Пива 1943 - www.zlocininadsrbima.com


Време: Други светски рат

Област: Црна Гора


Пива 1943



Злочин у Пивском Долу је назив за ужасни злочин који су 7. јуна 1943. године извршили нацистичке СС јединице "Принц Еуген" састављени углавном од Дунавских Немаца (Срем, Бачка, Банат) тзв. Фолксдојчери, уз помоћ муслиманских усташа из Ханџар дивизије и усташа из Гатачке долине.

Тог дана у Пивском Долу на сјеверу Црне Горе убијено је преко 520 Срба, србске нејачи, а од тога 109-оро дјеце. Овај монструозни злочин умногоме је сличан ономе у Крагујевцу октобра 1941. па га често и називају "Пивска Крвава бајка". Многе србске породице и братства су завијена у црно гдје су чак и многа огњишта угашена.

Годинама послије Другог свјетског рата о овом свирепом злочину се морало ћутати у име лажног "Братства и јединства", идеологије на којој је створена социјалистичка Југославија. Ипак, неки знаменити људи су написали књиге и тако сачували од заборава овај сташан злочин од звјери у људском облику.

Тек почетком 21. стољећа у Пивском Долу почело је обиљежавање овог злочина служењем парастоса. Подигнуто је и спомен-обиљежје.

ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ  1941-1945

Бојник Сајмиште - Крагујевац - Бараке на Сави - Краљево - Логор Барч - Логор Шарвар - Пива

Априлски рат - Логор Бејсфјорд - Новосадска рација - Панчево - Бомбардовање Подгорице

Немачко бомбардовање Београда - Велика - Савезничко бомбардовање Београда - 27. март

Лесковац - Велика - Ниш - Блажево и Бозољин - Дракулић - Плавски логор - Драгинац

Крива Река - Бачка и Барања - НДХ - Голгота свештенства на Космету

 

 

 

 

 

 

 

 

ПРЕТХОДНИЦА

Демонстрације 27. марта 1941.
 

Краљевина СХС је прва јужнословенска држава, касније преименована у Краљевина Југославија, створена након Првог светског рата, проглашењем 1. децембра 1918. у Београду. Територијално је 1929. југославенска краљевина била подељена на бановине, а по устројству је била парламентарна монархија. Владарску титулу носила је српска династија Карађорђевић. Обухватала је Јужну Србију, Шумадију, Рашку, Косово и Метохију, Нишку и Тимочку Крајину, Црну Гору, Босну и Херцеговину, Војводину, Славонију, мањи део Далмације, Дубровачку републику, Лику, Кордун, Банију, Загорије, Горске Котаре и Словенију. Државу су након убиства краља Александра I Карађорђвића у Марсеју 9.10.1934. водили намесници: кнез Павле Карађорђевић, др Раденко Станковић и др Иво Перовић, уз владу коју су формирали Драгиша Цветковић и Влатко Мачек.

Средином 1930-их година у Европи долази до пораста нацизма и фашизма, наручито у Немачкој, Италији и Шпанији. Тако је дошло до формирања Тројног пакта 27.9.1940. између Немачке, Италије и Јапана. Том савезу су се у наредним месецима придруживале и следеће државе: Мађарска, Бугарска, Румунија, Албанија и др. Тако се Краљевина Југославија нашла у окружењу Сила Осовине.

У Бечу 25. марта 1941. долази до потписивања протокола између Краљевине Југославије и нацистичке Немачке о проласку немачких и италијанских војних трупа кроз југославенску територију. То је међу патриотским снагама југославеснке краљевине протумачено као издаја, те су британски, али и совјетски обавештајци већ 27. марта 1941. у Београду организовали Војни пуч и демонстрације, тако да је збачено намесништво које је предводио кнез Павле, а на престол доведен малолетни краљ Петар II Карађорђевић. Хитлер је променио планове, те је оружане снаге планиране за напад на Грчку, преусмерене су на Краљевину Југославију.

 

Тако је 6. априла 1941. услиједио силовит напад нацистичке Њемачке и фашистичке Италије, заједно са њиховим савезницима (Мађарском, Бугарском, Албанијом и Румунијом), који је 17. априла 1941. довео до слома Краљевине Југославије, а југославенска територија је подељена.

