Валтер фон Браухич (1881-1948) је био немачки војвода (фелдмаршал) и врховни командант Вермархта, односно немачке копнене војске током Другог светског рата.
Такође, он је учесник и Првог светског рата, када је ратовао на Западном фронту, где је добио висока војна одликовања.
Са Хитлером је био не само сарадник, већ и пријатељ од кога је добијао велике суме новца за решавање својих приватних проблема.
Био је главнокомандујући оружаних формација Трећег Рајха све до краја 1941. године, када је заправо доживео срчани удар после немачког пораза пред Москвом на Источном фронту 5. децембра те године, чиме је пропала "Операција Тајфун".
Био је један од главних планера и стратега за инвазију на Француску, Белгију пролећа 1940. године, али и Југославију и Грчку наредне године.
Након Другог светског рата Браухич је ухапшен од анголо-америчких савезника под оптужбом за ратне злочине, злочине против човечности, холокауст Јевреја, истребљење славенских народа: Руса, Пољака, Чеха, Словака, Срба, Украјинаца... Пресуда за ова кривична дела није доживела извршење јер је он умро 1948. године од наводне уплале плућа.
ЖИВОТОПИС
Валтер Хенрих Алфред Херман фон Браухич је рођен 4. октобра 1881. године у Берлину, који је био престолница Немачког царства односно тадашњег Другог Рајха.
Женио се два пута. Прва жена му је била Елизабеда фон Карстедт (1910.)... била је кћерка немачког велепоседника који је имао велику земљу од преко 300.000 хектара око Брандербурга. Са њом је имао кћерку и два сина. Старији син Бернд је учествовао у Другом светском рату, као немачки војни пилот и био ађутант Хермана Горинга, команданта Луфтвафеа. Са њом се развео након скоро три деценије брака... пошто је Валтер нашао љубавницу.
Другу жену је оженио 1938. године, пар недеља након развода. Била је то Шарлот Руефер, кћерка шлеског судије коју је упознао дванаест година пре развода. Са њом је имао поприлично буран живот.
Порекло и школовање
Он потиче из аристократске породице која је имала пуно чланова при војсци Прусије током 19. столећа. Отац му се звао Едуард фон Браухич, који је био коњички официр пруске армије, а мајка му се звала Шарлот Берта фон Гордон. Сем Валтера, његови родитељи су имали још петоро деце.
У фамилији Браухич било је доста његових предака који су били официри и тако је и млади Валтер васпитаван у војничком духу. Такође је од малена са родитељима био део немачког елитног друштва у Берлину. Као дечак се занимао доста за политику, али и уметност. Уписао је Француску гимназију у центру Берлина уместо средње војне школе, на наговор оца.
На војну академију одлази 1895. године у Потсдам, градић недалеко Берлина у покрајини Брандербург. Две године касније он прелази у берлински Краљевски институт "Светла поља" где је на завршној години добио диплому као надарни студент. Такође био је у пратњи (обезбеђењу) последње немачке царице Викторије. Док је био на двору тамо је имао часове понашања и научио је манире високе аристократије.
Након што је дипломирао 1900. године добио је прву службу у пешадијском пуку. Из непознатог разлога он је пребачен у артиљеријске јединице, наводно да је имао неке срчане мане. Међу артиљерцима Браухич је био задужен за обуку младих регрута на јахању и вожњу. Две године касније он је пребачен директно у Генералштаб, а чин потпоручника добија 1909. године.
ПРВИ СВЕТСКИ РАТ
У лето 1914. године након Видовданског атентата у Сарајеву избија Велики рат, односно Аустроугарска објављује рат Краљевини Србији и шаље војску у Подриње и Мачву... У то време Браухич је имао већ чин капетарна и распоређен је у XVI армијски корпус, недалеко града Меца, на Западном фронту.
Немачки војници на Западном фронту
Ратовао је против Француза у борбама у северним деловима Француске Републике... али је брзо прекомандован је у 34. пешадијску дивизију. Током 1914-1916 Браухич је учествовао у две велика боја: Верденска битка и Битка код Аргонске шуме... наредних година такође је учествовао у биткама код Марне, као и Арментеса, Фландерије... За војевање у Првом светском рату он је одликован Гвозденим крстом I реда, као и Витешким крстом.
