Јурај Њавро - www.zlocininadsrbima.com

   


Период: Југославенски ратови 1990-их
Област: Источна Славонија

ЈУРАЈ ЊАВРО


Јурај Њавро (1938-2008) је био хрватски љекар, политичар, народни посланик и министар у три сазива Владе Републике Хрватске. Активни је судионик растурања Југославије и ратова на тлу исте деведесетих година 20. стољећа.

Њавро је дошао у Вуковар крајем шездесетих година и добио посао на у Градској болници. Радио је ту двадесетак година и стекао породицу.

Средином 1990. године када су Туђман и партија Хрватска Демократска Заједница формирали власт у СР Хрватској, Њавро је био њихов подржавалац и симпатизер у то вријеме. Он је потекао из западне Херцеговине, која слови за тврдо клеро-фашистичко језгро и одише србомржњом.

Када су почеле оружане борбе око града Вуковара у љето 1991. Њавро је био начелник ткз. Ратног санитета у вуковарској болници. На том месту Њавро је (са)учествовао у низу тешких кривичних дјела које су у супротности са законом, али и Хипократовом заклетвом. Ту је остао све док јединице Југославенске Народне Армије нису ослободиле град на Вуки.

Ухапшен је новембра 1991. од Војне полиције ЈНА и спроведен у КПД Сремска Митровица гдје је наредни мјесец приведен правди, односно њему и хрватским терористима је започело истраживање касније и суђење у Војном суду у Београду. Њему никада није изречена пресуда за оптужбе, јер је цијели процес прекинут усљед договорене размјене Владе СР Југославије са хрватском страном.

По доласку у Хрватску њему је указана част и добио је мноштво одликовања, док је судски процес из Београда обустављен и проглашен неважећим. Наставио је радити у Загребу.

Живио је слободно до 2008. када је умро у 70. години живота.

Издао је неколико књига које се баве темом рата и самосталности Хрватске. О њему је снимљено и неколико документарних филмова, гдје се велича ткз. Домовински рат.

У хрватском друштву Њавро ужива велики углед и сматрају га за националног идола.

РАТ И ЗЛОЧИНИ НА ШИРЕМ ПОДРУЧЈУ ВУКОВАРА 1991.

ЗЛОДЈЕЛА

Убијање цивилаКараџићево * Николе Демоње

Дискриминација радника * Козарачка улица

Борово Село * Вуковар * Крива Бара

ЖРТВЕ

Јован ЈаковљевићРадован СтојшићЉубан Вучинић

Младен Мркић * Владо Скелеџија * Мирослав Радић

Стеван Инић * Даринка Грујић * Ана Лукић * Жељко Паић

Милица Врачарић * Миленко Ђуричић * Зоран Филиповић

Бранко Мирјанић * Илија Лозанчић * Мирко Појатић

Предраг Ћирић * Сучевић * Малецки Стево * Љубо Болић

Милан Везмар * Бошко Грбић * Славко Миодраг

Свето Недељковић * Недељко Жунић * Марко Толић

ЗЛОЧИНЦИ

 Марко Бабић * Миле Дедаковић * Зоран Шипош

Мартин Сабљић * Никола Ћибарић * Јуре Марушић

Мира Дунатов * Анте Врањковић * Ивица Мажар

Винко Леко * Владо Лулић * Дамир Сарађен * Стипо Поле

Мате Мандић * Дражен Гажо * Рагуж * Томо Јосић

Благо Задро * Тихомир Пурда * Бартол Домазет

Мађаревић * Томислав Мерчеп * Дарко Михаљевић

Зденко Штефанчић * Филковић * Колак * Пргомет

204. бригада * Турбо вод * Чолак * Арбанас * Плавшић

Шандор * Гнездо * Фрањо Водопија * Бранко Борковић

Петар Качић * Јурај Њавро * Дамјан Самарџић

Јосип Томашић * Велимир Ђерек * Иван Пољак

Иван Анђелић * Коле Ковачић * Ивица Јуркић

Мирослав Сучић * Здравко Радић * Хосовци

Дујмовић *

ЛОГОРИ

 Дрвопромет * Нова обућара * Борово комерц * Аеродром

Вртић Пчелица * Зграда полиције * Јеврејско гробље

Пицерија Абазија * Елцов дворац * Русинска црква * Лужац

Војни одсек * Општински подруми * Нова школа

ПУБЛИКАЦ.

