Панчево 1941 - www.zlocininadsrbima.com


Оцените нам овај чланак:

Време: Други светски рат

Област: Војводина


Панчево 1941



ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ  1941-1945

Глинска црква - Гудовац - Ливањско поље

Цетинград - Пребиловци - Логор Госпић

Логор ДаницаЛогор Јасеновац - Краљево

Логор Керестинец - Бојник - Јастребарско

Логор СисакУсташе - Пркос - Стара Градишка

Априлски рат - Вељун - Логор Бањица - НДХ

Сајмиште - Гаравице - Крагујевац - 27. март

Лесковац - Београд '41 - Велика - Београд '44 -

Нови Сад - ПанчевоПрскос - Стари Брод

 

Злочин у Панчеву 1941. је назив за ужасан злочин које су учиниле немачке окупационе снаге 21. априла 1941. године, потпомогнуте са домаћим Фолксдојчерима (Дунавски Немци). Том приликом је 36 Панчеваца највише Срба, од чега 35 мушкараца и 1 жена обешено у близини уласка у градско гробље.

Овај свирепи злочин је учињен као одмазда за убијена дeвет припадника пронацистичке организације Културбунд из Панчева који су имали окршај 7. априла 1941. са припадницима југославенске краљевске војске, јер су ови хтели да их разоружају. Касније су немачке окупационе власти лажирали напад на једну немачку патролу и оптужили да су то урадили Срби.

Постоји видео запис што је урадио Готфриед Касел, али и слике са места злочина, које је направио немачки војни фотограф Херхард Гронефелд. Они су те слике објавили тек средином 1990-их година, тј. неколико година пре своје смрти.

За овај злочин нико није одговарао. Послератна социјалистичка Југославија имала је само колективну тужбу против Немачке, али прави злочинци су измакли правди.




ПРЕТХОДНИЦА
 

Демонстрације 27. марта 1941.
 

Краљевина СХС је прва јужнословенска држава, касније преименована у Краљевина Југославија, створена након Првог светског рата, проглашењем 1. децембра 1918. у Београду. Територијално је 1929. југославенска краљевина била подељена на бановине, а по устројству је била парламентарна монархија. Владарску титулу носила је српска династија Карађорђевић. Обухватала је Јужну Србију, Шумадију, Рашку, Косово и Метохију, Нишку и Тимочку Крајину, Црну Гору, Босну и Херцеговину, Војводину, Славонију, мањи део Далмације, Дубровачку републику, Лику, Кордун, Банију, Загорије, Горске Котаре и Словенију. Државу су након убиства краља Александра I Карађорђвића у Марсеју 9.10.1934. водили намесници: кнез Павле Карађорђевић, др Раденко Станковић и др Иво Перовић, уз владу коју су формирали Драгиша Цветковић и Влатко Мачек.

Средином 1930-их година у Европи долази до пораста нацизма и фашизма, наручито у Немачкој, Италији и Шпанији. Тако је дошло до формирања Тројног пакта 27.9.1940. између Немачке, Италије и Јапана. Том савезу су се у наредним месецима придруживале и следеће државе: Мађарска, Бугарска, Румунија, Албанија и др. Тако се Краљевина Југославија нашла у окружењу Сила Осовине.

У Бечу 25. марта 1941. долази до потписивања протокола између Краљевине Југославије и нацистичке Немачке о проласку немачких и италијанских војних трупа кроз југославенску територију. То је међу патриотским снагама југославеснке краљевине протумачено као издаја, те су британски, али и совјетски обавештајци већ 27. марта 1941. у Београду организовали Војни пуч и демонстрације, тако да је збачено намесништво које је предводио кнез Павле, а на престол доведен малолетни краљ Петар II Карађорђевић. Хитлер је променио планове, те је оружане снаге планиране за напад на Грчку, преусмерене су на Краљевину Југославију.





Ситуација у Панчеву

Панчево је град у јужном делу Баната, уз реке Тамиш и Дунав, удаљен 22 км од Београда. По броју становника то је 4. град у АП Војводини.