Крајем 1918. године када је Велики рат завршен Браухич је имао чин мајора.
МЕЂУРАТНИ ПЕРИОД
Након Версајске мировне конференције јуна 1919. године Немачка као поражена морала је да смањи број војника и артиљерију. Упркос великим рестрикцијама Браухич остаје при војној служби... штавише, остао је у Генералштабу. Ту је наредне године прешао у 2. артиљеријски пук.
У Министарство одбране прелазу 1921. године, где је био у Оделењу артиљерије. Његов задатак је био да реорганизује и усагласи артиљеријске јединице, као и да спроведе научене лекције у завршним месецима рата. Радио је на усавршавању, односно сарадњи артиљеријских и пешадијских јединица.
Чин потпуковника је добио 1925. године, а две године касније бива постављен за начелника Штаба 6. пешадијске дивизије у Минстеру (Покрајина Вестфалија). Ово је био један од најјачих немачких гарнизона на западу земље. Прешао је у Оделење за обуку војске 1928. године и то са чином пуковника. Чин генерала је добио 1931. године.
Доба нациста
Почетком 1933. године немачких канцелар (премијер Владе) постаје Адолф Хитлер, вођа Национал-социјалистичке радничке партије... Нацистичка идеологија од самог старта је била шовинистичка и расистичка, чији је циљ био уништење Јевреја и елиминација Славена. Заправо Хитлер је као немачки војник Првог светског рата прокламовао његов наставак. Браухич као немачки аристократа је поздравио нацистичку политику.
Одмах су нацисти почели да обнављају војску, шире ратну индустрију, обучавају младиће итд.
Врховна команда Вермархта Браухичу даје 1933. године команду над Војним округом Источне Прусије, као и шеф 1. дивизије у Кенисбергу. Три године касније, 21. јуна 1935. Браухич добија команду над Првим армијскм корпусом.
Браухич у инспекцији јединица
Лично је Адолф Хитлер промовисао Браухича у чин генерал-пуковника 1936. године. Две године после он је постао и нови начелник Генералштаба. Прватно, он му је позајмио 80.000 рајхсмарака како би се развео од жене и оженио љубавницу. Наредних година, Браухич је често добијао новац од Хитлера.
Иако Браухич није благонаколоно гледао на припајање Аустрије "аншлус", подржавао је Хитлерову сарадњу са италијанским фашистичким диктатором Бенитом Мусолинијем.
У мају 1939. године Браухич је отишао у Африку, где је надгледао постројавање италијанских снага у Либији. Ту је имао несугласице са Јоакимаом фон Рибентропом, немачким министром иностраних послова око сарадње са Италијом.
ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ
У лето 1939. године Хитлер је захтевао завршну израду планова за напад на Пољску, где би та агресија била вођена "Брзим ратом" (нем. Blitzkrig)... Браухич је лично радио ове планове напада, који су почели да се спроводе 1. септембра те године, а после пет недеља Пољаци су капитулирали. Управо је Браухич тражио да немачки војници се сурово обрачунају са цивилима и војницима у окупираној Пољској, тврдећи да је то важно за немачки "животни простор".
Браухич и Хитлер у Варшави 1939. године
У јесен 1939. године дошло је до оштре свађе између Браухича и Хитлера, јер је Фирер захтевао да се одмах крене на Француску... Али, Браухич са начелником Генералштаба Францом Хадлером је закључио према добијеним оперативним извештајима да је стање у војсци јако лоше и морал низак, а све присутније дезертерство. Хитлер је Браухича назвао нелојалним, издајником и кукавицом, па га је прекомандовао у Зосен, где је међу тамошњим официрима дошло до стварања тајне организације ради атентата на Хитлера. Временске неприлике крајем 1939. године су Хитлера одвратиле од "Дана Д", односно напада на западне делове Европе.
