Злочини у Дивоселу крај Госпића дешавали су се током цијелог Другог свјетског рата над мјештанима овог личког села, подно планине Велебит.
Ратна злодјела која су се дешавала била су добро организована и мјесецима планирана, пошто се Дивосело као и цијела Лика априла 1941. године нашла у саставу клеро-фашистичке Независне Државе Хрватске. Ову монструм-државу је предводио усташки двојац: поглавник Анте Павелић и кардинал Алојзије Степинац... све према директивама Римске Курије из Ватикана. Њихов циљ је био геноцид Срба и истребљења Православља са ових простора.
Дивосело је током четири ратне године изгубило скоро двије трећине пријератних становника, односно преживјело је свега 39,5% Дивосељана. Готово да није било дијетета које је имало оба родитеља након рата у Дивоселу.
Најмасовнији покољ мјештана из Дивосела се десио 5. августа 1941. године када су припадници оружаних снага НДХ на локацији Крушковача поубијали за један дан преко 500 Срба, међу којима је било пуно дјеце млађе од 14 година живота.
Разлог зашто су хрватски фашисти (Усташе) из Госпића желели да униште Дивосело, јер је то до рата било веома богато и напредно село, са духовним упориштем у православној цркви, а истоврмено су били и врло образовани.
Иако је Дивосело успјело да опстане и васкрсне након Другог свјетског рата, током разбијања Југославије и грађанског рата у Хрватској почетком деведесетих година 20. стољећа Дивосело је анихиловано (тотално уништено).
Данас на том мјесту не живи више нико, потоји само топоним да се ту некада живјело, док су његови становници расути по цијелом свијету.
ПРЕТХОДНИЦА
Априла 1941. године Њемачка и Италија заједно са својим сателитима (Мађарска, Бугарска, Румунија и Албанија) нападају без објаве рата територију југославенске краљевине која је капитулирала већ након десетак дана. Укупно јe у агресији учествовало преко 1.000.000 војника
Краљевина Југославија је била раскомадана од Сила Осовина, а највећи дио је припао Независној Држави Хрватској, која је проглашена 10. априла 1941. у Загребу.
За поглавника је изабран Анте Павелић, док је његов близак сарадник био кардинал Алојзије Степинац. Они су били носиоци геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетстког рата. Ово је рађено према Хитлеровим теоријама о суперраси.
Добри сарадници: Павелић и Степинац
Одмах по формирању клеро-фашистичке НДХ, кренуло је спровођење истребљења према неподобним народима: Срби, Јевреји и Роми. Такође, забрањен је рад Српске Православне Цркве и одузета јој је сва имовина, а свештенство СПЦ прогањано и убијано, православне цркве спаљиване и рушене. Ћирилица је такође забрањена на територији наци-фашистичке Независне Државе Хрватске.
Сматра се да је у НДХ проценат православних Срба био виши од 40%, што никако није било по вољи хрватско-усташких власти и Ватикана, који је пружао велику подршку новим усташким властима у Загребу. Штавише, папска држава је отворено благосиљала младу хрватску државу. Римска курија је давала логистику и сваку другу помоћ јер је циљ био елиминисати Србе са територије од Драве до Јадрана.
Хрватско-усташка идеологија је почивала на геноциду тј. истребљењу Срба, што је и Миле Будак, усташки министар изрекао јавно у Госпићу 2. маја 1941. године овако:
„Једну трећину Срба ћемо убити,
другу трећину покрстити,
а трећу ћемо протјерати!“
Ситуација у Дивоселу
Дивосело се налази у општини Госпић удаљено 7.0 км на југ од центра града. То су југо-западни дијелови Лике, удаљено око 35 км од обала Јадранског мора, у подножју планине Велебит.
Село је добило назив од спајања двије ријечи: дивно село - Дивосело. Срби су на том подручју домицилно становништво које ту обитава вијековима, о чему говоре топоними и православна црква која је подигнута у другој половини XVIII стољећа (1781. године) и добила назив Храм Рођења Пресвете Богородице.