Од када је познато град Панчево је припадало Ковинској жупанији, као провинција Краљевине Угарске, од 14. до 16. века. Срби у ове крајеве су дошли са Јужним Славенима неколико векова раније, али су се углавном селили на југ. Касније, најездом Турака Османлија у 14. веку на Балканско полуострво, када је српска средњовековна држава пропала неколико деценија после Косовске битке 1389. многе српске породице нежелећи да прхвате ислам и трпе зулум, селе се на север и северозапад.

Тако су Срби долазили у Панонију, где су формирали Српско Војводство, са Стеваном Шупљикцем, средином 19. века, које су касније преименовали у Војводину (део Аустријског царства). Средиште је било у Сремским Карловцима. Панчево и читава Војводина били су део Хазбуршке монархије све до краја Првог светског рата, када се германска царевина распала као поражена страна.

Војска Краљевине Србије је у свом победничком походу са Солунског фронта у јесен 1918. ослободила јужне делове Паноније: Војводину и Славонију. Панчево је ослобођено 8. новембра 1918 године. А Народна скупштина Српске Војводине је 25. новембра 1918. године прогласила уједињење са Краљевином Србијом.
На међународној конференцији у Версају, код Париза 1919. године Банат је подељен на мањи западни део који је припао Краљевини СХС, а већи источни део је припао Краљевини Румунији. Краљ Петар I Карађорђевић је 1920-их година у панонску равницу, па и у Панчево доводио солунске добровољце, припаднике српске краљевске војске, као награду им давао земљу.

У Краљевини Југославији Панчево је припадало Дунавској бановини чије је седиште било у Новом Саду. Друга по величини, одмах иза Савске бановине. Панчево у привреди југославенске краљевине заузимало значајно место. Осниване су многе фабрике и индустријски погони, а постојећи су унапређивани и проширивани.

Почетком 1920-их година у читавој Дунавској бановини појавио се Културбунд прикривени пронемачки покрет, који је имало јавно за циљ чување немачког језика и културе, а тајно се борили за одвајање Војводине од Краљевине СХС, односно Југославије. Управо овај покрет је касније 1941. постао стожер Фолксдојчера, односно нацистичке СС јединице "Принц Еуген".

Током агресије Сила Осовине (Немачка, Италија, Бугарска, Мађарска, Румунија, Албанија) почетком априла 1941. Панчево је било бомбардовано, као и многи други српски градови. Југославенска територија је раскомадана, а Панчево је припало Банату, којим су управљали Фолксдојчери тј. Дунавски Немци.

Фолксдојчери су од самог почетка окупације завели страховладу и теор великих размера, јер су желели да се освете Србима, поготово Солунцима и припаднцима Соколских покрета, за пораз у Првом светском рату. Тако да су они одмах сачињавали спискове угледних и имућних Срба за ликвидацију. Једино у окупираној Србији и Банату је важило геноцидно правило "Убити 100 Срба за једног Немца, а 50 Срба за једног рањеног Немца".



ПОВОД ЗА ЗЛОЧИН

Поводом прославе Хитлеровог рођендана (20. април) један пијани немачки војник је убио другог немачког војника током међусобне свађе, у граду Панчеву где је владао полицијски час. Како би се заташкао овај злочин исцениран је напад на немачку патролу у близини старог православног гробља. У томе су помагали чланови Културбунда, које је предводио Јакоб Авендер (Jacob Awender).

Наредни дан је освануо плакат у граду где се јавно објављује да ће се обесити 10 Срба за сваког убијеног Немца.

Прави мотив за извршење овог злочина јесте освета за ликвидацију девет припадника Културбунда од стране припадника Војске Краљевине Југославије, који су их напали и покушали да разоружају 7. априла 1941. године.

 


ЗЛОЧИН

Војне окупационе власти у Панчеву донеле одлуку да се ухапси већи број српских цивила за одмазду. Ухапшено је насумично на улицама 36 Срба, а међу њима и једна жена. Невине жртве су доведене су близу градског гробља и подељене у две групе, где су већ направљена вешала. Прва група је обешена, а друга група је стрељана. Наређење за изврешење злочина дао је немачки официр Фриц Банделов (Oberstlojtnant Fritz Bandelow).



