Јанез Јанша (1958.) је словеначки политичар и бивши ткз. министар одбране... умешан у кријумчарење оружја на Балкану раних деведесетих година 20. столећа.
Приликом двонедељног рата у Словенији средином 1991. године који је произашао из политичке и економске кризе југославенске федерације када је СР Словенија прогласила независност 25. јуна управо је Јанез Јанша имао кључну улогу у формирању паравојих формација и организовању напада на припаднике ЈНА, њихове породице, гарнизоне, граничне прелазе и др.
Такође, Јанез Јанша је одговоран за узимање талаца и стварања двадесетак концентрационих логора на словеначкој територији, а што је супротно Женевским и Хашким конвенцијама о рату. Паравојска под његовом командом користила је и недозвољена хемијска средста, такође недозовљено међународним одредбама о рату.
Јанша је био део удруженог злочиначког подухвата скупа са председником Миланом Кучаном, премијером Алојзијем Петерлеом, Игором Бавчаром и др. пошто су они извшршили етничко чишћење на територији СР Словеније, тако што су системом застрашивања прогнали десетине хиљада Срба, при чему је њихова имовина конфискована.
Поред тога, Јаншу су касније аустријски новинари оптужили за организовани криминал, односно шверц оружја који је 1991-1993 године ишао преко словеначке територије намењен за Хрватску и Босну и Херцеговину. Јанша по осамостаљењу Словеније није никада одговарао за афере у које је умешан, а три пута је добио обављао функцију премијера.
Иначе током свог политичког деловања, Јанша је променио чак четири идеологије.
ЖИВОТОПИС
Јанез Јанша је рођен 17. септембра 1958. године у месту Гросупље, удаљено 20 км југоисточно од Љубљане .
Његово прво име је био Иван, а Јанез је добио име при крштењу у Жупској цркви Св. Михаела... одрастао је у строгој римокатоличкој породици.
Женио се два пута. Из првог брака са Силвијом Предалич има сина и кћерку, а из другог брака са Уршком Бачновик има два сина.
Написао је и објавио неколико књига у којима се бави: социолошким, друштвеним и стратешким (безбедоносним) темама.
Порекло и школовање
Његов отац је био за време Другог светског рата активан припадник Словеначког Домобранства, квинсллишке оружане формације, лојална Адолфу Хитлеру и савезник Вермархта. Ратовао је у Добровачком одреду, али је након 1945. године од комуниста због младости избегао одмазду (затвор или смрт) због припадности фашистичким јединицама.
Словенци верни фиреру Трећег Рајха
У родном месту које је удаљено 20 км југо-источно од града Љубљане завршио је основну школу, док је гимназију завршио у суседном месту Стичина.
Одлази у Љубљану на студије где је дипломирао на одсеку Одбрана и заштита 1982. године на Факултету за политичке науке, новинарство и социологију. Потом се запослио у војном одсеку, односно Серкретаријану за Народну одбрану СР Словеније.
Дисидент
Током гимназијских дана 1975. године Јанша је приступио Савезу Комуниста Словеније и постао активан члан. Обављао је функцију председника омладине у тој странци.
Јанез Јанша је искључен из комунистичке партије 1983. године јер је критиковао систем одбране социјалистичке Југославије и функционисање Југославенске Народне Армије, иако се жалио његова жалба је одбијена и добио је отказ. Запослио се као уредник новина. Наредних година, Јанша је опет имао оштре критике на рачуна ЈНА што му је донело нове проблеме и одузет му је пасош, а постао је мета тајне полције која је пратила његов рад и његових сарадника.
Почетак политичке активности 1988.
Није могао да добије посао у државним институцијама и предузећима. Приходе је остваривао као планинарски водич и писањем кодова рачунарских програма у једној компанији, али је касније основао своју програмску фирму. У другој половини 1980-их година Јанша је појачао друштвену активност и био истакнути члан словеначког Пацифистичког покрета. Тада је упознао Игора Бавчара.
Хапшење и суђење
Због сумње да је поседовао поверљиви документ о ЈНА и хтео да то објави у часопису Младина, Јанша је ухапшен од Контраобавештајне службе. Поред њега, ухапшен је и са тројицом колега.
Тако је Јанша изведен пред војни суд и осуђен на 18-месечну казну затвора у процесу познатом као "Суђење четворици". Ово је извазвало велики талас демонстрација широм Словеније.
ЗЛОЧИНАЧКА ДЕЛАТНОСТ
Крајем 1989. године када се већ надзирало увођење вишепартијског система у Југославији, Јанша је са сарадницима основао странку Словеначка Демократска Унија и постао њен потредседник, а касније и председник.
Након завршених првих вишестраначких избора у мају 1990. године Јанез Јанша је позван у Владу СР Словеније коју је саставио премијер Алојзије Петерле. Добио је функцију ткз. министра одбране републике која је била у саставу СФРЈ. Колега у Влади му је био Игор Бавчар, који је имао функцију министра унутрашњих послова, па су они били задужени за "стварање војске", пошто Словенија као једна од југославенских република није имала војску, али су се словеначки сепаратисти хтели обрачунати са ЈНА.
Након референдума о независности у СР Словенији 23. децембра 1990. године дошло је до појачаних тензија и политичка криза је продубљена у Југославији.
