Сарајево 1941 - www.zlocininadsrbima.com


Време: Други светски рат

Област: Босна


Сарајево 1941



Злочини у Сарајеву 1941. је назив за ужасне злочине прије свега над Србима, али и Јеврејима и Ромима од стране хрватско-муслиманских фашиста (усташа и домобарна) на почетку Другог свјетског рата.

Босна и Херцеговина, као и други србски крајеви (Срем, Славонија, Лика, Кордун, Банија...) су у априла 1941. ушли у састав квислиншке тј. марионетске Независне Државе Хрватске, чија је идеологија била истребљење србског тј. православног становништва.

У првих седам мјесеци ратни дешавања у граду Сарајеву Павелићев режим је извршио масовна убиства око 1.500 становника, од чега је највећи дио био србски. Поглавних НДХ Анте Павелић, послао је Јуру Францетића (повјереник НДХ за Босну и Херцеговину) у Сарајево да успостави власт и организује војно-полицијске формације са циљем прогона Срба и православних свештеника.

Становници Сарајева су такође одвођени масовно у фашистичке концентрационе логоре: Јасеновац, Доња Градина, Крушћица, Јадовно, Тузла и др. Исто тако усташе су форсирале јавно стријељање и вјешање "непослушних" становника, јер је био циљ заплашити све оне који би се могли дићи на устанак. У свему овоме Павелићев режим је имао јаку подршку Католичке цркве тј. Ватикана преко Римске курије.

У Сарајеву су одмах на почетку дјеловала два покрета отпора: равногорски (четнички) и партизански (прокомунистички). Њихов циљ је био исти: ослобођење од окупатора, али различити поглед на уређење послије рата. Зато нису имали сарадњу након 1941. године већ међусобне сукобе.

ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ  1941-1945

БојникСајмиште - Крагујевац - Бараке на Сави - Краљево - Логор Барч - Логор Шарвар - Пива

Априлски рат - Логор Бејсфјорд - Шид - Новосадска рација - Панчево - Бомбардовање Подгорице

Немачко бомбардовање Београда - Велика - Савезничко бомбардовање Београда - НДХ - 27. март

Лесковац - Велика - Ниш - Блажево и Бозољин - Дракулић - Кикинда - Плавски логор - Драгинац

Крива Река - Италијанска војска - Бачка и Барања - Бенито Мусолини - Свештенство на Космету

Ласло Бардоши - Ференц К. Фишер - Урошевац - Валтер Браухич - Хенрик Верт - Евалд Клајст

Плав и Гусиње - Возућа - Петар Дабробосански - Љубомир Млађеновић - Џафер бег - Мирко Пук

Шефкет Верлаци - Мустафа Круја -

 

 

ПРЕТХОДНИЦА

Априла 1941. године Њемачка и Италија заједно са својим сателитима (Мађарска, Бугарска, Румунија и Албанија) нападају без објаве рата територију југославенске краљевине која је капитулирала већ након десетак дана.

Краљевина Југославија је била раскомадана, а највећи део је припао Независној Држави Хрватској, која је проглашена 10. априла 1941. у Загребу.

За поглавника је изабран Анте Павелић, док је његов близак сарадник био кардинал Алојзије Степинац. Они су били носиоци геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетстког рата.


Добри сарадници: Павелић и Степинац

Одмах по формирању клеро-фашистичке НДХ, кренуло је спровођење истребљења према неподобним народима: Срби, Јевреји и Роми. Такође, забрањен је рад Српске Православне Цркве и одузета јој је сва имовина, а свештенство СПЦ прогањано и убијано, цркве спаљиване и рушене. Ћирилица је такође забрањена на територији НДХ.

Сматра се да је у НДХ проценат православних Срба био виши од 37%, што никако није било по вољи хрватско-усташких власти и Ватикана, који је пружао велику подршку новим усташким властима у Загребу.

Хрватско-усташка идеологија је почивала на геноциду тј. истребљењу Срба, што је и Миле Будак, усташки министар изрекао јавно у Госпићу 2. маја 1941. године овако:

 „Једну трећину Срба ћемо убити,
другу трећину покрстити,
а трећу ћемо протјерати!“

 

Ситуација у Сарајеву

Сарајево се налази у самом географском средишту Босне и Херцеговине и заузима површину од 142 км2. Смјештено је у композитној Сарајевској котлини, која се пружа од истока према западу, у плодном Сарајевском пољу.

