Авдага Хасић (1893-1982) је био официр оружаних снага клеро-фашистичке Независне Државе Хрватске, односно дио геноцидне политике према Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата.

Од младости је био друштвено активан и политички доминантан у источној Босни почетком 20. стољећа. Био је члан "Гајрета", културно-просвјетног друштва муслимана у БиХ.

Отпочињањам Првог свјетског рата Авдага се ставио на располагање Аустроугарској војсци и као припадник сарајевског 15. корпуса ратовао против Италијана на Тиролу. Био је командир једне чете и касније добио златну медаљу.

У међуратном добу је наставио са политичким дјеловањем и био је присталица ЈМО - Југославенске муслиманске организације, коју је предводио др Мемед Спахић. Бива посланик из Дринске бановине.

Када је основана клеро-фашистичка НДХ априла 1941. он се нашао у делегацији која је посјетила Загреб, а примио их је Славко Кватерник, министар одбране. Разговори су вођени на тему аутономије БиХ.

Повратком у Кладањ, Хасић се дао у формирање наоружаних чета од муслиманског живља који су сви били спремни за борбу против Срба. Касније су Хасићеви одреди уврштени у ткз. Тузланску легију, од Хаџиефендића. Са њима су вршили незапамћене покоље у сјеверо-источним дијеловима Босне, односно, Мајевици, Посавини и Подрињу.

Више пута је преговарао са партизанима, који су покушавали да освоје Кладањ, али нису имали успјеха. Хасић је са својим бојовницима држао неосвојиво све до почетка 1944. када се већ надзирао крај Хитлерове коалиције која је трпила поразе на свим фронтовима. У НДХ је имао чин пуковника.

Наставио је да бјежи све до Алпи, а онда преко Италије све до Аргентине. Ово је била операција "Пацовски канали" која се одвијала у највећој тајности, када је Ватикан преко својих повјерљивих особа (нпр. Крунослав Драгановић) организовао пребацивање хрватских, њемачких, муслиманских наци-фашиста у далеке земље.

У емиграцији Авдага није мировао већ је радио против Југославије и Срба. Његова жеља је била да се врати у родни крај, али није смио јер би га чекао затвор или смртна казна. Аргентинске власти су одбијале да га изруче домовини.

Разбијањем Југославије почетком 1990-их година, Хасић добија невјероватно велику пажњу међу босанским муслиманима који су у њему гледали идола.

ЖИВОТОПИС

Авдага Хасић је рођен 1893. године у Кладњу. У то вријеме, цијела Босна и Херцеговина су биле дио Хабзбуршке монархије, пошто је Бечки двор петнаест љета раније окупирао БиХ на основу одлуке Берлинског конгреса.

Хасићева породица је била имућна јер је иметак стекла још у доба Турске царевине, када су аге и бегови израбљивали хришћанске народе. Његов отац се звао Халилага, а сем Авдаге имао је још два сина: Ахмо (политички комесар у ПОЈ), као и Раиф (присталица наци-фашистичког покрета Млади муслимани).

Авдага је завршио четири разреда народне школе у Кладњу.

По физичкој спреми је био један од најјачих у свом округу. Савременици кажу да је могао дрво десет сантиметара пречника да исчупа за опкладу.

Зна се да је био ожењен са дјевојком Емилијом из Загреба, али није познато да су имали потомство.

Друштвени активизам и политика

Волио је дружење и од младости је био укључен у многа дешавања у средишњим дијеловима Босне. Ни политика му није била страна.

Када је основан Гајрет, културно-просвјетно удружење муслимана у БиХ, он им се прикључио.

У међуратном добу учлањује се у Југославенску муслиманску организацију коју је водио др Мехмед Спахо. Касније на изборима бива посланик у Парламенту испред Дринске бановине.

ВЕЛИКИ РАТ

Када је Бечки двор у љето 1914. објавио оружани напад Србији, отпочела је мобилизација широм Аустроугарске. Разлог је био недоказана оптужба Владе у Бечу да је Београд умјешан у Видовдански атентат у Сарајеву који су извршили припадници "Младе Босне".