Такође у доба Војне крајине, аустроугарске власти су дозволиле подизање основне школе 1869. године, што је омогућило да почетком XX вијећа није било неписменог мјештанина у Дивоселу. Поред тога, Дивосељани су се касније школовали у Госпићу, Карловцу, Загребу, Ријеци, Београду, Пешти итд. И прије Другог свјетског рата они су имали људе факултетски образоване: љекаре, правнике, трговце, професоре, инжињере... Школовања ученика из Дивосела су често ишла преко србске организације Привредник из Загреба.
Храм Рођења Пресвете Богородице у Дивоселу
У вријеме Првог свјетског рата Дивосељани су активно учествовали као добровољци Војске Краљевине Србије. Њих преко 130 их је пробијало Солунски фронт, војевали на Церу, Подрињу, Сувобору, Кајмакчалану...
Крајем 1930-их година Дивосело је имало скоро 3.000 становника и сматрало се једним богатим и напредним мјестом, не само у Лици, већ у читавој југославенској краљевини.
ЗЛОЧИНИ ГЕНОЦИДА
У граду Госпићу међу хрватским становништвом (највише омладином) се још 1932. године појављује фашистичка организација "Усташе" која је основана пар година раније у Загребу. Њихов циљ је био да се истреби све што има везе са Србством и Православљем на тим просторима.
Након што је сломљена Краљевина Југославија током Априлског рата 1941. године Хрвати су прогласили клеро-фашистичку Независну Државу Хрватску у коју су ушли сви дијелови Лике, па и Дивосело. Та монструм држава је по благославу Ватикана створена, а директиве и инструкције су стизале директно од Римске курије.
Већ 11. априла 1941. године готово сви Срби у Госпићу су похапшени током рације, када је организван отворени ЛОВ НА СРБЕ од стране жандармерије НДХ. Како је наредних дана госпићки затвор постао претијесан хрватско-усташке главешине су почетком маја мјесеца 1941. године спровели одлуку о формирању система концентрационог логора: Госпић-Јадовно-Паг. У том Јадовничком логору је убијено 85 Срба (19-оро дјеце) из Дивосела, а иначе преко 38.000 Срба је ту убијено за 132 дана постојања казамата.
Већ 7. јуна 1941. године у Дивоселу се отвара усташка станица, посада од 25 жандарма... Наредних дана крећу хапшења Срба: угледних домаћина, учитеља, студената, свештеника... итд. Сви они Дивосељани који су одведени у хрватске концентрационе логоре никада се нису више вратили. Већини се чак ни гроб не зна гдје је. Хрватско-усташки ескадрони смрти који су из дана у дан почели да ојачавају... су почели да сију зло не само у Дивоселу, већ и околим селима: Читлук, Орнице, Почитељ, Липе, Острвица, Широка Кула, Барлете, Вребац, Медак, Радуч, Могорић, Плоча, Смиљан, Студенци... као и сусједним општинама: Грачац, Доњи Лапац, Кореница...
Почетак августа 1941. године био је изузетно тежак и крвав у овом крају јер су хрватско-усташки крвници починили стравичне покоље над невиним становништвом србске националности:
| ДАТУМ |
МЈЕСТО |
УБИЈЕНО |
ЖРТВЕ |
| 1. август |
Село Липе |
93 |
Кекићи, Рабатићи |
| 2. август |
Село Смиљан |
700 |
Тесле |
| 2. август |
Широка Кула |
непознато |
непознато |
| 2. август |
Село Острвица |
непознато |
непознато |
Дивосељани када су видјели шта се дешава око њиховог села знали су да су они сљедећи за убијање. Тако је 3. августа 1941. нападнута жандармеријска станица и ослобођена, док се нејач (жена, дјеца и старци) евакуисала подно Велебит планине, у завалину Крушковача.
Хрватско-усташки крвници су током ноћи 4. на 5. август 1941. пребацили два батаљона (бојне) јачине око 700 бојовника под оружјем пребацили преко Малог Алана, Билаја и Рибника... Тако су затворили излазе из Крушковаче и отпочело је у зору монструозно клање (све хладним оружјем) Срба односно дјеце, жена и старчади. Сви поклани Срби су бацани на гомилу одакле су текле ријеке крви. Једна мала групица Срба је ово гледала немоћно и успјела је да се извуче из тог обруча, па утекла ка велебитским шумама и тако се спасила.