И док су централни дијелови града углавном смјештени у низини Сарајевског поља. Најстарији дијелови града (Вратник, Бистрик, Хрид, Ковачи, Алифаковац) су на падинама околних брегова. Просјечна надморска висина Сарајевског поља је 500 метара. Град окружују високе планине које досежу и до 2.000 метара надморске висине: Бјелашница, Јахорина, Игман, Трескавица и Требевић, на којима је током већег дијела године хладно и под снијегом.

Сарајево има трагове људске културе још у праисторијском добу. Касније у ове крајеве долазе Илири, Келти, Римљани... Док Јужни Славени на Балкан стижу у 6. стољећу. У доба Немањића, Босна је била саставни дио средњовјековне србске државе, а њени владари и великаши су зидали православне светиње. Босански краљ Твртко I Котроманић уздигао је Босну на ниво краљевине, а крунисан је у православном манастиру Милешева 1377. године.

Најездом Турака Османлија на Балканско полуострво, пропадају све хришћанске земље, а Турци доносе у ове крајеве исламску религију и зидају џамије. Они су у својим крвавим походима ишли све до Беча, када су поражени 1683. године.

Након тог пораза, траје њихово двовјековно повлачење ка Азији. У Босни су Османлије спроводиле више од 400 година терор  (Данак у крви, Прва брачна ноћ, Потурчавање, Трећина љетине и сл.), па су се Срби често дизали на устанке (Невесињска пушка и др.)

Велике силе су дозволиле на Берлинском конгресу 1878. године Аустрији да окупира Босну и Херцеговину, а тридесет година касније да је припоји што је изазвало Анексиону кризу са Краљевином Србијом. Бечки двор је наставио да спроводи терор над православним Србима, што је резултирало гневом и стварањем револуционарне огранизације Млада Босна, која је извршила на Видовдан 1914. године атентат на аустријског надвојводу Франца Фердинанда баш у Сарајеву. То је био изговор Аустро-Угарској монархији да нападне Србију и тако је почео Први свјетски рат.

Ослобађањем Краљевине Србије и србских земаља крајем 1918. године, створена је прва јужнославенска држава: Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, па је Сарајево ушло у састав тадашње Дринске бановине.

Срби су вијековима били већинско становништво у Сарајеву,  граду где је било око 100.000 становника пред Други свјетски рат, од чега је било преко 60% становништва србске националности.

 

РАТНИ ЗЛОЧИНИ

Муслиманско-хрватски фашисти су одмах по уласку у Сарајево показале сву нетрпељивост према свему што је имало предзнак србски и православни.

Низом расистичких и фашистички инспирисаних уредби и закона, које је прокламовао режим клеро-фашистичке Независне Државе Хрватске, створена је квазиправна основа за дискриминацију, хапшења и прогоне србског становништва Сарајева.

У прољеће 1941. године, у недјељама након успостављања власти НДХ у Сарајеву и околини први су на удару били србски становници, када је ријеч о хапшењиима, депортацијама и убиствима. Оваква пракса учестала је од почетка маја 1941. године. Из дана у дан у Сарајеву и околини хапшено је на десетине Срба који су потом отпремљени у прве формиране концентрационе логоре које је успоставио усташки режим (логор Даница, логор Јадовно...).
Србски отпор усташким погромима који је почео тек 3. јуна 1941. године у источној Херцеговини изазвао је праву хистерију усташких власти. На Сарајевском пољу одмах је убијено 100 Срба за одмазду.

 

Љетње чистке

Јуна 1941. године србско свештенство морало да буде протерано из НДХ, свешеници из многих крајева били су доведени у Сарајево и одведени са породицама у једну кућу на периферији града „гдје су сви и мушки и женски па чак и дјеца били подвргнути инквизаторском поступку језутске полиције и ту су нас све најстрожије прегледали, свуда опипали, џепове и хаљине изврнули и опљачкали. Одузели су им све. Новац, накит, сатове, прстење, парохијске крстове, вредносне папире, чак и џепне ножиће и маказе".