 Прећутане ствариВутекс брендАутошовинизам

 Непризнавање злочина * Једнострана прошлост

Славонски јастребТранскрипти * Вуковар кроз векове

Овчара VS Дудик * Иван Хубалек * Бркање термина

Крвници са Сајмишта * Лицемерје са пресудама

Милановић и Пленковић * Звонко Остојић

ЖИВОТОПИС

Јурај Њавро је рођен 2. јула 1938. године у селу Церовица, у западним дијеловима Херцеговине, на путу између Неума и Стоца. Овај крај важи као љуто хрватско-фашистичко језгро, јер су ту још од XVII вијека била честа покрштавања православних Срба од стране ватиканских емисара.

Управо су превјерени Срби у каснијим епохама постали Хрвати. Пропагданда Свете столице је била таква да свако ко је у јужној Панонији и сјеверо-западном Балкану римокатоличке вјере сматра се да је хрватске нације.

Његови родитељи су били сиромашни земљорадници са више дјеце. Током Другог свјетског рата, његови блиски рођаци су узели учешће у истребљењу Срба и Јевреја, спроводећи геноцидну замисао од Драве до Јадрана, од стране двије водеће фигуре марионетске Независне Државе Хрватске: поглавника Анта Павелића и кардинала Алојзија Степинца.

У родном мјесту је завршио основну школу, док је матурирао у Дубровачкој гимназији. Медицински факултет је уписао и завршио 1969. године на Загребачком универзитету. Исте јесени је добио посао у Градској болници у Вуковару. Касних осамдесетих година, Њавро је постао начелник кардио-васкуларне хирургије у вуковарској Градској болници.

Оженио је дјевојку из Осијека, која му је родила двоје дјеце. Син му се зове Дарио.

 

ЗЛОЧИНАЧКА АКТИВНОСТ

Почетком 1990. године у Југославији је уведен вишепартијски систем након 4.5 деценије комунистичке диктатуре. Ово је урађено са циљем демократизације друштва и побољшања услова живота. Међутим, сепаратистичке снаге су то искористиле за остваривања својих иредентистичких циљева.

Сепаратисти су имали такође и помоћ страних сигурносно-обавјештајних служби (Њемачке, Британије, Аустрије, Канаде и САД) јер им је исти био циљ - растурање СФРЈ.


Уједињење: Љевица, Црква и Десница

У СР Хрватској на вишестраначким изборима побјеђује Фрањо Туђман и милитанта партија Хрватска Демократска Заједница. Они нису скривали своје намјере о етнички чистој и самосталној држави, а исто тако су јавно показивали симпатије према усташким крволоцима из Другог свјетског рата.

Почело је илегално наоружавање, стварање паравојних формација ткз. Збор Народне Гарде, промјењен је Устав, итд. Преко ноћи је ситуација се измјенила, док су Срби осјећали велику несигурност, јер су добијали пријетње, отказе, имали психо-физичка малтретирања. С друге стране, код Хрвата је наступила еуфорија, пошто се њихов Тисућљетни сан остваривао.

С обзиром на крај одакле је одрастао Њавро, лако је подржао хрватски екстремизам и партију ХДЗ. Сматрао је да Срби треба да нестану из Хрватске. Према својим колегама србске националности већ крајем 1990. године почео је да показује нетрпељивост и игнорисање, а средином 1991. и отворену мржњу.

У августу 1991. године јединице ЈНА су дошле пред Вуковар са циљем да одблокирају касарну у насељу Петрова Гора, којој је неколико дана пре тога били искључени: вода и струја, онемогућено кретање и достава поште. Пуштање гласне музике око ограде...итд. Ово се сматра за почетак ратних дешавања у граду на Вуки.

Борбе јединица ЈНА, Територијалне одбране са хрватским паравојним снагама (ХПС) су се распламсавале из дана у дан. Повређених, рањених и мртвих је било свакодневно. Тада је Јурај Њавро постављен за начелника ткз. Санитета ратне болнице у Вуковару. За Њавру је више особа из његове близине рекло да је управо он имао мноштво кривичних дјела почињених у бијелом мантилу.

У сарадњи са др Весном Босанац, Њавро је био уплетен у мрежу трговине људским органима на црном тржишту Европе. Такође, у самој Градској болници, Јурај Њавро је одлучивао о животима и смрти стотине људи србске и нехрватске нације. Његови подређени су "камионом смрти" одвозили национално неподобне грађане и убијали их на обалама Дунава и бацили у ријеку.

Неколицина преживјелих Срба из вуковарске Градске болнице је касније свједочило на Војном суду како је Хипократова заклетва обесмишљена у вуковарској болници. Зато што је Њавро био тај који је по националном кључу елиминисао рањене у болници, гдје се он за све питао уз Весну Босанац. Његов помоћник био је Анте Арић, медицински техничар.

На дневеном нивоу је имао комуникацију са Бранком Борковићем, замјеником команданта вуковарске 204. бригаде ткз. Збора Народне Гарде.