Током маја и јуна 1940. године јединице Вермархта под командом Браухича извршили су инвазију на земље Бенелукса, као и на Француску која је капитулирала 22. јуна те године, па је подељена на немачки и италијански део. Ово је Браухичи био помак у каријери јер је мало после унапређен у чин фелдмаршала (војводе) немачке војске. Постојали су планови и за инвазију на Британију, али немачке ваздушне снаге Лутфтвафе није успео у тим намерама, па је то остављено за касније. Хитлер се преоријентисао на Југ.
Балканско полуострво
Прва жеља немачког Фирера у наредној години била је Грчка, јер је хтео да запоседне Босфор и Дарданели, односно јужну границу између Европе и Азије. Та операција је носила шифровано име "Марита".
Трочлано намесништво Краљевине Југославије, као и Влада Цветковић-Мачек је збачена током 27-мартовских демонстрација, јер већи део становништва није желео никакве везе са Хитлером и нацистима, као и њиховом шовинистичком политиком. Када је Адолф Хитлер чуо такве вести покренуо је силну војску против југославенске краљевине: 340.000 војника, 1.500 артиљеријског оруђа, 900 тенкова, 1.100 топова, 750 оклопних возила, 2.000 минобацача.
Напад Сила Осовине на Југославију 1941.
Инвазија на Краљевину Југославију отпочела је изјутра 6. априла 1941. године. Први дан су нападале само дивизије Вермархта, а наредних дана се прикључује Италија, Мађарска, Албанија, Бугарска... док је Румунија дала Нецима своју територију. За десетак дана дошло је до слома краљевске војске Југославије највише услед издајства и дезертерства Словенаца и Хрвата. Капитулација је потписана 17. априла.
Територија југославенске краљевине је раскомадана и подељена. Одмах потом су Немци наставили поход на Грчку која је такође окупирана.
Немци и њихови сателити где год да су ушли у насељена места убијали су цивиле, рушили споменике из ранијих ратова, било жртвама или јунацима. Тако је отпочео прави геноцид тј. истребљење Срба, Јевреја и Рома. Вермархту су помагали највише Фолксдојчери (Дунавски Немци), муслимани и Хрвати...
Источни фронт
Поход на Совјетски Савез носио је шифровано име "Операција Барбароса", док су је немачки фелдмаршали назвали битка "судбине немачког народа".
Све планове за напад који је отпочео 22. јуна 1941. године сачинио је управо Валтер фон Браухич. Он је такође у тим плановима предвидео убијања цивила односно стрељање свих оних грађна који имају антинемачка осећања на окупираним територијама. Током лета и ране јесни те године немачка војска и њени сателити (Румуни, Мађар, Финци, Хрвати и Словаци) су имали прилично успеха, јер су окупиране Белорусија и Украјина.
У касну јесен те године здравље самог Браухича било је нарушено и то оног момента када је отпочела чувена Московска битка у којој су Немци током Другог светског рата доживели свој први велики пораз, што се сматра за Хитлеров "почетак краја".
Адолф Хитлер је лично разрешио Браухича свих дужности 19. децембра 1941. године када је постало јасно да су немачки планови о освајању совјетске Русије пропали... Фирер је био јако љут на Браухича и имали су велику свађу... ово је погоршало Браухичево здравље и доктори су му рекли да има неизлечиву срчану болест (веорватно тумор). Пркеомандован је у официрску резерву. Никада се више није срео са Хитлером.
Након ратовања на Источном фронту, сам Браухич је дошао у брда око Прага (чешка престолница) где је провео три године.
ХАПШЕЊЕ И СМРТ
Како су Црвеноармејци напредовали ка Немачкој, тако се и Браухич вратио у своју кућу у околини Берлина. Тамо се скривао неко време и онда побегао у Западну Немачку која је била под патронатом Савеника. Ухашен је од Енглеза и спроведен у британски затвор Камп 198, који се налази у Јужном Велсу. Тамо је организовано суђење за многе немачке војне команданте за ратне злочине које су они почили и његове јединице, као и злочине против човечности.
Пребачен је касније у северне делове Западне Немачке, што је било под контролом Енглеза. Тамо је и умро у војној болници у Хамбургу 18. октобра 1948. године, у својој 67. години живота. Фактички Браухич није ни издржавао казну која му је била намењена.