Пркос 1941 - www.zlocininadsrbima.com


Време: Други светски рат

Област: Кордун


Пркос 1941



Злочин у Пркосу је назив за масовни покољ и страдања Срба крај Вргинмоста на Кордуну, а који су извршили хрватски усташки злочинци над цивилним становништвом на територији клеро-фашистичке Независне Државе Хрватске. Село Пркос је током Другог свјетског рата изгубило најмање 458 становника, од којих је 430 цивила убијено од стране оружаних снага НДХ.

Уз село Чемерницу, која је током 1941-1945 имала 486 жртава фашистичког терора, Пркос представља једно од најстрадалнијих насеља на подручју југославенске територије.

Споменик који је у овом селу подигнут више пута је оскрнављен од хрватских шовиниста, а најтеже оштећење доживио је 2010. године. Поново је реновиран 2012. године.

Након 1945. године из економских разлога кренуле су миграције, тако да су и Срби из Пркоса кренули "трбухом за крухом"... да би 2011. године Пркос је имао само 38 становника.

НЕЗАВИСНА ДРЖАВА ХРВАТСКА

Глинска црква - Гудовац - Ливањско поље - Бегово Брдо - Пребиловци - Вукашин Мандрапа - Логор Госпић

Сисак - Шушњар - Јастребарско  Вељун - Пацовски канали - Бог и Хрвати - Љубан Једнак - Стари Брод

Логор Даница - Корићка јамаЈасеновац - Међеђа - Гаравице - Усташе - Црна Легија - Керестинец - Пркос

Стара Градишка - ПаланчиштеСадиловац - Анте Павелић - Дракулић - Алојзије Степинац - Динко Шакић

Макс Лубурић - Славко Квартерник - Јуре Францетић - Крунослав Драгановић - Мирослав Филиповић

Иродови синови - Пискавица - Драксенић - Марија Почуча - Magnum Crimen - Даница Праштало

Калати - Машвина - Острожин - Шид - Грабовац Бански - Крушћица - Шегестин

 

 

 

 

 

 

 

 

 

ПРЕТХОДНИЦА

Завршетком Великог рата Војска Краљевине Србије ослободила отаџбину и друге јужнославенске народе који су били под окупацијом Аустроугарске, те је дошло је до присајењињења Срема, Војводства и Црне Горе матици Србији... док је Народни сабор у Загребу раскинуо све државно-правне везе са Бечким двором.


Како се дочекивала слобода:
Улазак србске војске у Нови Сад

Краљевина СХС је прва јужнословенска држава, касније преименована у Краљевина Југославија, створена након Првог светског рата, проглашењем 1. децембра 1918. у Београду.

Територијално је 1929. југославенска краљевина била подељена на бановине, а по устројству је била парламентарна монархија. Владарску титулу носила је династија Карађорђевић.


Прводецембарско проглашење Краљевине СХС
у Београду 1918. године

Обухватала је Јужну Србију, Шумадију, Рашку, Косово и Метохију, Нишку и Тимочку Крајину, Драгачевски и Раскински округ, Црну Гору, Босну и Херцеговину, Војводину, Славонију, мањи део Далмације, Дубровачку републику, Лику, Кордун, Банију, Загорије, Горске Котаре и Словенију. Државу су након убиства краља Александра I Карађорђвића у Марсеју 9. октобра 1934. године водили намесници: кнез Павле Карађорђевић, др Раденко Станковић и др Иво Перовић, уз владу коју су формирали Драгиша Цветковић и Влатко Мачек.

Средином 1930-их година у Европи долази до пораста нацизма и фашизма, наручито у Немачкој, Италији и Шпанији. Тако је дошло до формирања Тројног пакта 27.9.1940. између Немачке, Италије и Јапана. Том савезу су се у наредним месецима придруживале и следеће државе: Мађарска, Бугарска, Румунија, Албанија и др. Тако се Краљевина Југославија нашла у окружењу Сила Осовине.

У Бечу 25. марта 1941. долази до потписивања протокола између Краљевине Југославије и нацистичке Немачке о проласку немачких и италијанских војних трупа кроз југославенску територију. То је међу патриотским снагама југославеснке краљевине протумачено као издаја...


"Боље гроб него роб! Боље рат него пакт!"

Британски, али и совјетски обавештајци већ 27. марта 1941. године у Београду организовали Војни пуч и демонстрације, тако да је збачено намесништво које је предводио кнез Павле, а на престол доведен малолетни краљ Петар II Карађорђевић.