Почетком новембра 1991. јединице ЈНА ослобађају кварт Лужац што је довело до панике и хаоса у редовима хрватских паравојних снага. Мноштво њих схвата издају Загреба и да ће од стране ЈНА бити хапшени и процесуирани. Тако се једна мања група ХПС одлучује на пробој према Викновцима у ноћи између 18. новембра 1991. док је друга већа група ХПС била ухапшена од Војне полиције ЈНА. Они су неколико дана касније пребачени у КПД Сремска Митровица, а одатле у војни истражни затвор у Београду.

Мањи дио ухапшених (око 200) је одведен на фарму ВУПИК-а "Овчара", без знања и дозволе официра ЈНА од припадника локалне Територијалне одбране и стријељано. Овако нешто је урађено као вид освете за учињена убиства Срба цивила у обручу.

У размјени која је обављена 10. децембра 1991. године Јурај Њавро је без пресуде пуштен на слободу, односно дошао је у СР Хрватску (још није била међународно призната), гдје је дочекан као мученик и херој нације. Још тада је говорио да ће се вратити у Вуковар кад-тад.

 

НАКОН РАТА

Јурај Њавро с обзиром на свој статус и допринос ткз. Домовинском рату одмах је ушао у политичке воде. Ту је изабран неколико пута на листи Хрватске Демократске Заједнице као народни посланик у Сабору. Такође био је у три сазива (1992, 1995, 2000) Владе Хрватске гдје је обављао дужност министра здравства, хуманих питања и хрватских "бранитеља".

Издао је књигу 1992. под насловом "Глава горе, руке на леђа", која је међу Хрватима доживјела велику популарност. Касније је од ове књиге снимљен и документарно-играни филм.

Од хрватских државних институција и разних удружења добијао је мноштво високих одликовања.

  • Признање Медицинског факултета у Загребу за хуманост и етичност
  • Орден Кнеза Домагоја, 1995.
  • Орден Данице хрватске са ликом Катарине Зринске

Током суђења у Хашком трибуналу почетком 21. вијека у предмету против официра: Милета Мркшића и Веселина Шљиванчанина један од свједока је био и Јурај Њавро. Приликом испитивања често је говорио како се не сјећа спорних ситуација. Ипак, Мркшић и Шљиванчанин су осуђени.

ХРВАТСКИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА 1990-их

ЗЛОДЈЕЛА

Масленица * Вуковар * Осијек * Госпић * Карловац

Петровачка цеста * Откос * Равни Котари * Задар

Бљесак * Олуја * Миљевачки плато * Чагаљ * Сисак

Паулин Двор * Плитвице * Мркоњић Град * Караџићево

Цркве * Воћин * Брадина * Бодериште * Сијековац

Купрес * Цинцар * Чардак * Миљановац * Вировитица

Сплитска побуна * Мирловић Поље * Корански мост

ОрканСлавонска Пожега * Медачки џеп * Вучиловац

Отимање станова *

ЗЛОЧИНЦИ

Иван Векић * Фрањо Туђман * Јанко Бобетко * 72. бојна

Звонимир Черевенко * Младен Налетилић * Кораде

Стјепан Месић * Јосип Манолић * Гојко Шушак * Јосић

Миљенко Филиповић * Анте Готовина * Младен Маркач

Тања Бјелобрајдић * Мартин Шпегељ * Тихомир Блашкић

Мирослав Туђман * Дамир Крстичевић * Петар Стипетић

Томислав Мерчеп * Мирко Норац * Иван Чермак  * Дујић

Бранимир Главаш * Мате Лаушић * Перо Вицетнић * Парага

Ђуро Бродарац * Дарио Кордић * Валентин Ћорић

Ливно * Ђуро Дечак * Марко Бабић * Дегориција * Јарњак

Мате Бобан * Јадранко Прлић * Купрешки * Бруно Стојић

ЛОГОРИ

Рибарска Колиба * Пакрачка Пољана * Велесајам * Ракитије

Дретељ * Мусала * Керестинец * Дервента * Босански Брод

Мостар * Орашје * Љубушки  * Кулине * Лора * Селска * Челебићи

ЖРТВЕ

Данијела Рокнић * Александра Зец * Раде Радосављевић

Марко Утржан * Радомир Олујић * Мирко Стијеља

Млађо Вила * Милутин Вуковић * Кнежевић * Малешевић

Ђорђе Гашпаровић * Горан Чечавац * Ђурђа Смољановић

Слободан Зуровац * Теодора Марић * Драган Радичанин

Милан Марчетић * Јанко Ћакић * Богдан Пантић * Шашо

Славко Грабовац * Марица Шеатовић * Трифкановић * Солар

Душанка Кузман * Даринка Грујић * Добре Ромић * Гламоч

ПУБЛИК.

