединицама је ишао низ Велику Мораву и освојио Београд 13. априла. Наредних недеља Клајст је пребачен на Источни фронт због "Операције Барбароса", односно напада на СССР. Тамо је узнапредовао и добио команду над групом "Армија А"...
Пре ових ратишта он је такође командовао немачким јединицама у нападу на Пољску, а касније и на Француску.
Пао је у немилост од Хитлера у лето 1944. године када су Немци доживљавали поразе на готово свим фронтовима. Предлагао је Фиреру мир са Стаљином.
Евалд фон Клајст је један од 20 немачких војсковођа који су носили титулу фелдмаршала (војводе) током Другог светског рата.
Ухапшен је од америчке војске априла 1945. године у јужној немачкој покрајини Баварској. Они су га наредне године испоручили Југославији, где му је суђено за ратне злочине. Пар година касније је послат у Совјетски Савез где је умро 1953. године у логору у Владимирском округу.
ЖИВОТОПИС
Паул Лудвиг Евалд фон Клајст је рођен 8. августа 1881. године у централним деловима Немачке, градићу Браунфелсу округ Лан-Дил, покрајина Хесен.
Оженио се Гизелом Вахтел у Хановеру 1910. године. Она му је родила два сина, који су такође били војни официри.
Старији Јирген рођен је 1917. године, а он је кренио очевим стопама, па се тако борио на Источном фронту где је имао чин коњичког капетана Вермархта. Млађи син Хајнрих је рођен 1921. године је послат такође на Источни фронт, али се разболео од плућа и удаљен из војске као "неспособан".
Супруга Гизела му је умрла 1958. године у Западној Немачкој.
Порекло и школовање
Евалд потиче из аристократске породице у некадашњој Пруској. Они су били официрска фамилија која је имала чак три надвојводе у породици.
Један од његових предака је Фридрих фон Клајст, који је такође ратовао на Источном фронту 1814. године, али против Наполеона. Поред тога више од тридесет Евадових рођака је добило пруски Орден за заслуге.
Евалдов отац Хиго је био образован човек, односно доктор философије. Предавао је математику у приватној средњој школи.
У родном граду Евалд је завшрио основну школу, а касније одлази на школовање за официра.
Његова прва служба је била 3. коњички пук пољске артиљерије у марту 1900. године, да би већ наредне године добио чин потпоручника. Брзо је напредовао у служби, па тако постаје пуковски ађутант 1907. године. Наставља са школовањем у Хановеру 1908-1909... Чин поручника добија 1910. године. Добио је прилику да похађа престижну Војну академију у Берлину, односно да се школује за генералштабног официра.
Већ 1912. године дипломирао је војну академију и добио место командира 14. коњичког пука у Каселу, у покрајини Хесен. Наредних година опет напредује и добија чин капетана, и прекоманду у 1. коњички пук.
ПРВИ СВЕСКИ РАТ
Током оружаних дејстава за време Великог рата он је ратовао на Источном фронту. Тамо је почео као коњички капетан и командовао је коњичким ескадроном током Таненебергске битке августа 1914. године. Иако је у почетку имао неуспеха, до краја битке је дошао до победе, док су Руси доживели тежак пораз и велике губитке.
Наредне године он прелази у Штаб 85. пешадијске дивизије, са чином генералштабног официра.
Унапређен је почетком 1916. године у чин бригадног ађутанта, а пар месеци касније постаје и дивизијски ађутант.
Прекоманду добија децембра 1916. године у артиљеријско-интендантски део XVII корпуса, а наредно лето постаје и начелник коњичке дивизије Националне гарде. Када је царска Русија потписала сепаратни мир, на Источном фронту је престала потреба за толиком војском и он са својом јединцом одлази на Западни фронт, где је учествовао у неколико битака: код Ремса, Шампање, на реци Мези...
Пред крај Првог светског рата Евалд фон Клајст постаје начелник Штаба 225. пешадијске дивизије.
Након што је Немачка капитулирала 11. новембра 1918. године Клајст је кратко службовао у Добровољачком корупусу, а онда прешао у Рајхсвер (Национална гарда), односно оружане снаге Немачке, где је добио место начелника једне дивизије.
ИЗМЕЂУ ДВА РАТА
У међуратном периоду Евалд фон Клајст је обављао многе функције у школским центрима и војно-безбедносним штабовима. Како је напредовао у служби, тако је добијао и више чинове:
- 1920-1923 служио је у XIII коњичком пуку, са чином мајора
- 1923-1926 предавао је војну тактику у Хановеру, са чином потпуковинка
- 1927-1928 начелник штаба 2. коњичке дивизије у Бреславу (данашњи Врослав у Пољској)
- 1928-1931 начелник штаба 3. пешадијске дивизије, са чином пуковника
- 1932-1936 командант 2. коњичке дивизије, са чином генерал-потпуковника
- 1938-1939 командант 8. војне области, са функцијом генерала коњице.