Посљератни споменик на Крушковачи
Биланс овог крвавог пира је био преко 900 Срба мјештана Дивосела, од чега је чак 80 огњишта заувјек угашено, или како би народ рекао "мртвим коцем затворено".
Током Другог свјетског рата на личком подручју се не памти да је у једном дану толико жртава убијено, нити да је иједан злочин имао толику бестијалност и острашћеност као над Србима у Дивоселу 5. августа 1941. године.
Поред овог злојела у Крушковачи, Дивосељани су страдавали у Мацолиној Јами код Личког Лешћа, њих седморо. Затим Јарчја јама код Алана њих 65 Срба је убијено... На острву Слано је око 80-ак поубијано од чега 24 млађих од 14 година.
Међу Дивосељанима се памти и монструозни злочин какав је вјешање Јагоде Кравић и њено четворо мале дјеце у сред Дивосела.
Дјеца Дивосела су такође затварана у концентрационе логоре за дјецу (ово је било само у НДХ) као што су: Јаска, Јастребарско, Јасеновац, Златар, Градишка, Лоборград... а већину их је спасила Дијана Будисављевић 1942. године.
Споменик Дивосељанима подигнут 1981.
Према подацима проф. Миле Рајчевића Дивосело је током Другог свјетског рата изгубило 1.307 становника, што значи да је више од двије трећине становника убијено или се води као нестало. Ова тужна статистика Дивоселу даје неславну титиулу - најстрадалније мјесто у Лици, као и једно од најстрадалнијих на тлу југославенске краљевине.
ОРУЖАНИ ОТПОР
Дивосељани су врло брзо схватили шта се заправо дешава и да им пријети истребљење, тако да су приступили организовању у оружане одреде, већином партизанске при Шестој личкој дивизији и мањим дијелом четничке који су одлазили у Грачац.
Дивосело је дало два народна хероја: Нада Димић и Миле Почуча, док је њих 84-оро било носиоц Партизанске споменице.
Око 130 Дивосељана бораца је погинуло током 1941-1945, док је 26 било официра ПОЈ. Укупно у партизанским јединицама било је 350 Дивосељана.
ГОДИНАМА КАСНИЈЕ
Неколико стотина становника Дивосела се вратило на своја згаришта, јер су све куће биле спаљене и срушене.
Почела је обнова и живот је био врло тежак, али је село успело да васкрсне и први регрут је послат тек 1957. године на одслужење војног рока у ЈНА. У почетку је народ Дивосела живио од пољопривреде, али су касније по завршетку школа или заната добијали послове и у граду Госпићу, док се један дио мјештана одселио.
У Дивоселу су средином 1950-их година обновљени стари спортови, односно вишебој који је назван - Личке Оке.
Према попису становника 1991. године Дивосело је имало око 344 становника, од чега 95% Срба.
Током грађанског рата почетком деведесетих година 20. вијека Дивосело је тотално уништено. Било је више напада 1991-1992 на Дивосело, а средином септембра 1993. године хрватске снаге спороведе злочиначку акцију "Медачки џеп" у којој јединице под командом Мирка Норца тотално спаљују и уништавају Дивосело. Иако је ово село било под заштитом Плавих шљемова, односно снага УНПРОФОР-а.
Посље "Олује" 1995. године Дивосело је остало готово пусто и данас постоји само географски и историјски појам. Све оно што је започето 1941. довршено је 1995. године. Сви споменици, па и они антифашистички су у Дивоселу порушени од Хрвата, као и школа, стамбени и привредни објекти. Уништена је сва инфраструктура (електро мрежа, водовод, телефон...).
Резултат хрватске окупације Дивосела
Некадашњи становници Дивосела данас су широм планете расути од Чилеа до Јапана и од Аљаске до Аустралије.
ПУБЛИКАЦИЈЕ
О Дивоселу као и Госпићу највише је писао проф. Миле Рајчевић који је седамдесетих и осамдесетих година био директор основне школе "Нада Димић" у Госпићу, он је написао књигу, али је и у емисији Разбуђивање 2021. године причао за покољења и повлачио паралеле између страдања Срба 1941. и 1991. године...