Млади Авдага са својом 21 годином старости се ставља на располагање и креће у свој први рат.

БХ муслимани на Тиролу

Као припадник једне чете Тузланске дивизије у саставу Сарајевског 15. корпуса Аустроугарске војске бива послат на Тирол, гдје је ратовао више од три године са Италијанима. Имао је приличног успјеха, што му је донијело златну медаљу за храброст, али и напредак у каријери. Ипак, Аустроугарска је у јесен 1918. имала неколико пораза.

Када је завршен Први свјетски рат, Аустроуагрска се распала 1918. а његова јединица се вратила у Босну. Краљевина СХС је већ била проглашена и то је била прва јужниославенска држава, настала ослобађањем народа који су били под Хабзбуршком монархијом од Војске Краљевине Србије.

ГЕНОЦИДНА ОДИСЕЈА

Краљевина Југославија у прољеће 1941. се нашла у тоталном окружењу Сила Осовине, изузев Грчке на југо-истоку. Адолф Хитлер, Бенито Мусолини, Цар Борис III, Шефкет Верлаци и Миклош Хорти наређују својим војскама да нападну југославенско краљевство. Земља је раскомадана и сваки од окупатора је добио свој дио. Све од Драве до Јадрана ушло је у састав НДХ.

У Загребу 10. априла бива проглашена клеро-фашистичка Независна Држава Хрватска, као чедо Ватикана, док је Римска курија давала директиве и логистику. Хрватски шовинисти окупљени око Анта Павелића су још од раније имали успостављене контакте са муслиманским працима и већи дио је пристао да буде у власти НДХ.

Чим је Анте Павелић постао поглавник и преузео власт, Адемага Мешић је изабран за његовог замјеника, односно доглавника. Анте Павелић је муслимане од милоште звао "хрватско цвијеће".

Хитлер и Павелић су поставком Адемаге Мешића, као и осталих муслиманских првака у администрацију НДХ хтјели да покажу муслиманском живљу у Босни и Херцеговини да треба да ратују скупа са њима против Срба. На име тога су им обећавали велике повластице, што се остварило само као лична корист неколицине појединаца. Примјера ради, Фехим Спахо (босански Реис-ул-улем) је прозрео и презрео Павелића још у касно љето 1941. те га је јавно критиковао, а онда под неразјашњеним околностима преминуо почетком 1942.

Авдага Хасић је био дио муслиманске делегације која је у рано љето 1941. посјетила Загреб гдје их је примио Славко Кватерник, министар одбране НДХ. Циљ је био да се донесе Резолуција о аутономији БиХ у оквиру НДХ. Тек у децембру 1941. ова одлука је у Врховништву НДХ разматрана, али само кроз неке сегменте је заживјело, тако што су оружане формације у БиХ биле одвојене, римокатолици од муслимана.

У Кладањском срезу Хасић је формирао своје одреде који су били састављени од муслиманских мушкараца 18-55 година. Они су били део злогласне Хаџиефендићеве Легије која је починила серију покоља у Подрињу, Посавини, око Мајевице, заправо сјеверо-источни дио Босне је етнички чишћен 1941-1944. Крваве трагове су оставили око: Орашја, Зворника, Бијељине, Бос. Грачанице, Олова, Криваје, Маглаја, Тузле...

Његови помагачи су били: Недим Шахинспахић, Сејдо Ђуловић и Ибрахим Пјанић, Мујчин Мујић и Зајим Капетановић.

Водили су жестоке борбе и са Титовим партизанима и Равногорским четницима. Имали су око 6.000 присташа под оружјем. Кладањ је имао добро упориште, а Хасићеви крволоци су били фанатични у одбрани града, па су га прозвали - босански Алказар. Хасићев батаљон је добио још у рату назив "Витешки".