Стрељање српских цивила у Панчеву извршли су припадници немачког Вермархта, тачније одред "Велика Немачка" (Gross Deutschland).  Док је чин вешања добровољно извршио један Фолксдојчер, месарски радник, са великим задовољством.

Све жртве, и обешене и стрељане, остављене су на том месту 24 часа, након чега их је родбина сахранила. Истовремено су сахрањене и четири жртве које су дан раније стрељане

Та јавна ликвидација имала је за циљ да застраши остале грађане Панчева који би помислили да пруже отпор.



ИМЕНА ЖРТАВА

 

  Обешена су следећа лица:

  • Милановић Милан, из Панчева.
  •  Миливојевић Милутин, из Омољице.
  •  Чадик Јаков, из Панчева.
  •  Коцеш Фрања, из Панчева.
  •  Царан Милорад, из Панчева.
  •  Азицки Пера, из Панчева.
  •  Мирђић Ђорђе, из Панчева.
  •  Жестић Владимир, из Панчева.
  •  Максин Јован, из Панчева.
  •  Тополовачки Александар, из Панчева.
  •  Сковран Мирко, из Панчева.
  •  Ристић Љубомир, из Панчева.
  •  Јефтић Миленко, из Панчева.
  •  Адамовић Јован, из Панчева.
  •  Стојков Душан, из Панчева.
  •  Радак Коста, из Панчева.
  •  Ћосић Таја, из Панчева.
  •  Шишкуловић Даринка, из Панчева.

Стрељана су следећа лица:

  •     Хумановић Тихомир, из Панчева.
  •     Гробановић Иван, из Панчева.
  •     Тешановић Гојко, из Панчева.
  •     Пантелић Сава, из Панчева.
  •     Хаџић Душан, из Панчева.
  •     Грујућ Ђура, из Панчева.
  •     Хакер Шандор, из Панчева.
  •     Марков Тома, из Панчева.
  •     Перић Стева, из Панчева.
  •     Црни Ђура, из Панчева.
  •     Новак Маријан, из Панчева.
  •     Миленковић Драгутин, из Панчева.
  •     Недић Пера, из Панчева.
  •     Димковић Тихомир, из Панчева.
  •     Атанацковић Драга, из Панчева.
  •     Атанацковић Радивој, из Панчева.
  •     Аврамов Васа, из Панчева.
  •     Пинтер Стеван, из Панчева.


 



ГОДИНАМА КАСНИЈЕ

Послератна југославенска Државна комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача је детаљно реконструисала околности овог злочина, структуру жртава и починиоце. Злочин у Панчеву 21-22. априла 1941. вероватно је најбоље документовани ратни злочин на тлу окупиране Југославије 1941-1945.

Сам злочин документовао је немачки војни фотограф Херхард Гронефелд (1911–2000) , који је деценијама после Дугог светског рата чувао све те слике у својој приватној архиви, а после рата се бавио сликањем природе. Пред смрт Гронефелд је објавио на једној изложби фотографија о учешћу јединица Вермархта и те своје слике... где је изјавио следеће за слику вешања панчевачких Срба:
- „Ово је фотографија која је на мене оставила најужаснији утисак до краја мог живота. Гледао сам очи тих потпуно невиних људи који су осуђени на смрт и тај њихов поглед прати ме и данас, као најстрашнији кошмар...“.

Видео запис о ликвидацији панчевачкх цивила широј јавности је постао доступан је тек 13. септембра 2010. године на Историјском каналу (History Channel) у Канади, као део емисије "Други светски рат у боји" (Second World War in Color). Тај видео запис је уствари филмском камером у боји сачувао Готфриед Касел, а први пут га је објавио 1997. године, као одговор да је војска Вермархта била витешка, и није учествовала у убијању цивила. Тиме је разбио све стереотипе.



Да се не заборави и не понови!







































Skip Navigation Links