Вилијам Вокер (енг. William Graham Walker) је бивши амерчки дипломата, злоћудни шпијун ЦИА и шеф Верификационе мисије ОЕБС на Косову и Метохији крајем деведесетих година 20. столећа када је НАТО извршио агресију на Савезну Републику Југославију.
Његов најпознатији злочин јесте лажирање извештаја у "Случају Рачак", што је био окидач Пентагону и Северно-атланском савезу да покрену варварско бомбардовање Србије и Црне горе у пролеће 1999. године. Преседан је у томе што Југославија није напала ниједну чланицу НАТО пакта, већ је то било мешање у унутрашње ствари једне суверене европске државе.
Сама НАТО агресија је била застрашујућа са несагледивим последицама у којој је убијено око 3.500 Срба, а скоро 300.000 их је прогнано из својих домова. Учињена је огромна материјална штета у износу од 200 милијарди USD.
За 78 дана бомбардовања убијено је 80-оро деце млађе од 15 година живота, а што су представници НАТО-а и америчке дипломате лицемрно називали "колатералном штетом".
Вилијам Вокер је неколико година пре агресије на СР Југославију често имао састанке са представницима Албанске националне заједнице и ОВК, јер је управо он био тај који је задужен за њихово помагање: финансијски, медијски, логистички, техничко-технолошки итд. Циљ је био да се Срби униште и запоседне њихова земља.
За своја недела никада није осуђен, ни пред међународним ни пред србским правосуђем.
ЖИВОТОПИС
Вилијам Вокер је рођен 1. јуна 1935. године у америчком градићу Карни (савезна држава Њу Џерзи) на источној обали САД. Било је то време економског успона Сједињених Америчких Држава након светске економске кризе.
Породица
Вилијам Вокер је ожењен и има четверо деце.
Школовање и каријера
Вокер се школовао у Јужној Калифорнији, на западној обали САД. Дипломирао је политичке науке у Лос Анђелесу. Затим је 1969. године наставио образовање и магистрирао латино-америчку културу.
Добио је седамдесетих година 20. века посао у Министарству спољних послова САД. Службовао је углавном по Јужној и Средњој Америци: Бразил, Боливија, Ел Салвадор, Хондурас, Перу...
У дипломатским мисијама је врло брзо напредовао јер је добро одрађивао послове за матичну државу. Тако је радио и као чиновник у Канцеларији Генералног Инспектората 1978-1980... а касније и сарадник у Савету за спољне односе МиП 1980-1988... тада је примљен и у америчку обавештајну службу - ЦИА.
Током 1988-1992 добио је посао амбасадора САД у Салвадору.
Вокер као осматрач и Латинској Америци
Такође био је и потпредседник Националног одбрамбеног универзитета у Вашингтону 1994-1997.
Августа 1997. године постаје Специјални представник у прелазној управи Уједињених нација за Источну Славонију, Барању и Западни Срем (преостали део РС Крајине)... а његов посао је био довршетак Мирне реинтеграције те области РСК у уставно-правни поредак Републике Хрватске. Тада је имао под командом 2.500 војника и 800 чиновника у администрацији.
Вокер течно говори три језика: енглески, шпански и португласки језик.
ЗЛОЧИНАЧКА МИСИЈА
Када су вође Северно-атланског савеза увиделе да бојовници Окупатоске Војске Косова не могу саме да се изборе са безбедоносним снагама Савезне Републике Југославије, одлучено је да се НАТО алијанска умеша и отме јужну србску покрајину и прогласи је независном републиком, односно постане амерички протекторат.