Немачки канцелар Хитлер је променио планове, те је оружане снаге планиране за напад на Грчку, преусмерене су на Краљевину Југославију. Та злочиначка акцја је названа "Операција 25".

Њемачка, Италија и њени савезници: Мађарска, Бугарска и Албанија су напали 6. априла 1941. Краљевину Југославију и раскомадали је у Априлском рату који је трајао 17 дана. Дана 10. априла 1941. у Загребу је проглашена Независна Држава Хрватска која је обухватала територије Загорја, Лике, Баније, Кордуна, дио Далмације, Босне, Босанске Крајине, Херцеговине, Срема, Славоније.

Усташка власт са поглавником НДХ, Антом Павелићем, још од самог формирања квинслишке творевине НДХ је имала за циљ истребити Србе са тог подручја. Процјењује се да је Срба на територији НДХ било више од 37%. Влада НДХ је током свог постојања имала свесрдну помоћ од Ватикана (папске државе).

Чим је успостављена НДХ, кренула су отпуштања Срба из свих јавних служби, ћирилица је забрањена, као и рад СПЦ. Убрзо је кренуло малтретирање и прогон Срба у свом пуном замаху. А православне светиње и богомоље су рушене, паљене и пљачкане. Кренуло је убрзо и оснивање концентрациони логора (Јадовно, Даница, Јасеновац, Керестинац)... гдје су на најсуровије начине хрватско-муслиманске усташе убиле на стотине хиљада Срба, Јевреја и Рома.

 

Ситуација у Пркосу

Село Пркос је смештено у непосредној близини десне обале ријеке Купе, на Кордуну, покрај Ласиње. Село је удаљено око 40 км јужно од Загреба.

Кордун је све до посљедње деценије 17. века претежно био пуст и ненастањени гранични крај између Хабзбуршке Монархије и Османлијског царства. Пркос се насељава србским становништвом са подручја Босанске крајине. Истовремено настају и друга србска насеља на Кордуну, с напоменом да насеља на Кордуну настају у шумовитијим предјелима.

Све до краја Првог свјетског рата Пркос је чинио територијалну цјелину са Банским Ковачевцем, настањених хрватским становништвом. У доба постојања Војне Крајине на овом подручју, Пркос и Бански Ковачевац чинили су једну сеоску општину која је улазила у састав Прве банске регименте. Одрасло мушко становништво Пркоса, као и у другим кордунашким селима, обављало је граничарски посао - обезбеђивање границе од турских упада.

Након укидања Војне крајине 1881. године долазе до изражаја економски и егзистенцијални проблеми ионако сиромашног локалног становништва које је имало висок природни прираштај. Дио становништва је рјешење ових проблема покушао да нађе у исељавању у Сједињене Америчке Државе (САД). До љета 1914. године рата из Пркоса се у САД иселило 85 становника, махом млађих и радно способних мушкараца, од којих је један дио остао трајно да живи у овој земљи. У међуратном раздобљу наставило се исељавање становништва усљед економских проблема и оскудице. У овом раздобљу из Пркоса се у Француску иселио 21 становник.

Најпознатији исељеник из Пркоса уочи Првог свјетског рата и у међуратном раздобљу, био је револуционар Павле Бастајић, учесник револуционарног студентског покрета на Загребачком универзитету и атентата на бана Цуваја 1912, добровољац у србској војсци у Балканским ратовима и Великом рату, сарадник обавјештајне мреже Коминтерне и совјетске обавјештајне службе од средине 1920-их. Када се 1940. појавио у Пркосу, Бастајић је био одсутан из родног села близу три деценије. Убијен је од стране хрватских усташа, највероватније у логору Јасеновац.

Становници села Пркос су од љета 1941. учествовали у помагању партизанског покрета и устанка на Кордуну. У залеђу Пркоса, према Петровој гори, налазио се већи број села која су била под контролом партизана. Ипак, на Кордуну није постојала компактна партизанска територија због присуства хрватских домобрана и усташа у појединим насељима, попут Војнића и Вргинмоста, укључујући и насеља у непосредној близини Пркоса: Ласиња и Бански Ковачевац.

Ипак, усташе се нису усуђивале да покрену општи напад на Пркос све до 21. децембра 1941. године.

 

ЗЛОЧИН

Уочи хрватско-усташког напада на Пркос, дошло је до преношења устанка на лијеву обалу Купе, у чему су учествовали становници Пркоса и у чему треба тражити један од узрока покоља над локалним србским становништвом.

