Наташа и Милица 1995 - www.zlocininadsrbima.com


Оцените нам овај чланак:

Време: Распад СФР Југославије и ратови 1990-их

Област: Босна


Наташа и Милица 1995



РАТ У БИХ 1992-1995

Бјеловац -Босански Брод - Доброовљачка

Брадина - Горажде - Јама Казани - Кравица

Јошаница - Чагаљ Кукавице - Пофалићи

Петровачка цеста - Логор Брчко - Купрес

Дретељ - Силос - Виктор БубањБихаћ

Орашје - Оџак - Бреза - Ураган - Челебићи

Чајниче - Ристовићи - Кнежевићи

Башчаршија - Наташа и Милица - Мостар

Сердари - Тузла - Бањалучке бебе

Чемерно - Фочанска Јабука - Бравнице

Сарајевска Голгота - Скелани - Олга Драшко 

 

Убиство Наташе Учур и Милице Лаловић је свирепи злочин који је починио Сејо Пискић (1956.) припадник сарајевске 101. бригаде муслиманске ткз. Армије Босне и Херцеговине.

Он је са зграде из снајпера погодио двије дјевојчице Наташу и Милицу, школског узраста које су се играле "ластиша" у србском дијелу Сарајева у улици Раве Јанковића бр. 59. Ово је иначе била честа пракса у граду на Миљацки од муслиманских бојовника који су на тај начин хтјели да застраше Србе.

Са тим злочином Пискић се хвалио јавно, али никада није одговарао за тај ужасан злочин. Постоје основане да је муслиманска Влада у Сарајеву њему дала лажне документе и да се иселио у Аустралију, како би избјегла одоговност за поцесуирање овог монструозног злочина.

 

 

ПРЕТХОДНИЦА

Распадом друге Југославије више од два милиона Срба нашло се на простору западно од ријеке Дрине, односно ван граница СР Србије. Распад СФРЈ средином 1991. године донио је са собом и велике ратне сукобе, прогоне и страдања, пошто хрватски сепаратисти су жељели да поред самосталности добију и етнички чисту хрватску државу. Тиме би био остварен вишевјековни сан Хрвата о независној држави. Власти СР Хрватске су у јесен 1990. илегално увезли велику количину наоружања, а у зиму промјенили Устав, тако што су Србе прогласили националном мањином и избацили назив "социјалистичка", умјесто петокраке шаховница постаје симбол Хрватске. То је довело до великог заоштравања односа и напетости између Срба и Хрвата. У прољеће 1991. хрватска полиција почиње упаде у српска мјеста, а Срби одговарају подизањем барикада. ЈНА је све до средине љета 1991. била тампон зона, а онда је и сама била нападнута од хрватских паравојника. Тада почињу у Хрватску да се враћају усташе и њихови потомци који су након 1945. емигрирали у иностранство (Аустралија, САД, Канада, Немачка, Аргентина, Парагвај...)

Тако је отпочео и рат у Хрватској који је трајао пуне четири године. У том рату је створена Република Српска Крајина, која је обухватала Сјеверну Далмацију, Лику, Кордун, Банију, Западну Славонију и Источну Славонију, Барању и Западни Срем.

У априлу 1992. године у централној југословенској републици Босни и Херцеговини напетости почињу да кључају и отпочиње крвави рат између три народа, који је трајао три године. У том рату је створена Република Српска. Муслиманске и хрватске ратне јединице у БиХ су такође имале пуно злочиначких акција, које су довеле до етничког чишћења српског становништва у Сарајеву, Сребреници, Бихаћу, Мостару, Горажду, Тузли, Орашју, Чапљини... Оснивани су системи концентрационих логора за мучење Срба (Дретељ, Дувно, Челебићи и др).

