Владимир Крен (1903-1948) је хрватски војник и политичар који је био један од оних официра који су дезертирали из Војске Краљевине Југославије и прешли на страну окупатора на почетку Другог свјетског рата.

Стварањем клеро-фашистичке Независне Државе Хрватске априла 1941. Крен се ставио поглавнику Анти Павелићу и министру одбране Славну Кватернику на располагање. Достигао је чин генерала и добио заповједништво над вездухопловним снагама Хрватског Домобранства.

Иако је пријевремено пензионисан на лични захтјев 1943. Крен се вратио у службу на позив Павелића, те је устоличен као командант Поглавникове гарде, елитне јединице НДХ.

Када су усташки дужносници Анте Вокић и Младен Лоркоовић спремали преврат у НДХ, Владимир Крен је био један од оних који су Павелићу дојавили ове информације, чиме је ова урота спријечена, а виновници похапшени.

У прољеће 1945. партизанске дивизије су сломиле НДХ, а мноштво хрватских фашиста и функционера НДХ се нашло у колонама ка Алпима бјежећи од њих. Тако се и Крен нашао на путешесвијама према Италији. Британске војне снаге су га ухапсиле 1947. и испручили комунистичким властима у Југославији.

У Загребу је организовано суђење за Владимира Крена гдје је он осуђен на смртну казну због велеиздаје и сарадње са окупаторима, као и злочина против човјечности. Погубљен је крајем 1948.

Почетком 21. вијека, његова унука подноси Жупанијском суду у Загребу захтјев за његову рехабилитацију, али је то одбијено.

ЖИВОТОПИС

Владимри Крен је рођен 8. децембра 1903. године у мјесту Вашка код Подравске Слатине. У то вријеме то је био саставни дио Хабзбуршке монархије, односно потпадао је админстративно под покрајину Хрватска и Славонија.

Његов отац Густав је по професији био сеоски учитељ.

Када је завршио у Подр. Слатини гимназију одлази у Београд на Војну академију. Тамо је успио да дипломира и произведен је у чин пјешадијског поручника.

Иако је Усташки покрет у Краљевини Југославији био забрањен због ширења националне мржње, шовинизма и рушења монархије, Владимир Крен је гајио симпатије према њима. Није смио да им се придружи, али је преко свох рођака Јуре Видака имао комуникацију са њима крајем тридесетих година 20. вијека, односно одавао је државне тајне.

Касних тридесетих година, Владимир Крен је био на загребачком аеродрому као командант батаљона.

ЗЛОЧИНИ ГЕНОЦИДА

Почеком 1941. године ситуација на Балкану је била више него тешка. Заправо, Краљевина Југославија се нашла у оркужењу Сила Осовине и тензије су биле на највишем нивоу. Пратећи политичку и гео-стратешку ситуацију Крен се званично учлањује у Усташки покрет 8. фебруара. Било је то уочи напада на југославенску краљевину.

Сем тога, Крен је тада потписао Документ о лојалности (оданости) њемачком народу и фиреру.

У Краљевској војсци Крен је достигао чин капетана ратног ваздухопловства.

Само два мјесеца касније, већ 3. априла Владимир Крен бјежи у аустријски град Грац са својим авионом "Потез 25", гдје је официрима Вермархта одао низ строго повјерљивих тајни, али је са собом понио шеме југославенских аеродрома, као и ратне планове. Ово је била круцијална ствар успјеха нацистичког бомбардовања.

Шестог априла креће злочиначка акција "Казнена одмазда", односно Њемачка покреће своје СС јединице у агресију на Југославију, а пар дана касније се придружују Италија, Албанија, Бугарска и Мађарска. Сви су они имали жељу да се освете Србима за пораз у Великом рату и имали су територијалне претензије.

У Загребу је 10. априла 1941. проглашена Независна Држава Хрватскам која је била чедо Ватикана, док је директиве и подршку добијала од Римске курије. На челу НДХ су били: поглавник Анте Павелић и кардинал Алојзије Степинац.

Циљ је био да се Срби, Јевреји и Роми елиминишу са постора од Драве до Јадрана и од Дрине до Жумберка. Ово је рађено јер су они сматрани за неподобне народе по Хитлеровим теоријама о суперраси. Забрањена је ћирилица као писмо, а на удару су се нашли свештеници и монаштво СПЦ.

