Јурај Њавро (1938-2008) је био хрватски љекар, политичар, народни посланик и министар у три сазива Владе Републике Хрватске. Активни је судионик растурања Југославије и ратова на тлу исте деведесетих година 20. стољећа.

Њавро је дошао у Вуковар крајем шездесетих година и добио посао на у Градској болници. Радио је ту двадесетак година и стекао породицу.

Средином 1990. године када су Туђман и партија Хрватска Демократска Заједница формирали власт у СР Хрватској, Њавро је био њихов подржавалац и симпатизер у то вријеме. Он је потекао из западне Херцеговине, која слови за тврдо клеро-фашистичко језгро и одише србомржњом.

Када су почеле оружане борбе око града Вуковара у љето 1991. Њавро је био начелник ткз. Ратног санитета у вуковарској болници. На том месту Њавро је (са)учествовао у низу тешких кривичних дјела које су у супротности са законом, али и Хипократовом заклетвом. Ту је остао све док јединице Југославенске Народне Армије нису ослободиле град на Вуки.

Ухапшен је новембра 1991. од Војне полиције ЈНА и спроведен у КПД Сремска Митровица гдје је наредни мјесец приведен правди, односно њему и хрватским терористима је започело истраживање касније и суђење у Војном суду у Београду. Њему никада није изречена пресуда за оптужбе, јер је цијели процес прекинут усљед договорене размјене Владе СР Југославије са хрватском страном.

По доласку у Хрватску њему је указана част и добио је мноштво одликовања, док је судски процес из Београда обустављен и проглашен неважећим. Наставио је радити у Загребу.

Живио је слободно до 2008. када је умро у 70. години живота.

Издао је неколико књига које се баве темом рата и самосталности Хрватске. О њему је снимљено и неколико документарних филмова, гдје се велича ткз. Домовински рат.

У хрватском друштву Њавро ужива велики углед и сматрају га за националног идола.

ЖИВОТОПИС

Јурај Њавро је рођен 2. јула 1938. године у селу Церовица, у западним дијеловима Херцеговине, на путу између Неума и Стоца. Овај крај важи као љуто хрватско-фашистичко језгро, јер су ту још од XVII вијека била честа покрштавања православних Срба од стране ватиканских емисара.

Управо су превјерени Срби у каснијим епохама постали Хрвати. Пропагданда Свете столице је била таква да свако ко је у јужној Панонији и сјеверо-западном Балкану римокатоличке вјере сматра се да је хрватске нације.

Његови родитељи су били сиромашни земљорадници са више дјеце. Током Другог свјетског рата, његови блиски рођаци су узели учешће у истребљењу Срба и Јевреја, спроводећи геноцидну замисао од Драве до Јадрана, од стране двије водеће фигуре марионетске Независне Државе Хрватске: поглавника Анта Павелића и кардинала Алојзија Степинца.

У родном мјесту је завршио основну школу, док је матурирао у Дубровачкој гимназији. Медицински факултет је уписао и завршио 1969. године на Загребачком универзитету. Исте јесени је добио посао у Градској болници у Вуковару. Касних осамдесетих година, Њавро је постао начелник кардио-васкуларне хирургије у вуковарској Градској болници.

Оженио је дјевојку из Осијека, која му је родила двоје дјеце. Син му се зове Дарио.

ЗЛОЧИНАЧКА АКТИВНОСТ

Почетком 1990. године у Југославији је уведен вишепартијски систем након 4.5 деценије комунистичке диктатуре. Ово је урађено са циљем демократизације друштва и побољшања услова живота. Међутим, сепаратистичке снаге су то искористиле за остваривања својих иредентистичких циљева.

Сепаратисти су имали такође и помоћ страних сигурносно-обавјештајних служби (Њемачке, Британије, Аустрије, Канаде и САД) јер им је исти био циљ - растурање СФРЈ.

Уједињење: Љевица, Црква и Десница

У СР Хрватској на вишестраначким изборима побјеђује Фрањо Туђман и милитанта партија Хрватска Демократска Заједница. Они нису скривали своје намјере о етнички чистој и самосталној држави, а исто тако су јавно показивали симпатије према усташким крволоцима из Другог свјетског рата.

Почело је илегално наоружавање, стварање паравојних формација ткз. Збор Народне Гарде, промјењен је Устав, итд. Преко ноћи је ситуација се измјенила, док су Срби осјећали велику несигурност, јер су добијали пријетње, отказе, имали психо-физичка малтретирања. С друге стране, код Хрвата је наступила еуфорија, пошто се њихов Тисућљетни сан остваривао.

С обзиром на крај одакле је одрастао Њавро, лако је подржао хрватски екстремизам и партију ХДЗ. Сматрао је да Срби треба да нестану из Хрватске. Према својим колегама србске националности већ крајем 1990. године почео је да показује нетрпељивост и игнорисање, а средином 1991. и отворену мржњу.