Уочи Видовдана околини Сарајева ухапшен је и затворено око 150 локалних Срба. Крајем јула 1941. долази до новог хапшења већег броја Срба са подручја Пала. Тада је ухапшено 100 становника Пала и околине који су потом депортовани у новоформирани логор Крушчица покрај Витеза, као први заточеници овог усташког логора. Ова група паљанских Срба побијена је у логору Крушчица 5. августа 1941. године, заједно са још 24 ухапшених из Зенице.

На Видовдан у Сарајеву је спроведена велика рација, када је похапшено око 600 талаца, највећим дијелом Срба.

Загробљене Србе отпремили су у Сарајевски затвор Хасан Кула у којом је перманентно било око 2.000 Срба затвореника. Када је он постао претијесан хрватско-муслиманске усташе су у помоћни затвор претвориле православну богомољу у Сарајеву. Највећи број тих затвореника завршио је на стратишту Враце изнад Сарајева.

Почетком августа долази до појачања усташког терора над србским становништвом у околини Сарајева. Тих дана је у Илијашу стрељано око 30 локалних становника, а у селу Мокро изнад Сарајева, убијено је 13 становника села Мокро и са Романије.

Затим су се на удару нашли становници србских села у Сарајевском пољу, када су забиљежени до тад најмасовнији злочини. У селу Раковица 10. августа 1941. године муслиманске усташе су убиле 125 цивила, укључујући жене и дјецу. Истог дана у оближњем селу Блажуј убијено је 25 Срба цивила. У селу Дрозгометва покрај Хаџића 2. септембра 1941. године убијено је од стране Хрвата 84 Срба становника, од којих су 10 стрељани на Врацама у Сарајеву.

Прво масовно стрељање у Сарајеву усташе су извршиле 1. августа 1941. у знак одмазде због диверзије у жељезничкој радионици. Тада је стрељано 20 талаца (симпатизера НОП) и одведено у логоре око 30 младића Срба. Током наредна два мјесеца стрељано је двадесетак других "непријатеља НДХ", укључујући народног хероја Радојку Лакић.

Током љета 1941. у логору Крушчица покрај Витеза хрватско-муслиманске усташе су интернирале око 3.000 Јевреја, претежно из Сарајева. Логор је основан почетком августа 1941. и у њему је најприје заточено неколико десетина Срба који су убрзо побијени.

У селима Алипашин Мост и Рељево у непосредној близини Сарајева 7. септембра 1941. убијено је око 300 Срба цивила укључујући жене и дјецу. Сутрадан су усташки крвници убиле 6 становника села Копито и спалиле село Сјемећ, али је њихово даље наступање спречила акција србских герилаца, због које су се усташе повукле из Сјемећа.

Међу ухапшеним Србима који су одведени 1941. у усташке концентрационе логоре спада и митрополит дабробосански Петар Зимоњић.


Јесење чистке

Усташко Равнатељство за јавни ред и сигурност из Загреба упутило је 20. октобра 1941. усташким властима у Сарајеву директиву у којој се наглашава да је што хитније потребно "ријешити жидовско питање у Сарајеву“. Као главни извршилац плана хапшења и депортације у логоре преосталих сарајевских Јевреја у Сарајево је упућен хрватски функционер Иван Тољ. 

У септембру 1941. преко 1.000 Јевреја је ухапшено те одведено у логор Крушчица одакле се нико није вратио жив. Положај заточеника логора Крушчица био је врло тежак. Заточеници су били изложени намјерном изгладњивању, очајним хигијенски и здравственим приликама и тешком физичком раду, уз злостављања и мучења од стране управе логора и страже. Логор у Крушчици расформиран је почетком октобра 1941. године, након чега је дошло до масовног одвођења заточеника овог логора у усташке логоре у Хрватској и Славонији.