Највећи дио је припао Независној Држави Хрватској (Загорје, Славонија, Лика, Кордун, Банија, Горски Котари, Босна, Босанска Крајина, Срем, дио Далмације и Херцеговина), Црна Гора је окупирана од стране Италијана који су поставили марионетску Владу. Бачка је окупирана од хортијеве Мађарске, Банат је стављен под управу "Фолксдојчера" који је припојен Србији али са посебним статусом.

Јужни дио Тимочке Крајине и Вардарске Македоније су потпале под бугарске окупаторе. Косово и Метохију су окупирали албански балисти. Србија је имала квислиншку Владу коју је предводио генерал Милан Недић, у којој су нацисти спроводили геноцидно правило: "Убити 100 Срба за једног Немца и 50 Срба за рањеног Немца".

Врло брзо се након Априлског рата народни отпор разбуктавао, тако је дошло до устанка који је имао два предзнака, један четнички односно ЈВуО, а други партизански односно НОП.  

У овом дијелу Црне Горе четничке јединице су биле бројније од партизанских, али су често сељене са мјеста на мјесто, јер су усташе и нацисти знали да изненада нападају недужне цивиле и праве велике покоље.

Иначе у то вријеме, многе партизанске јединице су биле у сусједној Херцеговини, код ријеке Сутјеске, недалеко Пиве, гдје су исто вођене огорчене борбе, јер је партизански штаб НОВЈ био у окружењу.

Ово је био један од најгорих периода у Другом свјетском рату на тлу Југославије.

 

 

ЗЛОЧИН

Велика група добро наоружаних војника из нацистичке јединице "Принц Еуген", заједно са муслиманским устшама из Ханџар дивизије, потпомогнуте и гатачким усташама (369. хрватска и 118. добровољачка дивизија) дошле су 7. јуна 1943. на православни празник Обретање главе Светог Јована Крститеља у долину ријеке Пиве.

Овај напад на Пиву био је наставак IV офанзиве посље битке на Неретви, гдје су се на овој територији дурмиторског среза груписале партизанске снаге које су прешле из Босне у Црну Гору.

Одмах у зору су почели да сјевају рафали према србским кућама, јер су зликовци упали у србска села, те започеле стравичан пир неимајући милости ни према малој дјеци.

Тако да је за неколико сати мучки убијено најмање 522 Срба житеља овог краја, а од тога је било 109 дјеце која су млађа од 12 година.

Усташки и нацистички злочинци су наставили терор и отишли у оближње катуне у планину, гдје су према неким проценама бацали са литица преко 1.200 србске нејачи, што је било више од половине тадашњих станивника Пивског краја.

Братство Благојевића је тог дана изгубило 220 житеља. А у Гојковића Долу су затворили 46 Срба мјештана и све живе их спалили.

Страдалничка села су постала: Плужине, Јасен, Стабна, Миљковац, Дуба, Рудиница и др.

 

 

СВЈЕДОЧЕЊА

Коста Радовић, пјесник из Пиве, свједочио је 1969. године о злочину овако:
- "Никaдa нeћу зaборaвити Долa. То je нajвeћe стрaтиштe у Црноj Гори, голeмa и нeпрeболнa трaгeдиja пивског нaродa. Имaо сaм тaдa сeдaм годинa и сa двaдeсeтaк мjeштaнa из сeлa Борковић био сaм у збjeгу, сaкривeн од прогонитeљa, у jeдноj високоj пeћини прeко кaњонa Комaрницe. Сjeћaм сe дa су сe из Долa чули рaфaли и лeлeк коjи je прeсjeкaо нeбо и коjи никaдa нeћу зaборaвити.

Кaдa сe лeлeк проломио у пeћини je нaступио општи плaч. Био сaм збуњeн, ниjeсaм знaо штa сe догaђa, aли сaм осjeтио стрaшну jeзу и стрaх. Кaсниje су ми обjaснили штa сe свe дeсило... Тaj лeлeк мe обaвeзуje дa сe увиjeк сjeћaм нeсрeћникa коjи су убиjeни у Долимa, дa о њимa пишeм, дa нe дозволим дa сe зaборaвe.

Нaрод ниje крив што je постaо жртвa. Aли зaто тaj нaрод зaслужуje дa сe њeговa жртвa нe зaборaви. То што сe Долa нe спомињу у уџбeничкоj литeрaтури, што дjeцa нa учe о њимa и нe знajу штa je свe Пивa прeтрпjeлa, прaво je вaрвaрство, срaмотa и гриjeх. То ниjeдaн цивилизовaни нaрод нe би дозволио. Aли то je зaто што никогa нe интeрeсуje штa сe дeшaвaло у Пиви.