У августу 1991. године јединице ЈНА су дошле пред Вуковар са циљем да одблокирају касарну у насељу Петрова Гора, којој је неколико дана пре тога били искључени: вода и струја, онемогућено кретање и достава поште. Пуштање гласне музике око ограде...итд. Ово се сматра за почетак ратних дешавања у граду на Вуки.

Борбе јединица ЈНА, Територијалне одбране са хрватским паравојним снагама (ХПС) су се распламсавале из дана у дан. Повређених, рањених и мртвих је било свакодневно. Тада је Јурај Њавро постављен за начелника ткз. Санитета ратне болнице у Вуковару. За Њавру је више особа из његове близине рекло да је управо он имао мноштво кривичних дјела почињених у бијелом мантилу.

У сарадњи са др Весном Босанац, Њавро је био уплетен у мрежу трговине људским органима на црном тржишту Европе. Такође, у самој Градској болници, Јурај Њавро је одлучивао о животима и смрти стотине људи србске и нехрватске нације. Његови подређени су "камионом смрти" одвозили национално неподобне грађане и убијали их на обалама Дунава и бацили у ријеку.

Неколицина преживјелих Срба из вуковарске Градске болнице је касније свједочило на Војном суду како је Хипократова заклетва обесмишљена у вуковарској болници. Зато што је Њавро био тај који је по националном кључу елиминисао рањене у болници, гдје се он за све питао уз Весну Босанац. Његов помоћник био је Анте Арић, медицински техничар.

На дневеном нивоу је имао комуникацију са Бранком Борковићем, замјеником команданта вуковарске 204. бригаде ткз. Збора Народне Гарде.

Почетком новембра 1991. јединице ЈНА ослобађају кварт Лужац што је довело до панике и хаоса у редовима хрватских паравојних снага. Мноштво њих схвата издају Загреба и да ће од стране ЈНА бити хапшени и процесуирани. Тако се једна мања група ХПС одлучује на пробој према Викновцима у ноћи између 18. новембра 1991. док је друга већа група ХПС била ухапшена од Војне полиције ЈНА. Они су неколико дана касније пребачени у КПД Сремска Митровица, а одатле у војни истражни затвор у Београду.

Мањи дио ухапшених (око 200) је одведен на фарму ВУПИК-а "Овчара", без знања и дозволе официра ЈНА од припадника локалне Територијалне одбране и стријељано. Овако нешто је урађено као вид освете за учињена убиства Срба цивила у обручу.

У размјени која је обављена 10. децембра 1991. године Јурај Њавро је без пресуде пуштен на слободу, односно дошао је у СР Хрватску (још није била међународно призната), гдје је дочекан као мученик и херој нације. Још тада је говорио да ће се вратити у Вуковар кад-тад.

НАКОН РАТА

Јурај Њавро с обзиром на свој статус и допринос ткз. Домовинском рату одмах је ушао у политичке воде. Ту је изабран неколико пута на листи Хрватске Демократске Заједнице као народни посланик у Сабору. Такође био је у три сазива (1992, 1995, 2000) Владе Хрватске гдје је обављао дужност министра здравства, хуманих питања и хрватских "бранитеља".

Издао је књигу 1992. под насловом "Глава горе, руке на леђа", која је међу Хрватима доживјела велику популарност. Касније је од ове књиге снимљен и документарно-играни филм.

Од хрватских државних институција и разних удружења добијао је мноштво високих одликовања.

• Признање Медицинског факултета у Загребу за хуманост и етичност
• Орден Кнеза Домагоја, 1995.
• Орден Данице хрватске са ликом Катарине Зринске

Током суђења у Хашком трибуналу почетком 21. вијека у предмету против официра: Милета Мркшића и Веселина Шљиванчанина један од свједока је био и Јурај Њавро. Приликом испитивања често је говорио како се не сјећа спорних ситуација. Ипак, Мркшић и Шљиванчанин су осуђени.

СМРТ И ЗАОСТАВШТИНА

Умире у Загребу 15. септембра 2008. године у 70. години живота. Покпан је на гробљу Мирогој уз све државне и војне почасти.

Општина Нови Загреб је 2012. године у насељу Блато једну улицу назвала по Јурају Њаври.

Градска болница у Вуковару је новембра 2022. године понијела његово име... ово је учињено на иницијативу Владе Републике Хрватске, док је у дворишту откривена спомен-биста од страње министра "бранитеља" Томе Медведа, а то је рад вајара Младена Микулина.

У манифестацијама као што су "Вуковарски мимоход", једну од главних почасти добија и његова породица, тачније на челу колоне буде и Дарио Њавро. Сем тога, средином новембра у Вуковару посљедњих година се одржава научни скуп "Ратна болница у Вуковару 1991 - др Јурај Њавро".