Герхард Шредер (1944.) је немачки правник и политичар, који је обављао дужност немачког канцелара (премијера) крајем 20. и почетком 21. столећа. Наследио је на тој функцији Хелмута Кола, политичког супарника из редова Хришћанске Демократске Уније. Герхард је члан Социјалдемократске Партије Немачке (SPD) и чији је био председник одређено време.
Шредер је један од најватренијих заговорника агресије и варварског бомбардовања на Србију и Црну Гору 1999. године, када је НАТО пакт напао без сагласности Савета Безбедности УН једну суверену европску државу која није напала или угрозила ниједну чланицу Северноаталнског савеза.
Министар одбране у (Шредеровој) Влади Немачке Рудолф Шарпинг је послао немачке ратне авионе да учествују у акцији геноцидној "Милостдни Анђео" тј. офанзиве на СР Југославију, како би их казнили због "хуманитарне катастрофе" и напада на косовске Албанце. Тако су Немци по тећи пут у 20. веку учествовали у рату против Срба.
Биланси 78-дневне агресије били су стравични... 88 деце је убијено, као и 3.500 Срба од бомби и ракета. Око 50.000 кућа је срушено, а преко 300.000 Срба са Косова и Метохије је прогнано из својих домова. Рушени су мостови, цркве, школе, болнице, водоводни и електро-енергетски системи...итд.
Након што му је истекао мандат 2005. године, врло брзо се повукао из политике и прешао у банакарство, где је постао члан контраверзне групације "Ротшилд". Касније је прешао у енергетску индустрију и постао деоничар Северног тока.
За своја злодела никада није одговарао, док су пресуде србских правосудних органа из 2000. године поништене наредне године, када је Владу Републике Србије саставио Зоран Ђинђић.
ЖИВОТОПИС
Герхард Шредер (нем. Gerhard Fritz Kurt Schröder) је рођен 7. априла 1944. године у Хамбургу, који се налази близу обала Северног мора, а лежи на реци Елби. Шредер је рођен у доба када се водио Други светски рат, кога је изазвао немачки фирер Адолф Хитлер, вођа Трећег Рајха, са циљем прекрајања света и елиминације "неподобних народа".
Порекло
Герхардов отац Фриц је био припадник Верхмархта, односно Хитлеров војник који је ратовао на Источном фронту, против Руса. Отац му је погинуо почетком октобра 1944. године у на територији данашње Румуније, где се повлачио пред Црвеном армијом. Касније је то Герхарду омогућило да не мора да служи редован војни рок.
Његова мајка Ерика (р. Воселер) је издржавала и њега и старијег брата, која је радила као спремачица и на пољопривредним добрима.
Школовање и каријера
Герхард Шредер је одрастао у послератној Немачкој где је живео у британској окупационој зони. Као младић је морао да ради физичке послове да би се школовао.
Основну школу и средњу је завршио у родном граду, док је на студије отишао у Гетинген средином шездесетих година 20. столећа. Дипломирао је на Правном факултету у 32. години. Положио је државни испит 1976. године.
Пре него што је ушао у политичке воде бавио се адвокатуром и био врло успешан. Адвокатску канцеларију је напустио 1990. године, када је Немачка била уједињена.
Занимљиво је то што је Шредер имао један случај, а то је одбрана Хорст Малера, оснивача терористичке групе "Бајдер-Мајнхоф", који је порицао холокауст и ширио шовинистичке идеје сличне Хитлеровом нацизму.
Улазак у политику
Још у младости се прикључио немачком Социјалдемократама и врло брзо је напредовао на партијској лествици. А 1986. године је преузео покрајински одбор у Доњој Саксонији, и већ на следећим изборима у тој савезној покрајини постао њен председник.
За време његова два мандата немачког канцелара 1998-2005 дозволио је невероватно велику незапосленост и пораст десничарских покрета који су поново нагињали ка нацизму и идејама Адолфа Хитлера.
Породица
Женио се чак пет пута. Последњи пут је то било 2018. године. Има двоје деце.
ЗЛОЧИНАЧКА УЛОГА
Немачка је још у време владавине Хелмута Кола имала антисрбску политику на Балкану и активно помагала албанску национану заједницу у остваривању њихових иредентиситичких идеја и шовинистичких планова: логистички, војно, финансијски, медијски... а немачки војни инструктори су у Албанској Републици држали активно курсеве у камповима за обуку терориста који су били под окриљем Окупаторске војске Косова, чији су лидери били озлоглашени криминалци: Адем Јашари, Рамуш Харадинај, Хашим Тачи, итд.
Хелмут Кол: "Где ја стадох, ти продужи"
Герхард Шредер је само наставио тим путем Колове спољне политике. Врло брзо пошто је преузео власт почетком марта 1999. године, Шредер је аминовао учешће немачких авиона у геноцидној акцији "Милосрдни Анђео". Обмануо је свесно немачку јавност да су Албанци на Косову и Метихији наводно угрожени, где су лажирани извештаји о "Случају Рачак" када су погинули терористи ОВК представљени као албански цивили које су убили предници Специјалних јединица МУП-а Србије.