Браћа по иредентизму: Бавчар и Јанша
Тада је направљен удружени злочиначки подухват односно план етничког чишћења Словеније од Срба и Југославенске Народне Армије. Заправо ЈНА је на словеначкој територији имала велики број гарнизона и припадника, јер је такав геостратешки положај био, с обзиром на близину границе са суседним земљама.
Илегалним путевима је набављено пешадијско наоружање, углавном (полуаутоматске пушке, ручне бомбе и сл.) у шта је био умешан и сам Јанша. Многи официри ЈНА су у пролеће 1991. године врбовани или притискани да за добру плату пређу на словеначку страну.
Јанша је организовао Словеначку Територијалну Одбрану (СТО) и добили су наоружање, а такође је четири пута увећан резервни састав полиције. Циљ је био да се спреме за обрачун са ЈНА, пошто су знали да ће проглашење независности изазвати реакцију Савезне Владе из Београда и југославенског Генералштаба. Готово сви војни обвезници су морали да се јуна месеца јаве у војне одсеке које су биле под Јаншином контролом. Обављена је попуна јединица и подељено им је оружје.
Почетком јуна 1991. године Јанез Јанша је имао састанак и са хрватскм сепаратистима: Добросав Парага, Анте Параџик и други, који су направили тајни договор о упућивању два батаљона односно 500 Хрвата у СР Словенију као испомоћ у борби против ЈНА и Срба. Док су Словенци за узврат сашивали униформе за ткз. Хрватске Одбрамбене Снаге (ХОС) хрватска паравојска која је пар месеци раније оформљена, али и обучавали Парагине Хосовце на терористичким камповима.
У Скупштини СР Словеније је 25. јуна 1991. године званично проглашена независност ове републике, супротно Уставу СФР Југославије. Дан касније кренуо је обрачун са ЈНА и етинчко чишћење Срба. Ово је значило блокаде касарни и савезних институција, свих војних објеката, као и граничних прелаза. Блокирани су и регионали путеви, али и сам аутопут. Овде је било убистава цивила, возача камиона из осталих република, а највише из СР Србије и СР Босне и Херцеговине.
Поред тога, насеља и стамбене заграде у Љубљани, Марибору, Дравограду и другим словеначким градовима у којима су живеле породице југославенских официра су такође блокиране, а жене, деца и старци су психо-физички малтретирани. Ово је углавном обављано ноћу што је изазивало додатни страх. Словеначке паравојне и полицијске формације нису поштовале готово ниједну одредбу Женевских и Хашких конвенција о рату, јер су пуцали на рањенике или возила која имају видна обележја Црвеног крста.
Напад на граничне прелазе почео у зору
Током двонедељеног рата у Словенији почињена је читава ниска ратних злодела о чему су преживели војници и официри ЈНА сведочили пред истражним органима. Словеначке снаге су често кукавички изводили децу и жене официра испред себе као живи штит, што је натерално многе официре на предају.
Припадници Савезне полиције односно Секретаријара за унутрашње послове СФРЈ и Савезне управе царина који су били службено послати из Београда у Словенију да спрече те неуставне одлуке били су хапшени и психо-физички малтретирани.
Најмање 21 концентрациони логор је постојао на словеначкој територији у коме су утамнчени: војници, официри, савезни полицајци, цариници, цивили... а међу њима свакако да су познати: Дол при Храстнику, Доб при Мирни, Шкофије код Копра итд. О свему томе је Јанша био итекако добро упознат, али није ништа учињено да се то зло заустави.
Мртвачки сандуци као најава црних година
Када је дошло до потписивања Брионског споразума 7. јула 1991. године, Јанша и сарадници су ликовали од среће јер су изборили толико сањану независност коју нису имали никада. Према одредбама тога споразума ЈНА је имала рок од три месеца за повлачње из Словеније.
ОРГАНИЗОВАНИ КРИМИНАЛ
Одмах пошто је завршен оружани сукоб у Словенији, Јанез Јанша је за свој приватан рачун почео да се бави шверцом оружја, јер је имао своје везе и тржиште које је тражило такве особе.
Иако је за подручје бивше Југославије владао ембарго, он је кријумчарио оружје у Хрватску и Босну и Херцеговину и богатио се. О томе је сведочио аустријски новинар Ричард Шнајдер, који је чак и књигу о томе написао под насловом "Шта нам можете", а у коме се наводи да је по једном броду узимао провизију од 250.000 USD тј. америчких долара. Против њега је чак 1995. године потигнута оптужница за кривчно дело шверца оружја, али до суђења није никада дошло.
Током своје политичке каријере Јанез Јанша је више пута био оптуживан да је умешан у бројне корупционе афере, али је увек проналазио рупе у закону и извачио се.
ДРЖАВНИ ФУНКЦИОНЕР
Након што је Словенија изборила самосталност и призната од Уједињених Нација, Јанез Јанша је обављао низ високих државних функција. Иако је премијер Јанез Дрновшек њега разрешио дужности 1994. године, због умешаности у аферу Депала Вас (или Милан Смолникар), која је говорила о наводном државном удару... Јанша је успео да избегне суђење и затвор.
Дочекивање Ангеле Меркел 2011.
Два пута је био премијер Владе Словеније: 2004-2008, 2012-2013, а такође је био и председник Европског парламента 2008. године када је Словенија председавала Европском унијом, у коју је примљена у мају 2003. године.
Данас такође обавља функцију председника Владе Републике Словеније од 2020. године, а води и политичку партију Словеначка Демократска Странка.