Иако је на самом крају тридесетих година 20. века био краће време удаљен из војне службе због сукоба са генералом фон Браухичом, ипак је августа 1939. године враћен у 58. години у Националну гарду са старим чином.
Колеге га нису волеле, али знање и стратешке вештине му нико није оспоравао, па нисам Фирер. Паузу је искористио да се врати на породично имање које је вредно обрађивао.
ДРУГИ СВЕСКИ РАТ
Уочи напада на Пољску 1939. године генерал фон Клајст добија команду над 22. корпусом у оквиру XIV армије Вермархта. Његов надређени је био генерал Вилхем Лист. Сам Хитлер се водио идеологијом "брзог рата" (Blitzkrieg).
Правац деловања Клајстових јединица био је у југозападним деловима Пољске Републике, само што су они чекали наређење за напад све до 4. септембра, са три дана закашњења. Под својом командом генерал фон Клајст је имао једну оклопну, једну пешадијску и једну планинску дивизију. На фронту он се показао као веома способан војсковођа. Врло лако је дошао до Лавова и запосео нафтна поља.
Почетком 1940. године Клајст бива послат у северо-западне делове Трећег Рајха, јер је Хитлер са сарадницима планирао инвазију на Француску. Тако је Евалд фон Клајст постављен на чело оклопне борбене групе на Западном фронту. Клајстова скупина је имала чак четири корпуса, односно 50% немачких снага које су нападале Белгију, Холандију и Француску... биле су под његовом командом.
За кратко време, током маја и јуна 1940. године земље Бенелукса као и већи део Француске је био освојен и подељен на немачки и италијански део. Капитулације Француске је потписана 22. јуна.
Клајст се истакао у Боју на Мези, када је по тешко проходном терену сломио савезничке снаге, па је су француске и енглеске снаге се повукле у паници и нереду. Он је након епопеје у Француској добио чин генерал-пуковника.
Балканско полуострво
Хитлерови апетити након брзог освајања западно-европских територија су нагло порасли. Немачка је тада била на врхунцу моћи.
Генерал фон Клајст почетком 1941. године добија команду над Првом оклопном групом. Планови Врховне команде Вермархта су усмерени ка Грчкој, стратешки јако важним острвима и мореузима.
Клајст са својим јединицама бива пребачен у Бугарску, око престолице Софије. Међутим, када су у Београду и другим србским градовима избиле 27-мартовске демонстрације ради рушења потписаног споразума из Беча два дана раније, то је Хитлера разљутило и он све снаге усмерава на Краљевину Југославију.
Напад Сила Осовине на Југославију 1941.
Немачка је прва без објаве рата напала територију југославенске краљевине 6. априла 1941. године у раним јутарњим сатима, а наредних дана се укључују и њени сателтити: Италија, Мађарска, Бугарска, Албанија... док су немачке СС јединице и авијација нападале из Румуније.
Клајстова оклопна група се укључила у борбе 8. априла тако што је у нишавском округу отпочела своја дејства, па су ту наишли на жесток отпор. Главни задатак његове групе је уствари био освајање Београда. Али, терен по коме су се његови тенкови кретали у источној Србији је био веома незгодан и тешко проходан (шумовит, без правих путева...). Поред тога, у овом делу су се налазиле јединице југославенске Пете армије, под комадном генерала Владимира Чукавца.
У том походу генерал Клајст је имао: XIV моторизовани корпус са четири дивизије: 5. оклопна, 11. оклопна, 294. пешадијска и 4. брдско-пешадијска... као и XI корпус састављен од 60. моторизоване дивизија и неколико елитних пукова, специјализованих за борбе у планини.
Већ 9. априла, Клајст је запосео град Ниш и наставио један део снага ка Крагујевцу, а други ка Лесковцу. У долини Велике Мораве је продор био знатно лакши и сломљен је отпор југославенске Шесте армије...
Дана 13. априла 1941. године генерал Клајст на тенковима 11. оклопне дивизије улази у југославенску престоницу ликујући од среће. Слом југославенске војске се већ надзирао, док је капитулација потписана 17. априла.
Источни фронт
Две недеље по тоталној окупацији Краљевине Југославије, Клајстова оклопна група добија наређење да ће учествовати у "Операцији Барбароса", односно да морају да дођу у јужне делове Пољске, како би што пре могли да учествују нападу на Совјетски Савез.
Коначни циљ овог напада јесте да се Хитлерове снаге што пре докопају Кавказа и нафтних поља, јер је немачка ратна машинерија већ вапила за сировинама (дрво, нафта, гас, метали...).
Клајст (лево) у Украјини 1941.