То био главни адут НАТО алијансе да се умеша у унутрашње ствари Савезне Републике Југославије, иако Југославија као суверена европска држава није напала ниједну чланицу Северноатланског савеза, нити је на било који начин угрозила.
Шредер се тада овако обратио односно бестидно лагао пред јавности:
- „Драги сународници и сународнице... Вечерас је НАТО кренуо са ваздушним ударима на војне циљеве у Југославији. Тиме Алијанса намерава да спречи даље тешке и систематске повреде људских права и заустави хуманитарну катастрофу на Косову. Југословенски председник Милошевић води тамо немилосрдни рат.
Упркос упозорењима, југословенске снаге су појачале терор над албанском већином на Косову.
Међународна заједница не може више да остане мирна пред таквом људском трагедијом у Европи. Ми не водимо рат, само смо позвани да војним средствима постигнемо мирољубиво решење за Косово. Војна акција није усмерена против српског народа. То бих хтео да потврдим нашим југословенским сународницима. Све ћемо учинити да избегнемо цивилне жртве...".
Увече 24. марта без одобрења Савета Безбедности УН започела је агресија НАТО пакта, где су напади били углавном из ваздуха, али и са мора, тако то су испаљиване крстареће ракете "Томахавк". Није било разлике између војних и цивинлих циљева током 78 дана монструозних напада. Рушени су мостови, стамбене зграде, школе, домови културе, болнице, фабрике, водоводни и електроенергетски системи...и сл.
Све жртве укључујући и децу, млађу од 16 година, званичници НАТО пакта су прогласили "колатералном штетом". Њих 78 их је мучки убијено: Милица Ракић (3), Бојана Тошовић (1), Сања Миленковић (16), Марко Симић (2), Јулија Брудар (10), Оливера Максимовић (11)...
Убијена деца у Србији 1999. од НАТО бомби
Преко 50.000 кућа и станова је уништено, док је преко 300.000 Срба присилно напустило Косово и Метохију првих шест месеци 1999. године. Немачки ратни авиони су одговорни за стравична бомбардовања следећих градова: Алексинац, Сурдулица, Приштина, Куршумлија, Ниш, Варварин и воз у Грделичкој клисури.
Средином јуна 1999. у Куманову је потписан Војно-технички споразум, а донета је и Резолуција 1244. од Савета Безбедности УН, према којој се југославенска Војска и Полиција повлаче у централне делове земље, скупа са администрацијом, док јужну србску покрајину преузимају међународне снаге УНМИК и КФОР. Међу њима је било и 8.500 војника из Немачке. Они су окупирали јужне и централне делове Космета.
Уследиле су крваве освете терориста Окупаторске Војске Косова према Србима цивилима, због великих губитака од србских безбедоносних снага протеклих месеци. Уништавана је масовно култрурно-историјска баштина стара неколико столећа.
Када је рат завршен, Шредер и његови савезници су ликовали од среће.
Шредер (лево) и Весли Кларк у Бриселу 1999.
Виши суд у Београду је почетком 2000. године је подигнута оптужница против Шредера, Вилијама Вокера, Медлин Олбрајт, Веслија Кларка, Хавијера Солане и др. Донета им је пресуда да су криви за ратна злодела, злочине против човечности, кршења закона и обичаја рата, гажење Женевских конвенција итд. Осуђени су на по 20 година затвора.
Исте године у октобру је дошло до политичке промене власти у СР Југославији, где су лидери ткз. Демократске Опозиције Србије дошли на важне и одговорне функције у држави. Дошло је до радикалног заокрета у спољној политици земље и почело је са евро-атланским интеграцијама. Наредно пролеће 2001. године Влада Србије коју је формирао Зоран Ђинђић је поништила ове одлуке Вишег суда, па тако и Шредреову пресуду.
Тако су званичници НАТО пакта и Европске уније могли слободло да се шећу по Србији.
ПОВЛАЧЕЊЕ ИЗ ПОЛИТИКЕ
Шредер се после другог мандата и пораза од Ангеле Меркел повукао 2005. године из политичког живота.
Ангажован је од контраверзне банкарске групе "Ротшилд" да им буде саветник за Источну Европу, Русију, Кину и Турску... касније је постављен у управни одбор енергетске компаније "Северни ток", која је омогућавала централних делова европе са гасом из Русије.
Контраверзе
На Божић 2013. године Герхард Шредер је присуствовао литургији са бившим председником Републике Србије, Борисом Тадићем у православној цркви у Хановеру.
У сред Београда 24. априла 2017. године, када је партија Српска Напредна Странка држала свој предизборни скуп у спортској хали "Арена" појавио се и Герхард Шредер који је био подршка Александру Вучићу.