Миле Рајчевић * Предраг Његован * Масакр у Двору

Книн је пао у Београду * Олга Драшко * Павиљон 22

Митровданска офанзива *  Винковачки игроказ * Драго Пјевач

 

СМРТ И ЗАОСТАВШТИНА

Умире у Загребу 15. септембра 2008. године у 70. години живота. Покпан је на гробљу Мирогој уз све државне и војне почасти.

Општина Нови Загреб је 2012. године у насељу Блато једну улицу назвала по Јурају Њаври.

Градска болница у Вуковару је новембра 2022. године понијела његово име... ово је учињено на иницијативу Владе Републике Хрватске, док је у дворишту откривена спомен-биста од страње министра "бранитеља" Томе Медведа, а то је рад вајара Младена Микулина.

У манифестацијама као што су "Вуковарски мимоход", једну од главних почасти добија и његова породица, тачније на челу колоне буде и Дарио Њавро. Сем тога, средином новембра у Вуковару посљедњих година се одржава научни скуп "Ратна болница у Вуковару 1991 - др Јурај Њавро".



РАТНИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА ДЕВЕДЕСЕТИХ ГОДИНА 1991-2000

Словенија

Медвеђек * Холмец * Шкофије * Јанез Јанша * Копар

Игор Бавчар * Прогон Срба * Ратко Каталина

Дол при Храстнику * Берислав Попов * Словеначки рат

Доб при Мирни * Винко Пандуревић * Мићо Делић

Александар Михаиловић

Хрватска
и Крајина

Бљесак * Олуја * Вуковар * Карловац* * Осијек * Сисак * Задар

Плитвице * Госпић * Корански мост * Караџићево * Церна

Борово СелоРадосављевићТомислав Мерчеп  * Масленица

Медачки џеп * Миљановац * Оркан * Откос * Паулин Двор * Зец

Иван Векић * Лора * Славонска Пожега   Марино Село * Кораде

Книн  Пакрачка Пољана * Керестинец * Бранимир Главаш

Фрањо Туђман * Анте Готовина * Благо Задро * Јанко Бобетко

 Мирко НорацМиљенко Филиповић * Кијани * Јесење Кише

Ђуро БродарацДобросав Парага

Босна и
Херцеговина

Босански Брод * Брадина * Сарајево * Сребреница * Бреза

Бравнице * Озрен * Алија Изетбеговић * Јама Казани

Мирјана Драгичевић * Високо * Кукавице * Ејуп Ганић

Божана Делић * Страхиња Живак * Поникве * Горажде

Добровољачка * Тузла * Харис Силајџић * Јусуф Празина

Анђелка Братић * Олга Драшко * Силос * Виктор Бубањ

Љубо МлађеновићСмолућа * Фоча Сефер Халиловић

Сакиб МахмуљинЧардакХрватско Вијеће Одбране

Рамиз Делалић * Башчаршија * Слобо Стојановић * Бугојно

Насер Орић * Глођанско Брдо * Купрес * СердариЦацо

Косово и
Метохија

Агим Чеку * Агим Рамадани * Хашим Тачи * Рамуш Харадинај

Клечка * Иван Булатовић * Кафић Панда * Ликовац

Кадри ВесељиШутаковић * АгушиОтац Харитон

Рустем Мустафа * Радоњићко језеро * Старо Грацко

Митровица * Адем Јашари * Сулејман Селими * Белаћевац

Жута Кућа * Лапушник * Кукеш * Дик Марти * Костићи * Рачак



ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!



ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ

Досије Вуковар: Крвници са Сајмишта 1991. године

Геноцид без казне

Откривање непознатог о Владану Десници

Досије Млин: У Зрењанину је било утамничено 10.000 Срба, Јевреја и Рома у нацистичком логору

ПУТОПИС СА ЈАДОВНА: Велебит, највиша хумка српска

Шта је нама Србима Антун Тус





Оцените нам овај чланак:




Tags:
JURAJ NJAVRO
OPSTA BOLNICA
GRAD VUKVOVAR
NOVEMBAR 1991
DEVEDESETE 20. VEK
RASPAD SFRJ
RAZBIJANJE JUGOSLAVIJE
JUGOSLAVENSKA ARMIJA
VESNA BOSANAC
BRANKO BORKOVIC
KOLONA SECANJA
DOKTORI LEKARI
GORNJE PODUNAVLJE
HRVATSKI ZLOCINCI
ISTOCNA SLAVONIJA
ZAPADNI SREM
CEROVICA NEUM





















Skip Navigation Links