Аћиф Хаџиахметовић (1887-1945) је албански политичар, емигрант и ратни злочинац који је током Другог светског рата био одан борац немачке војске тј. Вермархта односно ратовао је на страни Сила Осовине.
Међу муслиманским и албанским становништвом у Старом Расу и на Косову и Метохији је уживао велики углед, а његови надимци су били "Аћиф Бљута" и "Аћиф ефендија".
У доба између два светска рата био је политички активан као представник странке Џемијет, која је средином двадесетих година 20. века забрањена од власти Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца јер је имала шовинистичко-иредентистичке идеје.
Такође је био дуго година градоначелник Новог Пазара и представник у Народној скупштини у Београду.
Када су Хитлер и Мусолини са својим војскама извршили агресију и комадање југославенске краљевине у пролеће 1941. године Аћиф ефендија је у Новом Пазару дочекао окупаторе и пожелео им добродошлицу већ 16. априла. Наредних година Аћиф ефендија се ставио на чело муслиманско-албанских екстремиста који су спроводили планове о истребљењу Срба са јужних и југоисточних делова Краљевине Југославије.
Током 1943-1944 Хаџиахметовић је био регионални представник Косовске Митровице у Парламенту фашистичке Албаније, а такође и члан Друге призренске лиге, пронацистичке организације која је управљала са ткз. Народним Фронтом (Бали Комбетар).
Због доприноса немачкој војсци током рата, одликован је орденом Гвоздени крст, што се сматра за највише признање у Вермархту које је додељивано свим њиховим оданим сарадницима и помагачима.
Када су партизанске јединице ушле у Нови Пазар крајем 1944. године, Аћиф Хаџиахметовић је био ухапшен и стављен у притвор. Већ 21. фебруара наредне године и јавно стрељан због сарадње са окупаторима и злочина геноцида.
Њему је откривена спомен-плоча у Новом Пазару 2014. године.
ЖИВОТОПИС
Аћиф Хаџиахметовић је рођен у Новом Пазару 1887. године. У то време то је било у саставу Османске царевине, односно било је средиште истоименог санџака (покрајине) у коме су владали феудални односи, а власт су имали турске аге и паше.
Порекло и школовање
Његов отац је био Емин-ага Бљута, а сам Аћиф је узео презиме по деди Ахмету, који је био муслимански ходочасник - хаџијам ишао је у Саудијску Арабију.
Млади Аћиф са оцем
Аћифова породица се доселила у Нови Пазар са подручја западне Метохије из околине Ђаковице, подно Проклетија. Ђаковица је крај који је познат по устанцима и бунама.
У Новом Пазару је завршио нижу гимназију, након чега је добио посао судског писара и секретара магистрату Општине Вучитрн. Одлично је говорио: албански, турски и србски језик.
Каријера и егзил
У Битољу је постојала Војна академија, коју је Аћиф успешно завршио, па је и добио чин капетана. Врло брзо је постављен за команданта једне турске чете, са којом је ратовао у Балканским ратовима (1912-1913) на страни Османске империје.
Након што је Војска Краљевине Србије поразила Турке и ослободила Нови Пазар, Аћиф Хаџиахметовић је побегао у Турску (Малу Азију).
У избеглиштву је остао све до 1920. године, када се вратио у родни град.
Породица
Оженио је девојку Махију, али они нису имали своје деце. Усвојли су двоје деце: дечака Ћамила и Мејрему из Ђаковице који су били сирочићи.
Политика и међуратни период
Пошто се вратио у завичај, постао је члан странке Џемијет. Била је то муслиманско-албанска политичка партија која је окупљала исламски живаљ са подручја Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, чији је циљ био стварање ткз. Велике Албаније и рушење србске монархије, коју нису доживљавали као своју домовину.
У Новом Пазару Аћиф је добио одговорну фукнцију - градоначелник, а такође је постао и народни посланик у Београду, као регионални представник Рашке области 1923. године.
Аћиф са јаранима
Већ 1924. године Џамијет је забрањен због екстремизма и сепаратизма, а њен лидер Ферхат-бег Драга је осуђен на 20 година затвора.
Сам Аћиф Хаџиахметовић је преживео два атентата.
ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ
Лидер фашистичке Италије Бенито Мусолини је априла 1939. године извршио инвазију на Краљевину Албанију и ставио је под свој протекторат. Наредне године створен је Тројни пакт у Берлину у који су ушли: Немачка, Италија и Јапан, јер је њихов циљ био прекрајање света и елиминација "неподобних" народа.
Априла 1941. године Краљевина Југославија се нашла у тоталном окружењу, изузев према Грчкој. Све комшијске земље су имале територијалне претензије према Југославији.
У "Операцији 25" када су Силе Осовине извршиле агресију и комадање југославенске краљевине учествовали су и Албанци, на њене јужне и југо-источне делове: Црна Гора, Косово и Метохија, Јужна Србија (Македонија).
Аћиф ефендија је 16. априла 1941. године, свега десет дана по почетку инвазије дочекао у Новом Пазару окупаторске војнике на челу са генералом Фридрихом Г. Еберхард (командант 60. моториизоване дивизије Верхмархта) и пожелео им добродошлицу. Управо су га немачке окупационе снаге поставиле као општинског начелника у Новом Пазару.
Аћиф ефендија је саставио управни одбор у коме је било 11 чланова, а сви су били албанске националности. Такође, оформио је и Жандармерију која је била оружана формација састављена искључиво од албанско-муслиманског живља који су носили нацистичка обележја и ратовали све време рата као верни Хитлерови поданици за интересе Трећег Рајха.