Тада је чак Авдага Хасић писао Анти Павелићу писмо у коме између осталог каже:
- "Пријатељу, ако ниси сигуран у Загребу, дођи код мене у Кладањ. Овдје је НДХ сигурна".

Благосиљање Ханџар дивизије од муфтије

Током 1944. дошло је до жестоких борби у Тузланској регији, гдје су Силе Осовине и њихови помагачи имали почетног успјеха, али већ на јесен су поражени у многим ватреним окршајима. НДХ је била пред сломом, али исто тако и Вермархт је губио битке на свим фронтовима.

Када је дошло до реогранизације НДХ снага у Босни, Хасић је постао командант 12. стајаће бригаде (здруга), који је укључен у састав хрватске XII дивизије под командом Цесарића.

Крајем 1944. Хасић је са својим четама присиљен на повлачење. Заправо одбио је да се преда партизанима, а са њим је преговарао Милош Зекић.

Авдага Хасић је био учесник Битке на Оџаку у Посавини 1945. Уз велике губитке са 14. бригадом ПОЈ, Хасић успјева да се извуче са својих 170 бојовника. Бјежали су ка Алпима, заједно са хиљадама усташа који су знали да ће бити процесуирани за своја злодјела, односно злочине против цивилног станиовништва и сарадњу са окупаторима.

ЕМИГРАЦИЈА И СМРТ

Мноштво фашиста, како хрватских, тако и муслиманских се нашло у јужним дијеловима Аустрије око Блајбуршког поља. Ту су сви ухапшени од британских снага и добрим дијелом су предати Титовим партизанима који су их ликвидирали у словеначким шумама око Дравограда и Марибора у мају 1945. Ово је урађено по налогу Управе ОЗНЕ (Одељење за заштиту народа) из Београда.

Видјевши шта се дешава, Хасић је покушао да се убије, јер је схватио да је НДХ фактички нестала, а да њему нема повратка у Кладањ. Пуковник Пјанић му скида пиштољ који је већ ставио на сљепочницу. Ово се дешавало у Лавамунду, гдје је био затвор за хрватске заробљенике.

Ватикан желећи да сакрије своју одговорност за умјешаност у геноцид и холокауст током Другог свјетског рата, организовао је операцију која се одвијала у највећој тајности, звала се "Пацовски канали" (енг. Ratlines). Америчка обавјештајна служба ЦИА је сазнала за ово тек 1948. године. Циљ је био да се кољачи из Европе пребаце у далеке земље: Аустралија, Јужна Америка, Канада, САД...

Тако је и Хасић доспио преко Италије у Буенос Аирес са лажним документима. Тамошњи диктатор Хуан Перон је користио хрватско-муслиманске ратне злочинце за обрачун са својим политичким супарницима. У Аргентини је постојала добро развијена мрежа бивших НДХ дужносника, које је окупљао Павелић до атентата 1957. Па је тако је и Авдага Хасић био дио те групе.

Остатак живота се надао да ће комунизам у Југославији пасти и да ће моћи да се врати у Кладањ. До тога није дошло јер је Хасић умро 1982. године.

ЗАОСТАВШТИНА

Муслимански живаљ, појавом Алије Изетбеговића почетком деведесетих година 20. вијека на политичкој сцени БиХ све више се окренуо екстремизму, јер нису прошли кроз процес денацификације и дефашистизације, као у Њемачкој и Италији. Западни центри моћи су започели разбијање југославенске федерације 1991-1992 гдје су муслимани опет ушли у савез са Хрватима против Срба.

Једна од главних улица у Кладњу понијела је управо име Авдаге Хасића. Иако власти у Сарајеву још од почетка 21. вијека покушавају да скину наци-фашистичке мрље из своје прошлости, па чак и биљеге НДХ, управо овакве ствари их демантују. Ово наравно није једини случај у БиХ.

Посљедњих година, градски оци кладањске општине разматрају пренос Хасићевих посмртних остатака у домовину.