Љубо Милош (1919-1948) је био официр и ратни злочинац током Другог свјетског рата, на подручију клеро-фашистичке Независне Државе Хрватске.
Преживјели очевици кажу да је био велики крвник и поремећени садиста невиђених размјера, да се просто уткривао са осталим крвницима ко може више Срба да убије и то на најстрашнине начине.
Често је боравио у усташком концентрационом логору Јасеновац поред Новске, гдје је био чак и комадант једног павиљона, постављен од свог рођака, Вјекослава Лубурића. А неко вријеме је био управник усташког логора Лепоглава, код Загреба.
Гајио је пса, кога је често хушкао да напада логораше у Јасеновцу.
У мају 1945. године бјежи из Југославије и бјежи са хрватским фашистима у Аустрију. Тамо се скривао три године.
У специјалној операцији Гвардијан, коју је организовала југославенска тајна полиција - ОЗНА, намамљен у Југославију када је ухапшен 1948. године и осуђен у Загребу на смрт вјешањем.
ЖИВОТОПИС
Љубо Милош је рођен 25. фебруара 1919. године у Босанском Шамцу, на сјеверу Босне и Херцеговине, односно на ушћу ријеке Босне у Саву. Тада је његов родни град спадао у Дринску бановину Краљевине Југославије. Школовао се у Орашју и Босанском Броду, гдје је завршио основну школу.
Касније одлази у Суботицу, на сјевер Бачке, када је завршава седам разреда Гимназије, па започео студије на Философском факултету.
Добио је посао у Општини Суботица, као порески чиновник. Аматерски се бавио новинарством.
РАТНИ ЗЛОЧИНИ
Љубо Милош је у Загреб дошао почетком јуна 1941. и срео се са својим рођаком, командантом Усташке Надзорне Службе (УНС), Вјекославом Максом Лубурићем. Постао је Лубурићев главни оперативац, а овај је искористио свој утицај да Милошу осугира положај у Уреду III УНС, који је управљао логором Јасеновац.
Октобра 1941. године Љубо Милош постављен је за комаданта павиљона "Циглана" и унапређен у чин усташког натпоручника.
Љубо Милош је лично био одговоран за безбједност хрватског политичара Влатка Мачека током његовог заточеништва у логору, од 15. октобра 1941. до 15. марта 1942. године.
Једном је Влатко Мачек примјетио да се Љубо Милош често моли и упитао га је да ли се плаши Божје казне за злочине које је починио у логору. Љубо Милош му је кратко одговорио:
"Ја знам да ћу горјети у паклу,
али то ће бити за Хрватску"
Почетком 1942. године Љубо Милош је премјештен у усташки концентрациони логор Ђаково, али се вратио у логор Јасеновац и преузео дужност комаданта злогласног логора у прољеће те године.
Чинило се да се такмичи да осталим официрима ко може да мучи и убије више талаца. Често се облачио у бијелу одећу и претварао се да је љекар пред болесним таоцима.
Понекад би таоце који су молили да буду љечени постројио уз зид и пререзао им врат ножем.
Током љета 1942. отпутовао је у Италију да заврши полицијски курс у Торину, али се вратио у НДХ након само десет дана.
У септембру 1942. се вратио у логор Јасеновац и преузео дужност замјеника управника логора. Трупе под Милошевом командом извршиле рацију у селима око Јасеновца у октобру 1942. године, те опљачкале бројне куће, ухапсиле Србе сељаке и депортовале их у логоре.
Власти НДХ су сазнале за ове рације и ухапсиле су Љубу Милоша. Није дуго остао у затвору пошто је Лубурић наредио његово пуштање 23. децембра 1942. године.
У јануару 1943. године Љубо Милош је ступио у Домобранство и био је стациониран у Мостару. Вратио се у Загреб у априлу 1943. године, гдје је остао до сљедећег прољећа.
У септембру 1944. је постављен за управника логора Лепоглава, код Загреба, гдје је остао до прољећа 1945. године.
СВЈЕДОЧЕЊА
Сведок Милан Флумиани је изјавио:
- „Тек што смо стигли, нас седамнаесторица, у логор Јасеновац, усташе су нас млатили кундацима и довели до „Циглане“, гдје је Милош Љубо имао постројене већ двије групе, док смо ми приступили као посебна трећа група.
Маричић је питао Љубу Милоша: „У кога да најприје нишаним?", а Милош је одговорио: „Гдје их има више“, и уперили су оба стројне пушке на ону четрдесеторицу из прве двије групе и све их постријељали.
По том је питао првог из наше групе, зашто је дошао овамо, а кад је овај одговорио, да је крив зато што се родио као Србин, убио га је на мјесту. Онда је издвојио адвоката Лауфера из Загреба те га упитао шта је он, а кад му је овај одговорио шта је, позвао га је овако: „Ја адвокате јако волим, дођи ближе“ - и одмах га је убио.
Код трећега је установио, да је лекар из Загреба, те му наложио да прегледа ону двојицу и установи јесу ли већ мртви.
Кад је овај лекар потврдио да јесу, обратио се на четвртога и сазнавши да је и ово један лекар „опростио“ је цијелој“ групи."
Кад је Љубу Милоша захватио луђачки напад, зајашио је коња и тјерао га касом по цијелом логору, пуцајући на групе заточеника, којима није успјело да се праводобно негдје сакрију.
Тај погибељни луђак имао је у команди логора собу, коју је уредио као некакву „амбуланту“. Навукао је сам дугачку бијелу лекарску кецељу и послао усташког стражара у жидовску бараку с поруком, да сваки Жидов, који је болестан, може доћи на лекарски преглед.Кад је жртва дошла у ту „амбуланту“, поставио ју је Милош уза зид те јаким замахом ножа разрезао грло, пререзао ребра и распорио трбух. Он је ту „операцију“ називао: „ритуално клање Жидова“, те се њоме, како вели свједок Риболи, јако поносио...”.
Љубо Милош је такође гајио пса гонича и дресирао га је да напада логораше.
ЕМИГРАЦИЈА
Почетком маја 1945. године партизанске јединице ПОЈ силовито су надирале према Загорју, а бројни усташки зликовци и марионетска влада НДХ у страху од хапшења и суђења бјеже на сјеверо-запад, према Аустрији, јер су вјеровали да ће их западни Савезници због својих антикомунистичких ставова помиловати.
Међу бјегунцима се нашао и Љубо Милош, који је побјегао јер је знао да га очекује затвор или смртна казна, за учињена злодјела.
Блајбуршка путешесвија 1945.
У Аустрији се по разним камповима, Љубо Милош скривао више од три године, скупа са осталим хрватско-муслиманским усташама. Планирали су убацивање на територију социјалистичке Југославије и подизање новог устанка и прављење разних диверзија.
Њихову илегалну активност мотрила је југославенска тајна полиција ОЗНА, која је тако организовала данас познату операцију "Гвардијан", чији је био циљ да намами што више фашиста и да их све похапси.
Чак 19 групица, са око 100 Хрвата и муслимана је тако ухапшено у љето 1947. године, а међу њима и Љубо Милош.
СУЂЕЊЕ И СМРТ
Љубо Милош је 20. јула 1947. године ухапшен и спроведен у Загреб гдје је организовано суђење за њега и друге усташке диверзанте који су ухапшени у акцији "Гвардијан".
Пресуда је донета средином августа 1948. године од загребачког Окружног суда, а гласила је: смртна казна вјешањем. Извршена је 20. августа 1948. године.
Његова имовина је конфискована у корист државе, а осуђен је на трајни губитак части.