Зaто би трeбaло оргaнизовaти jeдaн нaучни скуп нa комe би сe говорило о Долимa и сa когa би трeбaло упутити aпeл овимa коjи пишу уџбeникe дa и тaj догaђaj конaчно нaђe мjeсто у школској литeрaтури!".

 

Један житељ Пиве свједочи слиједеће:
- "У jeдноj вртaчи зa минут je убиjeно 106 дjeцe и мajкa коja сe у том трeнутку порaђaлa. Jeдно диjeтe у колиjeвци бaцили су низ стиjeнe. Колиjeвкa сe углaвилa измeђу борa и литицe и диjeтe je тaко живjeло док je инстиктивно исисaло свe своje прстићe, a зaтим je, тaко жaлосно, прeминуло...

Грознa je Пивa билa тих дaнa. Свудa смрт и црни гaрeж. Сjeћaм сe, дa сaм нaкон поврaткa из збиjeгa, отишaо сa говeдимa прeмa риjeци Комaрници и нaтрчaо нa гомилу лeшeвa у рaспaдaњу. Избeзумљeно сaм трчaо нaзaд и кaдa сaм стигaо нa врeло пaо сaм и онeсвиjeстио сe. Кaсниje сaм и у сну стрeцaо и имaо кошмaрe...".

 

Милош Гломaзић (1907), свjeдок који је једини успио да утекне са стрелишта, поживио је 80 година:
- "Кaдa je нaишлa тa СС дивизиja, коja никогa живог ниje остaвљaлa испрeд сeбe, покупилa je свe стaновништво коje je зaтeклa. Порeд мене из кућe су одвeдeни и моја сeстрa Видa и осмогодишњи сeстрић Вeљо Вучуровић, коjи je дошaо у уjчeвину.

Мог брaтa Сaву, коjи ниje хтио дa крeнe из кућe jeр je прeтпостaвио штa нам сe спрeмa, убили су у кући. Зajeдно сa њим убиjeни су и њeговa супругa, син и три кћeркe. Кaдa су их побили зaпaлили су кућу тaко дa сe ниje имaло штa сaхрaнити jeр je остaо сaмо пeпeо".

 

 

ИМЕНА ЖРТАВА

У Пивске жртве се убрајају (до сада познато):

  1. Јаглика Аџић, 17-годишња дјевојка коју су спалили Њемци, муслимани и усташе.
  2. Стоја Аџић, првобитно је побјегла, а онда се вратила када је чула врисак и плач своје дјеце па скочила у огањ.
  3. Крсто Аџић
  4. Милорад Аџић (8),
  5. Момчило Аџић (4)
  6. Душан Аџић (2)
  7. Малиша Ђикановић
  8. Митра Ђикановић, која се тог дана порађала у моменту стријељања.
  9. Ђоле Ђукановић
  10. Саво Гломазић
  11. Вида Вучуревић
  12. Вељко Вучуревић (8)

 


Спомен обиљежје Пивских страдалника

 

 

ГОДИНАМА КАСНИЈЕ

Још за вријеме рата, али и послије Обрен Благојевић је сакупљао податке о овом монструозном злочину и записивао их, који су касније публиковани у неким књигама.

Свети Синод СПЦ је Пивске новомученике канонизовао крајем 1990-их година и ставио у црквени календар.

Тек 1977. године, три деценије послије рата у Пивским Долима је подигнут споменик, односно мањи меморијални-комплекс. То је било дјело вајара Луке Томановића. Касније на инициjaтиву породицe Блaгоjeвић 2006. године изгрaђeнa je и црквa, типa Ловћeнскe кaпeлe.

 

 

ПУБЛИКАЦИЈЕ

Професор Веселин Матовић је проналазио ријетке свједоке овог ужасног злочина, па је Србска ТВ снимила један документарни филм "Када се Пива на небо селила", у коме је испричана прича о суровости једног од највећих злочина у Црној Гори.

И професор Миле Цицимил је написао књигу "Крв Пиве", која је писано свједочанство о овом јунском злочину 1943. године у Пивском долу. Забиљежена су аутентична свједочанства малобројних преживјелих.

 



Оцените нам овај чланак:

Да се не заборави и не понови!




Ако преносите текстове са нашег портала, будите љубазни и ставите да је наш сајт извор података.
Ово није законом уређено, али је морално и спада у медијску коректност. Хвала унапред!







































Skip Navigation Links