Гудовац 1941 - www.zlocininadsrbima.com


Оцените нам овај чланак:

Време: Други светски рат

Област: Западна Славонија


Гудовац 1941



ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ  1941-1945

Глинска црква - Гудовац - Ливањско поље

Цетинград - Пребиловци - Логор Госпић

Логор ДаницаЛогор Јасеновац - Краљево

Логор Керестинец - Бојник - Јастребарско

Логор СисакУсташе - Пркос - Стара Градишка

Априлски рат - Вељун - Логор Бањица - НДХ

Сајмиште - Гаравице - Крагујевац - 27. март

Лесковац - Београд '41 - Велика - Београд '44 -

Нови Сад - ПанчевоПрскос - Стари Брод

 

  Усташки покољ у Гудовцу је назив за прво масовно убиство Срба и Јевреја на подручију Независне Државе Хрватске (НДХ). Убијено је око 200 људи, највише српске националности из села Гудовац и западнославонских села: Пргомеља, Тука, Болча, Станица, Клокочевца, Старих Плавница и Великог Коренова.

Ово је први масовни злочин усташа у НДХ над српским и јеврејским цивилима. Организатор овог злочина су били Вјекослав Макс Лубурић, Еуген Дидо Квартерник и Мартин Цикош.

Споменик жртвама усташког покоља у Гудовцу је подигнут тек 10 година након Другог светског рата, али је срушен од припадника милитантне странке ХДЗ почетком 1990-их година, када се променила власт и почео рат и распад бивше Југославије.

 

 



ПРЕТХОДНИЦА
 

Демонстрације 27. марта 1941.
 

Краљевина СХС је прва јужнословенска држава, касније преименована у Краљевина Југославија, створена након Првог светског рата, проглашењем 1. децембра 1918. у Београду. Територијално је 1929. југославенска краљевина била подељена на бановине, а по устројству је била парламентарна монархија. Владарску титулу носила је српска династија Карађорђевић. Обухватала је Јужну Србију, Шумадију, Рашку, Косово и Метохију, Нишку и Тимочку Крајину, Црну Гору, Босну и Херцеговину, Војводину, Славонију, мањи део Далмације, Дубровачку републику, Лику, Кордун, Банију, Загорије, Горске Котаре и Словенију. Државу су након убиства краља Александра I Карађорђвића у Марсеју 9.10.1934. водили намесници: кнез Павле Карађорђевић, др Раденко Станковић и др Иво Перовић, уз владу коју су формирали Драгиша Цветковић и Влатко Мачек.

Средином 1930-их година у Европи долази до пораста нацизма и фашизма, наручито у Немачкој, Италији и Шпанији. Тако је дошло до формирања Тројног пакта 27.9.1940. између Немачке, Италије и Јапана. Том савезу су се у наредним месецима придруживале и следеће државе: Мађарска, Бугарска, Румунија, Албанија и др. Тако се Краљевина Југославија нашла у окружењу Сила Осовине.

У Бечу 25. марта 1941. долази до потписивања протокола између Краљевине Југославије и нацистичке Немачке о проласку немачких и италијанских војних трупа кроз југославенску територију. То је међу патриотским снагама југославеснке краљевине протумачено као издаја, те су британски, али и совјетски обавештајци већ 27. марта 1941. у Београду организовали Војни пуч и демонстрације, тако да је збачено намесништво које је предводио кнез Павле, а на престол доведен малолетни краљ Петар II Карађорђевић. Хитлер је променио планове, те је оружане снаге планиране за напад на Грчку, преусмерене су на Краљевину Југославију.



6. априла 1941. Немачка и Италија заједно са својим савезницима (Мађарска, Бугарска, Румунија и Албанија) нападају Краљевину Југославију, која је капитулирала већ после неколико дана. Краљевина Југославија је била раскомадана, а највећи део је припао Независној Држави Хрватској, која је проглашена 10. априла 1941. у Загребу. За поглавника је изабран Анте Павелић.

Одмах по формирању НДХ, кренуло је спровођење геноцида према Србима, Јеврејима и Ромима. Такође, забрањен је рад Српске Православне Цркве и одузета јој је сва имовина, а свештенство СПЦ прогањано и убијано, цркве спаљиване и рушене. Ћирилица је такође забрањена на територији НДХ. Процењује се да је у НДХ проценат православних Срба био виши од 37%, што никако није било по мери усташких власти и Ватикана, који је пружао велику подршку новим усташким властима у Загребу. Усташка идеологија је почивала на геноциду тј. истребљењу Срба, што је и Миле Будак, усташки министар изрекао јавно у Госпићу 2. маја 1941.