Дана 22. јуна 1941. године отпочиње историјски напад Немачке са сателтима на СССР када је и Клајстова група дејствовала у Украјини, око реке Дњепар, а циљ је био да се дође до Ростова на Дону. У летњим месецима немачке снаге су имале прилично успеха и очекивало се да ће се Хитлерови снови брзо остварити. Освојен је Кијев 26. септембра, а мало касније и цела Украјина која је била житница СССР-а.
Међутим, од крајем октобра 1941. године дошло је до значајног успоравања напредовања услед великих киша, а у новембру су уследили снегови, што је донело су силне проблеме за све немачке оклопне јединице. Иако је Клајстова група освојила Ростов, морали су да се повуку, јер тенкови нису вредели ништа. Руска зима је била савезник Црвеној армији, а не Вермархту.
Поред свега, 5. децембра био је "почетак краја" Трећег Рајха јер је код Москве кренула контраофанзива, која је током зиме 1941-1942 донела успеха Црвеноармејцима на скоро свим фронтовима. Видевши да не може да освоји Москву и Петроград, Хитлер је све снаге бацио на јужне делове, желећи да се докопа нафте на Кавказу.
У другој половини 1942. око Волгограда су вођене огорчене борбе, где су руске снаге успеле да потисну немачке СС јединице и већим делом их униште. Хитлер није слушао савете генерала фон Клајста, па су нови губици били неминовни.
Ипак, Евалд фон Клајст у фебруару 1943. године бива унапређен у чин војводе. Он је током те године имао успеха јер је приволио народе западног дела СССР-а да се формира Руска ослободилачка армија, која је ратовала против комуниста односно Стаљина. Међутим, ни то није била гаранција успеха. Клајст се упркос несугласицама и свађама са Хитлером повукао према Криму.
Клајст са Хитлером на састанку
С друге стране, Црвеноармејци су уз велике губитке после седам недеља жестоких борби победили у Курској бици августа 1943. године у највећој тенковској бици икада. Од тада су немачке снаге на Источном фронту у константном повлачењу, а 30. марта 1944. године Хитлер је лично одликовао Витешким крстом Евалда фон Клајста у Тираспољу (Молдавија) и разрешио га дужности. У том последњем сусрету са Хитлером, генерал Клајст је посаветовао Фирера да склопи мир са Стаљином, али је он то одбио рекавши да је Црвена армија пред сломом.
Тајна полиција ГЕСТАПО је ухапсила 20. јула 1944. године Клајста јер је знао да постоје официри који желе да изврше атентат на Хитлера, али није обавестио своје надређене о томе. Међутим, после пар недеља Клајст је ослобођен. Поново се враћа на породично имање у Доњој Баварској где је остао до априла 1945. године.
ХАПШЕЊЕ И СМРТ
Немачке армије су доживеле слом на свим могућим фронтовима, отворен је поново Западни фронт, тако што су се савезничке снаге искрцале у Нормандији јуна 1944. године...
Док су Црвеноармејци су истерали Вермархтове јединице из СССР-а и ушле су у Румунију, Бугарску, Југославију, а крајем те године и у Пољску, Чехословачку, Мађарску... Било је питање дана када ће Хитлер бити побеђен.
Видевши шта се дешава Евалд Клајст је одличио да се скрива на свом имању у баварском селу. Тако је дочекао америчке снаге из 26. пешадијске дивизије које су га заробиле 25. априла 1945. године и интернирале у сабирни центар.
Американци су га наредне године испоручили комунистичким властима у Југославији. Осуђен је на 15 година робије због агресије, материјалних разарања, као и ратних злочина над цивилима које су починиле његове јединице априла 1941. године. У југославенским затворима је провео 2.5 године, а онда послат у Совјетски Савез, где је утамничен у посебан логор за ратне заробљенике у Владимирском округу. Био је то затвор за немачке генерале који су учествовали у операцијама на Источном фронту.
Занимљиво је то да је Клајст добио прилику да пише својој породици у Немачку. Заправо, он је једини од нацистичких војвода који је умро као ратни заробљеник и то 13. новембра 1954. године. Сахрањен је негде у централном делу европског дела Русије.
Породична гробица Клајстових 1970-их
Старији Евалдов син је такође био интерниран у неком од совјетских логора и ослобођен је тек 1956. године, након десетогодишњег робовања у Сибиру. Он је умро 1976. године, а млађи му је син умро 1973. године.
Млађи син је очево имање спалио 1945. године да не падне у руке Совјетима.
ЦИТАТИ
Једне прилике фелдмаршал фон Клајст је рекао овако:
- "Може се саботирати политички поредак, али непоштовање војне команде је издаја".
О немачком бомбардовању Београда априла 1941. године Клајст пред судом је рекао овако:
- "Ваздушни напади на југославенску престоницу су имали пре свега политичко-терористички карактер и није имао много везе са ратним операцијама. Био је то више Хитлеров хир и доказ сујете, односно његове личне освете..."