У оружаним снагама НДХ Владимир Крен је одмах добио чин пуковника Хрватског Домобранства. Већ 19. априла 1941. Крен добија команду над цијелом Ратном авијацијом. Проглас о томе је Павелић издао кроз Државни Вијесник. До краја те године Крен добија и чин генерала.

Док је био врховни заповједник Ратног ваздухопловства генерал Крен је успоставио девет одсјека.

Генрал Крен је 27. јуна 1941. устројио четири ловачка пука у Ратном ваздухопловству. Један од њих је послат на Источни фронт како би се борио против Црвене армије. Пуковник Иван Мрак је био командант ловачког IV пука. Са својим пилотима је био послат у Њемачку на обуке за авионе типа: Букер, Ардо и Месершмидт. По свршетку обуке послати су на подручје данашње Украјине, односно рејон Азовског мора. Касније су хрватски ратни авиони коришћени код Мариупоља и Севастопоља. Најпознатија ловачка скупина је била "Ексадрила Џал", а пилот Цвитан Галић.

Хрватски ратни авиони су у прољеће и љето, по његовом наређењу учествовали у бомбардовању колона Срба цивила који су се повлачили преко Босне, све до Сутјеске и Неретве. Том приликом су пилоти ХРВ починили намјерни злочин против човјечности тј. цивила.

Лично је захтјевао пензионисање 13. септембра 1943. али је то одбијено, па га је Павелић поставио за команданта Поглавникове гарде. Ово је била елитна јединица која је одговорна за мноштво покоља Срба цивила у западним дјеловима Босне, као и Банији, Кордуну, Лици и Билогори.

Високи дужносници НДХ, међу којима Младен Лорковић (министар спољних послова) и Анте Вокић (министар оружаних снага) у љето 1944. су оптужени за покушај преврата, односно сумњало се да имају контакте са Савезницима (САД и Велика Британија) како би НДХ превели на њихову страну. Тако су они ухапшени 30. јула, док је Владимир Крен био један од оних који су ове информације доставили Павелићу.

Иначе, Крен је био у делегацији НДХ која је крајем 1941. посјетила Берлин скупа са Павелићем. Касније је самостално посјећивао Бугарску, Италију и Њемачку.

ХАПШЕЊЕ И СМРТ

У апаратури НДХ Владимир Крен је службовао све до њене пропасти у мају 1945. Тог прољећа партизанске дивизије су ојачале и силовито јуришале ка Алпима. Почетком маја мноштво Хрвата и руководство НДХ нашло се у колонама ка Аустрији и Италији, јер су знали да им пријети затвор или смрт.

Генерал Крен је био међу бјегунцима ка Апенинима. Успио је да избјегне заробљавање од Титових партизаана, али се домогао Италије, гдје су већ биле британске окупационе снаге. Ухапшен је и спроведен у притвор за ратне заробљенике Грумо Апула, близ Барија. Касније бива пребачен у логор Гроталије гдје је остао двије године. Успјева да побјегне одатле и возом дође до Рима. Ту је провео неколико мјесеци тражећи везе како да оде у далеке земље.

Тих година је била актуела операција Пацовски канали, када је Ватикан омогућавао наци-фашистичким зликовцима да оду са лаженим документима у Јужну Америку и Аустралију. Ова акција је вођена у најстрожој тајности. Генерал Крен успјева да дође до Ђенове гдје је ухапшен од Британаца 4. марта 1947. Откривено је да му је јатак био монсињор Карло Петрановић и да су му направљена лажна документа на име Марко Рубини. Циљ је био да иде у аргентинску престоницу Буенос Аирес, гдје се већ скривало хиљаде хрватских и муслиманских фашиста. У Креновој групи је било још осам бјегунаца.

У Загребу му је организовано вишедневно суђење октобра 1948. гдје је према оптужници осумњичен за велеиздају, сарадњу са окупаторима, тероризам, масовна убиства, присилну мобилизацију и злочине против човјечности. Пресуда је донета, односно проглашен је кривим, губитак имовине  и свих права и грађанске части.  Смртна казна стријељањем је извршена у Загребу 2. децембра 1948. године.

ЗАОСТАВШТИНА

Кренова унука Јасна Миерживински је 2010. године поднијела загребачком Жупанијском суду захтјев за ревизију пресуде и рехабилитацију њеног дједа Владимира, наводећи како су њему прекршена права и начела демократског друштва.

Суд је 2011. донио одлуку да се одбија рехабилитација (помиловање).