НЕЗАВИСНА ДРЖАВА ХРВАТСКА 1941-1945

Глинска црква - Гудовац - Ливањско поље - Бегово Брдо - Вукашин Мандрапа - Логор Госпић

Сисак - Шушњар - Јастребарско - Пацовски канали - Бог и Хрвати - Љубан Једнак - Стари Брод

Логор Даница - Корићка јамаЈасеновац - Међеђа - Гаравице - Усташе - Црна Легија - Керестинец

Стара Градишка - ПаланчиштеСадиловац - Анте Павелић - Алојзије Степинац - Динко Шакић

Славко Квартерник - Јуре Францетић - Крунослав Драгановић - Мирослав Филиповић

Иродови синови - Пискавица - Драксенић - Марија Почуча - Magnum Crimen - Даница Праштало

Калати - Машвина - ВозућаШид - Бракусова Драга - Платон (Јовановић)- Грабовац Бански

Дамјан Штрбац - Крушћица - Петар Дабробосански - Мирко Пук - Џафер бег Куленовић

Пребиловци - ВељунПркосДракулићМакс ЛубурићОстрожинДивосело - Шегестин

 

Период 26. - 27. октобра 1941. године отпремљена су два жељезничка транспорта са око 1.400 људи у логор Јасеновац. Потом 17. новембра 1941. упућено је око 3.000 лица у логор Јасеновац... Крајем новембра 1941. упућена је група од око 1.200 жена и дјеце у логор Лобор, покрај Загреба. Ова група је враћена назад у Сарајево јер је логор Лобор био претрпан заточеницима. Заточеници овог транспорта данима су боравили у хладним и неусловним вагонима да би потом били смјештени у сарајевској синагоги и потом упућени у логор Стара Градишка. Децембра 1941. упућена је у логор Ђаково група од 1.830 жена и дјеце. 

 

ПОСЉЕДИЦЕ

Хрватско-муслиманско дјеловање на подручију Сарајева у првој години рата довело је до смањења великог броја Срба, јер су многи убијени, али и прогнани. Један мањи дио је покатоличен.

Процијењује се да је у Сарјаеву од маја до децембра 1941. године убијено око 4.000 Срба. Поред тога убијани су и Јевреји великим дјелом, нешто мање и Роми.

Пуно Срба су се прихватило оружја и отишли су у околна брда и шуме одакле су вршили диверзије према усташком режиму и бранили нејач. Наредних ратних година усташе су наставиле своје прогоне и истребљење Срба и Јевреја из Сарајева, али се и устанак распламсавао.

 

ПОСЛИЈЕ РАТА

Југославенске комунистичке власти после 1945. године забрањивале су да се прича о злочинима над Србима, као и наглашавање националности жртава и џелата, јер су темељи друге јужнославенске државе сазидане на идеологији братства и јединства.

Жртвама је подигнут споменик тек 1981. године у Врацама, гдје су уклесавана имена бораца НОБ и жртава усташког геноцида.

РАТ И ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА У САРАЈЕВУ 1992-1996

Башчаршија - Бошко и Адмира - Бреза - Високо - Сарајевски егзодус - Јама Казани - Ристовић

Наташа и Милица - Пофалићи - Добровољачка - Силовања Српкиња - Трново - Ледићи - Чемерно

Алија Изетбеговић - Јусуф Празина - Мушан Топаловић - Рамиз Делалић - Сефер Халиловић

Страхиња Живак - Анђелка Братић - Слободан Бојанић - Љубица Шаренац - Слободан Мркајић

Мирјана Драгичевић - Сарајевски љекари - Грбавица - Драган Викић - Гробља - Мали Зејтинлик

Логор Виктор Бубањ - Логор Силос - Јелена '93 - Велики парк - Лисабонски неспоразум

Слободан Самарџић - Драган Васић - Харис Силајџић - 1335 дана

 

Тај споменик је током босанско-херцеговачког рата 1990-их тешко оштећен од муслиманских екстремиста, а тек 2005. године започело је његово обнављање.





Оцените нам овај чланак:




Tags:
GRAD SARAJEVO
USTASKI ZLOCINI
JUZNA BOSNA
DRUGI SVETSKI RAT
NEZAVISNA DRZAVA HRVATSKA
ALIPASIN MOST
NASELJE RELJEVO
VOGOSCA ILIJAS
VRACE SPOMENIK
KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
STARA GRADISKA
DECEMBAR 1941
ZIDOVSKO PITANJE
PETAR ZIMONJIC
OPSTINA PALE
HASAN KULA
VESANJE STRELJANJE


ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!





















Ако преносите текстове са нашег портала, будите љубазни и ставите да је наш сајт извор података.
Ово није законом уређено, али је морално и спада у медијску коректност. Хвала унапред!







Skip Navigation Links