Хрватска војска и полиција су током рата у Хрватској (1991-1995), имали низ злочиначких акција као што су: "Миљевачки плато", "Масленица", "Медачки џеп"... Исто тако покренуто је етничко чишћење Срба у урбаним среднинама: Сисак, Госпић, Задар, Осијек, Вуковар, Карловац, Загреб, Сплит, Дубровник и др.

 

Ситуација у Сарајеву

 

Сарајево се налази у самом географском средишту Босне и Херцеговине и заузима површину од 142 км2. Смјештено је у композитној Сарајевској котлини, која се пружа од истока према западу, у плодном Сарајевском пољу. И док су централни дијелови града углавном смјештени у низини Сарајевског поља. Најстарији дијелови града (Вратник, Бистрик, Хрид, Ковачи, Алифаковац) су на падинама околних брегова. Просјечна надморска висина Сарајевског поља је 500 метара. Град окружују високе планине које досежу и 2.000 метара надморске висине: Бјелашница, Јахорина, Игман, Трескавица и Требевић, на којима је током већег дијела године хладно и под снијегом.

Сарајево има трагове људске културе још у праисторијском добу. Касније у ове крајеве долазе Илири, Келти, Римљани... Док Јужни Славени на Балкан стижу у 6. стољећу. У доба Немањића, Босна је била саставни дио средњовјековне србске државе, а њени владари и великаши су зидали православне светиње. Босански краљ Твртко I Котроманић уздигао је Босну на ниво краљевине, а крунисан је у манастиру Милешева 1377. године.

Најездом Турака Османлија на Балканско полуострво, пропадају све хришћанске земље, а Турци доносе у ове крајеве исламску религију и зидају џамије. Они су у својим крвавим походима ишли све до Беча, када су поражени 1683. године. Након тог пораза, траје њихово двовјековно повлачење ка Азији. У Босни су Османлије спроводиле више од 400 година терор  (Данак у крви, Прва брачна ноћ, Потурчавање, Трећина љетине и сл.), па се србски народ често дизао на устанке (Невесињска пушка и др.)

Велике силе су дозволиле на Берлинском конгресу 1878. године Аустрији да окупира Босну и Херцеговину, а тридесет година касније је припојила што је изазвало Анексиону кризу са Краљевином Србијом. Бечки двор је наставио да спроводи терор над Србима, што је резултирало гневом и стварањем револуционарне огранизације Млада Босна, која је извршила на Видовда 1914. године атентат на аустијског надвојводу Франца Фердинанда баш у Сарајеву. То је био изговор Аустро-Угарској монархији да нападне Србију и тако је почео Први свјетски рат.

Ослобађањем Краљевине Србије и србских земаља крајем 1918. године, створена је прва јужнославенска држава: Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, па је Сарајево ушло у састав тадашње Дринске бановине.

Срби су вијековима били већинско становништво у Сарајеву,  граду где је било око 100.000 становника пред Други свјетски рат, од чега је било 60% становништва србске националности.

 

Током Другог свјетског рата у Сарајеву који је ушао у састав Независне Државе Хрватске усташе су починиле стравичне злочине над Србима, Јеврејима и Ромима. Град је буквално преполовљен. Многе Сарајлије су одведене пут логора Јасеновац и тамо мучени до смрти. Ријетки су преживили тај пакао.

Партизанске јединице НОВЈ у град улазе тек 6. априла 1945. послевишенедељних тешких борби и ослобађају га од усташа. Нове комунистичке (Брозове) власти након рата нису дозвољавале да се прича о страдању Срба и прогањали угледне Србе. Често су усташке злочине приписивали Немацима... све за рад идеала братства и једниства.

Сарајево је у социјализму доживјело велику експанзију и развој, постао је сјециште младих и број својих становника у многоме увећао са становницима из руралнин дијелова Босне и Херцеговине. Седамдесетих година 20. вијека Сарајево постаје град будућности Европе. А већ 1984. године постаје домаћин Зимских Олимпијских игара.