Нови Пазар је био део ткз. Велике Албаније, фашистичке творевине која је током 1941-1944 радила на истребљењу Срба, Јевреја и Рома, односно починили су геноцид над неалбанским становништвом.
Управо је Аћиф ефендија у Рашкој области и Косову и Метохији био носилац незапамћеног терора и погрома Срба са тих подручја. Ово је подразумевало: пљачке, силовања, масовна убиства, палеж имовине, скрнављење православних цркава и др.
Тесно је сарађивао са Шабаном Полужом, који је такође био ратни злочинац из околине Глоговца. њих двојица су одговорни за монструозни покољ у Ибарском Колашину септембра 1941. године када је преко 150 Срба убијено. Имали су више ватрених окршаја са србским герилским одредима (више равногорским, мање партизанским).
Албанци верни Хитлеру: Бали Кометар
У циљу застрашивања србског народа, Аћиф ефендија је наредио да се подигну јавна вешала, једну у Новом Пазару, али и у Штавничком Суводолу.
Кратко је имао сукобе са муслиманима из Старог Раса јер је хтео да их албанизије, али су се они одупирали и тврдили су да они нису Албанци. Радио је и на припајању сјеничког, штавичког и дежевског округа ткз. Великој Албанији. На једном окупљању пред масом у Новом Пазару Аћиф изјављује овако:
| "Иза нас стоји три милиона Албанаца, наш Пазар је центар Албаније и ми ћемо створити Велику Албанију" |
Уживао је подршку хоџе (исламски свештеник) Рамиза Паљевца, као и Ејупа Љајућа, Османа Џенефендића. Они су му помагали да спроводи своје морбидне планове. Упућени наводе да је своје оружане одреде слао и у источну Босну, у зону Вишеграда.
Аћиф ефендија је од 1943. био члан ткз. Друге Призренске лиге, политичког тела које је имало своју паравојне одреде: Бали Комбетар (алб. Народни Фронт)... а касније је основана и албанска 21. СС дивизија.
Када је Косовска Митровица прикључена ткз. Великој Албанији, Аћиф ефендија је као регионални заступник отишао у Тирану, у Парламент, скупа са Шабаном Полужом, Хусеином Хусеинијем и Ферхатом Абдијем.
Сем што је прогонио Србе, Хаџиахметовић је на листу за одстрел ставио и Жидове. Свих 220 Јевреја из Новог Пазара је у пролеће 1942. године похапшено у великој рацији те спроведено под стражом у источни Срем, гдје се налазио нацистички концентрациони логор Сајмиште, одакле се нико није вратио жив.
Одликован је од команде Вермархта са орденом Гвоздени крст, за допринос немачким ратним циљевима.
ХАПШЕЊЕ И ЛИКВИДАЦИЈА
На јужно-европском фронту су Силе Осовине у потпуности поражене, јер је Мусолинијев режим доживео слом средином септембра 1943. године. У лето 1944. нацистичка Немачка је такође доживљавала поразе на свим фронтовима, јер је Црвена армија успела да истера Вермархт из Совјетског Савеза и настави поход ка Берлину... па су тако са својом војском ушли у Румунију, Бугарску и Југославију, где су помогли југославенске партизане. На Западном фронту су такође изубили битку за Француску.
Новембра месеца 1944. Титови партизани су ушли у Нови Пазар после борби са заосталим немачким пуковима, а пре тога су савезнички авиони (амерички и енглески) страховито бомбардовали овај град. Ово је урађено по налогу Врховног штаба ПОЈ.
Врло брзо је Аћиф Хаџиахметовић ухапшен и стављен иза решетака. Осуђен је пред војним судом на смрт због колаборације (сарадње са окупаторима) и због учешћа у геноциду. Само у новопазарском округу је одговоран за смрт најмање 7.000 Срба и око 400 Јевреја.
Стрељан је јавно 21. јануара 1945. године у Новом Пазару.
ЗАОСТАВШТИНА
Муслиманско становништво је почетком 21. столећа покренуло процес рехабилитације Аћифа ефендије. Међу политичким представницима муслимана у Србији у томе се наручито истицао Муамер Зукорлић који је често говорио како је он за рашке муслимане херој. Парадокс је што је Аћиф био етинички Албанац, а за време Другог светског рата је албанизовао муслимане у Рашкој области. Чак је неколико њих и убио јер су се супростављали његовим идејама.
У Новом Пазару је 3. августа 2012. године откривена спомен-плоча посвећена управо Аћиф ефендији. На том дешавању су присуствовали и поједини министри у Влади Републике Србије као што је Ивица Дачић и председник муслиманског Националног већа Сулејман Угљанин, као и Ахмедин Шкријељ градоначелник.
Министарство правде Републике Србије је наложило локалној управи да се спорна табла уклони.
На утакмицама локалног фудбалског клуба често се на трибинама могу видети мотиви (заставе и транспаренти) са ликом Аћифа ефендије. Парадокс је што он има статус ратног злочинца.
Ово се дешава јер албанска и муслиманска заједница никада нису прошли процес денацификације и дефашистизације. Заправо, Брозов режим након Другог светског рата није адекватно кажњавао све оне који су били сарадници окупатора, а такође је било забрањено јавно причати о злоделима, страдањима и стратиштима Срба.