 „Једну трећину Срба ћемо побити, другу трећину покрстити, а трећу трећину ћемо протерати!“
- Миле Будак (1889-1945), усташки министар

 

 

Ситуација у Гудовцу

Гудовац је село удаљено свега 6 км од Бјеловара (Западна Славонија). До Другог светског рата Гудовац је имао 330 домаћинстава. Једна трећина су били Срби, а две трећине Хрвати. Имали су коректне комшијске односе, све до формирања НДХ и доласка усташа. Православна црква св. Апостола Петра и Павла, била је саграђена још 1720. године.

У Гудовцу је живео Мартин Цикош, секретар ХСС, велики усташа и близак сарадник Миле Будака. Мартин Цикош је такође био функционер тзв. Сељачке Заштите, која је првих дана окупације Краљевине Југославије била под његовом командом и извршавала његове наредбе. Поред Мартина Цикоша у Пргомељу је био и усташки повереник Мирко Павлешић, а у Бјеловару Јосип Верханц, усташки главешина. Мијо Ханс је такође био усташама близак сарадник, а касније и функционер. Они су били планирали све акције против Срба на подручију Бјеловара. 
 

 

 

ЗЛОЧИН

27. априла 1941. у Гудовцу касно увече усташка тзв. Сељачка Заштита је ухаписила и стрељала 10 недужних људи. Међу злочинцима је био присутан и учитељ Рудолф Срнак, из Гудовца. Док је тај дан на подручију Бјеловара и Грубишног поља незаконито ухапшено преко 500 Срба, који су одведени у логоре НДХ: логор Даница крај Копривнице и затвор у Госпићу, Јадовно на Велебиту и острво Паг.

Да би следећи дан 28. априла 1941. у рану зору, по налогу усташких власти из Загреба почео невиђени терор по бјеловарским селима где су хапшени Срби и довођени у Гудовац. Руководилац целе акције хапшења и убијања Срба у Гудовцу 28. априла 1941. био је Мартин Цикош. Ухапшени српски цивили били су смештени у неки затвор (саграђен у доба Аустроугарске царевине), прекопута школе. Увече тог 28. априла 1941. изведени су на улицу где су били постројени испред Еугена Диде Квартерника (сина Славка Квартерника) и других високих усташких функционера. Затим су спроведени на сајмиште на крају села, где су и побијени.

Пре њиховог убиства, жртве су натеране да ископају себи раку, величине 42 х 2 метра.  Колико год да су били свирепи, Немци нису без узбуђења примили вест о овом злочину. Једна комисија коју су они одредили, извршила је ексхумацију и фотографисала лешеве. Њен записник се налази међу документима Вермархта под насловом "Ustaschenwerk bei Bjelovar" (Дело усташа код Бјеловара).

 



ИМЕНА ЗЛОЧИНАЦА

  1.     Мартин Цикош, секретар ХСС и функционер УСЗ.
  2.     Мирко Павлишевић
  3.     Мијо Ханс
  4.     Јосип Верханц
  5.     Jулиј Маканац, градоначелник Бјеловара
  6.     Чукман, шеф полиције у Бјеловару

 


 
ИМЕНА ЖРТАВА

Према списку Миладина В. Вујановића, у Гудовцу 28. априла 1941. су убијени следеће особе:

  •     Бранко Анага
  •     Душан Велемир
  •     Марко Анага
  •     Гајо Влајнић,
  •     Милутин Анага
  •     Стеван Вучковић
  •     Душан Бартоловић
  •     Томо Вујновић
  •     Стеван Баусола
  •     Никола Вујчетић
  •     Божо Бјелић
  •     Миле Вукелић
  •     Васо Бојчета
  •     Ђуро Вуковић
  •     Петар Бојчета
  •     Стезан Вуксан
  •     Емил Бота
  •     Стеван Вуксан
  •     Јован Бота
  •     Јандрија Гачеша
  •     Миливој Бота
  •     Ђуро Грубачевић
  •     Милош Бота
  •     Михаило Грујић
  •     Петар Бота
  •     Никола Гвозденчевић
  •     Пантелија Бошњаковић
  •     Петар Гвозденчевић
  •     Бранко Брзин свешт.
  •     Јован Даничић
  •     Илија Брујић
  •     Љубомир Даничић
  •     Божо Бугариновић
  •     Петар Даничић
  •     Ђуро Бугариновић
  •     Мирко Дерета
  •     Бранко Булић
  •     Емил Деспинић
  •     Милан Булић
  •     Петар Деспинић
  •     Васо Деспотовић
  •     Никола Кодић
  •     Емил Деспотовић
  •     Пајо Кодић
  •     Бошко Дешић
  •     Стеван Кодић
  •     Душан Дешић
  •     Стеван Кодић
  •     Никола Добричевић
  •     Васо Коноплић
  •     Стеван Добричић
  •     Стеван Коноплић
  •     Емил Докић
  •     Петар Косић
  •     Јован Докић
  •     Петар Косић
  •     Никола Докић
  •     Гвозден Ковач
  •     Стеван Драгашевић
  •     Озрен Ковач
  •     Душан Дробић
  •     Андрија Латиновић
  •     Душан Ђаковић
  •     Андрија Латиновић
  •     Никола Ђурђевић
  •     Милан Обрановић
  •     Илија Јарић
  •     Пајо Обрановић
  •     Божо Јарић
  •     Емил Обрановић
  •     Никола Јарић
  •     Божо Павловић
  •     Јован Јаничић
  •     Милан Павловић
  •     Никола Јелић
  •     Младен Павловић
  •     Петар Јелић
  •     Никола Павловић
  •     Стеван Јелић
  •     Пантелија Павловић
  •     Стеван Јовичевић
  •     Милан Пожежанац
  •     Ђуро Кодић
  •     Никола Пожежанац
  •     Емил Кодић
  •     Дамјан Поповић
  •     Милан Кодић
  •     Ђуро Поповић
  •     Милош Кодић
  •     Саво Поповић
  •     Милутин Кодић
  •     Милан Поханек, Чех
  •     Никола Кодић
  •     Ђуро Предојевић
  •     Бранко Предојевић
  •     Душан Предраговић
  •     Емил Предраговић
  •     Илија Предраговић
  •     Петар Предраговић
  •     Радован Предраговић
  •     Стеван Предраговић
  •     Стеван Предраговић
  •     Чедо Пруговац
  •     Бранко Радешевић
  •     Стеван Радељевић
  •     Цвијо Радивојша
  •     Милан Радотић
  •     Стеван Радотић
  •     Милан Радовановић
  •     Милош Радујковић
  •     Васо Рајић
  •     Гајо Рајић
  •     Јован Рашета
  •     Милан Рајић
  •     Петар Саболић
  •     Стеван Саболић
  •     Емил Савић
  •     Бошко Секулић
  •     Милош Секулић
  •     Петар Секулић
  •     Стојан Секулић
  •     Ђуро Селаковић
  •     Игњатије Сењан
  •     Буде Скакавац
  •     Јован Сладојевић
  •     Драган Срдић
  •     Емил Станчић
  •     Милош Станчић
  •     Петар Зрнић
  •     Гојко Мијакић
  •     Владимир Стијепић
  •     Милош Стијепић
  •     Никола Стијепић
  •     Саво Стрика
  •     Васо Тодоровић
  •     Бранко Тољевић
  •     Петар Тољевић
  •     Стеван Тољевић
  •     Ђуро Томић
  •     Васо Томић
  •     Срђан Томић
  •     Стеван Томић
  •     Стеван Томић
  •     Јован Томић
  •     Лука Хинић
  •     Милан Хинић
  •     Петар Цигановић
  •     Васо Цвијетић
  •     Никола Цвијетић
  •     Васо Чачуга
  •     Дане Чуић
  •     Душан Чуић
  •     Миле Чујић
  •     Милан Чурчија
  •     Миле Чурчић
  •     Јован Шајновић
  •     Никола Шајновић
  •     Стеван Шајновић
  •     Лука Шакић
  •     Бошко Шиљак
  •     Милорад Шиљак, богослов
  •     Томо Шиљак, лугар
  •     Милош Шиљак, звонар
  •     Љубан Швагоња
  •     Петар Ивановић
  •     Јован Миљуш
  •     Стеван Ивановић, учитељ
  •     Ђуро Мисирача "Ђаја"
  •     Петар Ивановић
  •     Милутин Мисирача "Ђаја"
  •     Васо Јакић
  •     Милан Мисирача
  •     Јандрија Јакић
  •     Никола Мородолац
  •     Милан Јакић
  •     Ђуро Обрановић
  •     Стеван Јакић
  •     Јован Обрановић
  •     Васо Јанић
  •     Марко Обрановић
  •     Ђуро Јанковић
  •     Никола Ђурђевић
  •     Никола Мадашевић
  •     Живко Житић
  •     Ђуро Маргетић
  •     Јован Житић
  •     Емил Маргетић
  •     Никола Житић
  •     Стеван Маргетић
  •     Никола Мијакић
  •     Новица Ивановић
  •     Јован Миљуш
  •     Милош Ивановић   
  •     Стеван Ленајић



Гудовац, априла 1941: Недужне жртве побијене од усташа


 



СПОМЕНИК

На месту где су убијени Срби и Јевреји у Гудовцу априла 1941. направљен је после рата споменик 1955. године, а пар година касније и дограђен. Споменик је ручни рад Војина Бакића. С почетка 1990-их овај споменик, као и многи други споменици жртвама фашизма и борцима НОР је уништаван од стране чланова екстремних хрватских удруга и странака ХДЗ и ХОС.




Споменик Гудовчанима подигнут тек 1955.


 



Да се не заборави и не понови!







































Skip Navigation Links