У нападу на партизанска села на Кордуну учествовали су Поглавникова гарда под командом Анте Мошкова, Усташка војница, хрватско домобранство, жандармерија и локални Хрвати. Пркос је био први на удару као најистуреније србско насеље према Купи и усташко-домобранским упориштима.

Захваљујући чињеници да је командир жандармеријске станице у Ласињи, Перо Николић, који се на овој дужности налазио и прије рата, сигнализирао становништву Пркоса о покрету усташко-домобранских снага, одрасли мушки становници Пркоса, њих око 130, успјело је да избјегне у шуму прије доласка непријатеља. Њихове жене, деца и родитељи остали су у селу јер је локално становништво веровало да они који нису војно способни неће бити на удару оружаних снага Независне Државе Хрватске. Николић, иако Хрват,био је кажњен смрћу, заједно са супругом и двоје дјеце због овог геста.

Међутим, усташе и домобрани су похватали цјелокупно србско становништво Пркоса које није избјегло пред рацијом (428 Срба), као и србске становнике села Ласиња (17 Срба), али и цјелокупно ромско становништво општине Ласиња (Роми са подручја Ласиње, њих најмање 48, касније су спроведени у логор Јасеновац гдје су убијени). Један део Пркошчана био је изложен страшном мучењу и масакрирању у самом селу, док је већина ухваћених сељана одведена у Ласињу гдје је изолована у једној јавној згради. Ту су се нашли и похватани малобројни Срби становници Ласиње, али и велик број Срба из села Дуго Село Ласињско.

Један број Пркошчана и Дугосељана пребачен је 31. децембра 1941. преко Купе како би били приказани као наводни заробљеници усташком руководству, укључујући и Анту Павелића, које је пристигло из Загреба. Ови становници Пркоса и Дугог Села убијени су у Ракову Потоку. Остали становници ова два села убијени су у Дугом Селу, гдје је један број сељана спаљен, а остатак је убијен тупим предметима и клањем у шуми Брезије.

У нападу на слободну територију Кордуна, хрватске усташе су убиле најмање 430 становника Пркоса србске националности. Од овог броја било је 244 малољетна лица, од ова 244 малолетника било је 192 млађих од 12 година.


Борци Осме кордунашке дивизије НОВЈ

У каснијим годинама 23 становника Пркоса пали су у борби против фашизма као борци НОВЈ, док је 7 становника умрло од тифуса.

 

ПУБЛИКАЦИЈЕ

Имена свих страдалих Пркошчана и њихови основни подаци објављени су 1980. у монографији Душана Баића о котару Вргинмост у Другом свјетском рату. Имена малолетних Пркошчана објавио је историчар Душан Кораћ у раду објављеном 1981. године.

Кораћ и Баић се разликују у изношењу бројки страдалих становника Пркоса. Баић износи 458 имена страдалих, док Кораћ, који је рођен у Пркосу, наводи да су усташе само децембра 1941. убиле 478 становника овог села, али поименице наводи само 244 малолетна лица, због природе зборника у ком је објављен његов рад.

 

ГОДИНАМА КАСНИЈЕ

Пркос је према попису из 1948. имао 235 становника. Током наредних деценија дошло је до исељавања становништва због економских разлога, тако да је село 1991. имало 142 становника. Након што је на подручју Пркоса и Кордуна дошло до етничког чишћења усљед злочиначке акције "Олуја 95", становници села су се иселили у Босну и Херцеговину и Републику Србију.

Према попису из 2011. у селу је живело само 38 становника.


Слика са парастоса на Кордуну почетком 21. вијека

Споменик страдалим становницима Пркоса, подигнут након Другог светског рата гдје је стављена и звјезда петокрака пошто је тако захтјевао комунистички режим у Југославији. Оскрнављен је од стране хрватских шовиниста након 1995. године. Најтеже оштећење споменик је доживео 2010. када су непознати починиоци маљевима разбили неколико плоча са исписаним именима жртава. Споменик је обновљен 2012. године.



Оцените нам овај чланак:




Tags:
USTASKI ZLOCINI
KORDUN
KARLOVAC
DRUGI SVETSKI RAT


Да се не заборави и не понови!




Ако преносите текстове са нашег портала, будите љубазни и ставите да је наш сајт извор података.
Ово није законом уређено, али је морално и спада у медијску коректност. Хвала унапред!







































Skip Navigation Links