У дугој половини 1980-их у Сарајево се плански насељава  велики број муслимана из Рашке области што је довело до поремећаја националне структуре, па су Срби у Сарајеву изгубили релативну већину...
 

 

 

ЗЛОЧИН 


Наташа Учур је била јединица. Када је почео рат, они су отишли у Србију, тачније Војводину. Наташа је често патила и плакала, желећи да се врати у Сарајево. Тако да су се они вратили на наговор ћерке.

11. марта 1995. године у поподневним часовима око 15 сати, дјевојчице српске националности: Милица (Ранка) Лаловић, стара 10 година и Наташа (Недељка) Учур, стара 9 година, изашле су испред зграде бр. 59. у улици Раве Јанковић (у српском дијелу Сарајева), да се играју "ластиша", несвјесне опасности која вреба са околних зграда. Тако је припадник сарајевске 101. бригаде муслиманске Армије БиХ, Сејо Пискић, са зграде "Лориса", која се налазила на Тргу Пере Косорића (у муслиманском дијелу Сарајева) испалио смртоносне хице ка Милици и Наташи. Милица је одмах на лицу мјеста преминула, док је Наташа довежена у болницу "Касиндо" жива, али не задуго. И она је преминила 15 минута након пријема.

О овоме је свједочила сарајка Фатиме Бајрамовић.

Када се десила ова трагедија, Миличин отац Ранко Лаловић је био на послу, радећи у фабрици "Фамос" у источном дијелу Сарајева. Од свог брата је чуо тужну вијест да му је дијете убијено.

 

 

БИОГРАФИЈА ЗЛОЧИНЦА


Сејо Пискић је рођен 1956. године у Грачаници. У паравојне муслиманске снаге ступио је почетком 1992. године и добио је улогу снајперисте. Често се јавно хвалио да је поред ове двије дјевојчице убио још 20 људи у сарајевском насељу Грбавица.

 

 

 

ГОДИНАМА КАСНИЈЕ

Двије дјевојчице Наташа и Милица су сахрањене једна до друге у Источном Сарајеву, на гробљу Миљевићи. Овај злочин се десио само 8 мјесеци пре краја рата, односно потписивања Дејтонског споразума 21. новембра 1995. године у САД. Вођа босанских муслимана Алија Изетбеговић је говорио за овај злочин, да нису убијене српске дјевојчице него грађанке Сарајева, те да ће се открити злочинац који је то починио. Сејо Пискић јесте формално једном приведен, али никада није одговарао, тачније ни оптужница није подигнута против њега.

Миличини родитељи Ранко и Љепосава Лаловић данас живе у Бијељини. Они су прво из свог стана у Сарајеву морали побјећи у Кијево, српски дио Сарајева, па у Зворник. У Сарарјеву су радили као просвјетни радници, он као професор у двије гимназије, а она као учитељица. Сада су пензионери. Иако су долазили код општинских представника у Бијељини, нико није желио да их саслуша, а камоли помогне. Имају кћерку Јелену, која се удала, а потом им родила унуку, која им је једина радост.

Код Ранка Лаловића су долазили представници Дјечије амбасаде, те су му нудили да поднесе тужбу и да би могао да добије новчану накнаду за губитак дијетета. Он је то категорички одбио јер никакав новац не може да врати Милицу међу живе, нити да ублажи њихов бол.
 

 

ГРОБОВИ


Миличин стриц Бранко каже да родитељи мале Милице често дођу на њен гроб у Миљевићима гдје је сахрањена и још увијек не могу да избришу сузе од трагедије и рана које годинама не зарастају.

На Миличином споменику пише: "Посебно је вољела учити и живјети".

На Наташином споменику пјесма: "Прерано си живот изгубила, својој мајци срце откинула, црној земљи младост поклонила, тек стасала младост једна, ко јабука недозрела, у вихору страшног рата, прерано је сагорјела".

 



Да се не заборави и не понови!







































Skip Navigation Links