Вокер међу албанским терористима ОВК
Зато је Ричард Холбрук послат у Београд, као вешти амерички дипломата који је издејствовао од званичног Београда слање верификационе мисије ОЕБС на Косово и Метохију, док је вођа те групе од 2.500 шпијана (МИ6 и ЦИА) био управо Вилијам Вокер. Они су имали три основна задатка:
- Осматрање кретања војно-полицијских одреда на Космету
- Тајно бацање радио-локатора на местима који су оцењени као погодни за бомбардовање, односно сламање борбене моћи Војске Југославије
- Налажење било каквог доказа о ликвидацији албанских цивила које би оправдало агресију односно мешање НАТО пакта у унутрашње ствари СР Југославије
Све три ставке су успешно извршене. Вокер је жестоки окршај специјалних јединица МУП Србије са наоружаним формацијама Окупаторске Војске Косова од 15. јануара 1999. године у селу Рачак (општина Штимље) лажирао и представио наредног месеца да се ради о албанским цивилима као жртвама. У томе је имао помоћ Хелен Рант лекарке из Финске, чији је увиђај злоупотребио и погинулим терористима скинуо СМБ униформе и навукао цивилна одела.
Вокерова заслуга: Невино убијена деца у НАТО агресији
Од тога је направљен нови лажирани извештај који је представљен међународној јавности. Иако су Вокера демантовали међународни експерти, генерални секретар НАТО пакта Хавијер Солана доноси одлуку од покретању геноцидне акције "Милосрдни Анђео", која је започета 24. марта.
Огромна штета је учињена за 78 дана агресије и варварког бомбардовања Србије и Црне Горе, а последице су несагледиве. Поред убиства 80-оро деце млађе од 15 година, укупан биланс убијених цивила је око 3.500 Срба, док је 300.000 Срба прогнано из својих домова са Косова и Метохије у првој половини 1999. године. Такође, НАТО је користио забрањене касетне бомбе, као и осиромашени уранијум, што је оставило последице за читав регион, наредних неколико векова.
Потписивањем Војно-техничког уговора у Куманову 9. јуна 1999. године увече, а који је ступио на снагу дан касније. Тада је дошло до престанка агресије и повлачења југославенске Војске и Полиције Србије, као и државне управе са КиМ, док су јужну србску покрајну преузеле међународне снаге: КФОР и УНМИК у складу са Резолуцијом Савета Безбедности УН 1244.
Све време трајања оружаних сукоба на Космету, али и после Вокер је долазио у Републику Албанију и КиМ, те отворено помагао и подржавао Албанце, као да су они жртве. Заправо, Албанци су хтели да створе етнички и верски чисту ткз. Велику Албанију, шовнистичку идеју из 19. века према начелима злогласне Призренске лиге. Међу Албанцима он ужива велики углед.
Председник Албанске Републике Бамир Топи је 24. новембра 2008. године именовао Вокера за почасног грађанина те земље. Пар месеци касније највиши функционери ткз. Републике Косово: Хашим Тачи (председник) и Фатмир Сејдију (премијер) су га одликовали златним орденом и то на десетогодишњицу "Случаја Рачак".
ЗАПИСИ ХАШКОГ ТРИБУНАЛА
Октобра 2000. године дошло је то политичке промене власти у Републици Србији. Тада су на чело земље дошли лидери ДОС: Зоран Ђинђић, Војислав Коштуница, Владан Батић, Драгољуб Мићуновић, Весна Пешић, Горан Свилановић... политичари прозападне оријентације, који су отпочели процес евро-атланских интергација.
Ово је значило да се пресуде по којима су осуђени у одсуству лидери НАТО земаља и њихове дипломате поништавају, али и да се у Међународни кривични суд за бившу Југославију испоруче официри Војске Југославије и МУП Србије... Код сваког од србских оптуженика, везано за простор Косова и Метохије, у Хашком суду је стајало "Случај Рачак" као једна до ставки оптужнице.
Даница Маринковић понизила Хашке тужиоце
Међутим, бивши судија Приштинског суда Даница Маринковић и генерал Божидар Делић, командант херојске 549. бригаде Војске Југославије су срушили доказима подвалу у вези Рачка, те јасно указали пред целим светом да се ту радило о наоружаним терористима, а не цивилима...
Након њиховог сведочења, хашки тужилац је сваком оптуженику избрисао "Рачак" из оптужби. Ово је била својеврсна бламажа Хашког трибунала и уверење да је то институција створена ради даљег обрачуна са Србима који су представљени као једини кривци за ратове на бившем југославенском простору деведесетих година 20. столећа.