У суботу, 28. фебруара, у Градској библиотеци „Јурај Шижгорић“ у Шибенику отворена је изложба „Владан Десница и Десничини сусрети“. Након задарске и сплитске, и шибенска јавност имала је прилику упознати се са ликом и делом књижевника који је за собом оставио дубок писани траг, али и занимљивост присвајања између два народа негирајући или игноришући при том његово порекло, корене и историјске чињенице.

Отварањем треће по реду изложбе под називом „Владан Десница и Десничини сусрети“, овај пут у центру Шибеника, жеља организатора била је подсетити јавност на чињеницу да је Владан Десница управо у овом граду провео завршне године свог гимназијског образовања (1921-1924). У Шибенику су настале прве Десничине музичке композиције, а различита шибенска познанства била су важна при покретању првог и јединог његовог часописа “Магазина северне Далмације“.

Иако је књижевно стваралаштво Деснице познато у ширим круговима, организатори сматрају како је недовољно истражено све у његовом сазревању и стваралаштву везаном за Шибеник, те је ова изложба усмерена ка циљу представљања постигнутог и иницирања интереса за непознатог Десницу. На дан отварања, у просторијама шибенске библиотеке малобројним посетиоцима обратили су се: Ђурђа Врљевић Шарић председница Већа српске националне мањине града Шибеника, Татјана Шкарић Јурић унука Владана Деснице, проф. др сц.  Драго Роксандић и Ивана Цвијовић Јаворина испред Филозофског факултета Свеучилишта у Загребу.

- Велика је част и задовољство бити данас овде са вама у име потомака породице Десница, и радост што су споне између Владана Деснице и града Шибеника чином ове изло-жбе препознате и што ће допринети присећању на ту повезаност. Релација Јанковића и Десница са Шибеником нису биле тако интензивне, бурне и наглашене али су трајне и нормалне као што су везе Котара и Буковице и њих се на овакав начин у великом стилу присећамо. Ја само могу позвати, све који су заинтересовани за порекло, живот и рад Десница, да у летњим месецима сврате у посе-ту и обилазак Куле Јанковића, рекла је између осталог у свом говору присутнима унука Владана Деснице, напомињући како наследници у последњих десет година раде на обнови и ревитализацији јединог преосталог породичног наслеђе Куле Стојана Јанковића која је тешко страдала у последњем рату.

Аутори изложбе осврули су се на године рада, прикупљање материјала и фотографија чијим су приказом оживели и евоцирали успомене из богате биографије Владана Деснице али и читаве његове породице.
- Сама изложба настала је као нека врста надградње на већ постојеће „Десничине сусрете“ утемељене још 1989. године, обновљене 2005. на стогодишњицу рођења писца, који се одржавају сваке године у септембру. На “Десничиним сусретима 2013.“ уведено је неколико програмских иновација укључујући овај изложбени део састављен од четири целине: Задранин Десница, Исламљанин Десница, Кула Јанковића у Исламу Грчком и “Десничини сусрети“ јуче, данас и сутра.

Прошле године изложба је проширена новим целинама о животу и стваралаштву Владана Деснице, а обогаћена је и мултимедијалним садржајима. Посетиоци у Сплиту тако су имали прилику чути једини сачувани звучни запис његовог гласа, погледати кратак филм о пројекту обнове Десничине Куле Стојана Јанковића у Исламу Грчком и прелистати позната дела доступна у Свеучилишној библиотеци. Морам нагласити да велике заслуге у свему овоме има Урош Десница који нам је уступио породичне материјале и фотографије које посетиоци имају прилику да погледају, рекао је проф. др Драго Роксандић један од аутора изложбе и иницијатор „Десничиних сусрета“.

Организатори изложбе у Шибенику били су Филозофски факултет Свеучилишта у За-гребу, Центар за компаративноисторијске и интеркултурне студије, Веће српске нацио-налне мањине града Шибеника уз финансијску помоћ СНВ-а из Загреба.

Владан Десница рођен је у Задру 1905. године у породици српског порекла, угледног адвоката др Уроша Деснице. Деда Владана Деснице, Владимир, био је такође угледан човек, велепоседник и председник општине у Обровцу, који се залагао за српски народ у Далмацији. У политичком животу тога времена учествовао је и отац Владана Деснице, др Урош Десница који је саставио текст задарске резолуције. Владан Десница по мајчиној линији био је повезан са чувеном породицом Јанковић. Био је потомак Стојана Митровића Јанковића, у српској народној песми познатог као Јанковић Стојан, вођа српских котарских ускока у 17. веку. Олга Јанковић, ћерка грофа Илије Јанковића била је бака књижевника по очевој лози. Мајка Владана Деснице Фани, рођена Луковић, родом је из Црне Горе. Након смрти грофа Илије Јанковића, последњег мушког изданка у породици, Јанковиће су, по његовој ћерки Олги наследиле Деснице и то целокупну имовину у Исламу Грчком, дворе Јанковића, породичну цркву и земљишне поседе.

Већина Десничиних дела бави се животом у градовима и селима Северне Далмације. Писао је песме, приповетке, драме, романе. Поред познавања књижевности, филозофије и естетичких теорија знао је италијански, француски и руски језик, а добро се служио грчким и латинским па га многи сматрају и најкомплетнијим интелектуалцем свога времена. Најпознатија Десничина дела су:  роман „Зимско љетовање“збирка припо-ведака: “Олупине на сунцу“, роман “Пролеће Ивана галеба“ филмски сценарио „Концерт“ те многа друга. Једна од занимљивости везаних за Десницу је и то што га Хрватска данас сматра својим писцем који је писао на хрватском језику, те настоји његова дела уврстити у уџбенике основних и средњих школа као искључиво хрватског писца.

Васка Радуловић
Извор бр. 112.
4.3.2015.