Велики парк у Сарајеву 1992 - www.zlocininadsrbima.com


Време: Распад СФР Југославије и ратови 1990-их

Област: Босна


Велики парк у Сарајеву 1992



Велики парк је назив за ужасан ратни злочин који је почињен у централним дијеловима града Сарајева почетком деведесетих година 20. стољећа када су вођени ратови на тлу бивше Југославије.

Припадници паравојних формација под контролом муслиманских власти су 22. априла 1992. године поубијали на мучки начин осморицу припадника Југославенске Народне Армије, супротно Женевским конвенцијама о рату.

Ово злодјело је било само кап која прелива чашу пуну тензија и страховладе која је започела након убиства србског свата на Башчаршији 1. марта те године.

Наредних дана су већ почели свеопшти напади на касарне ЈНА и колоне југославенских војних возила, без обзира што је постигнут споразум о мирном извлачењу ЈНА из Сарајева у чему је посредовао УН. У томе су учествовале муслиманско-хрватске паравојне формације.

Међу жртвама у Великом парку је било четири војника на редовном одслужењу војног рока, као и четворица резервиста. Сви они су по заробљавају мучени, а потом убијени рафалном паљбом из аутоматске пушке.

Тужилаштво Босне и Херцеговине је за овај злочин подигла оптужницу против четворице осумњичених тек крајем 2016. године, односно четврт вијека након самог злочина. Суђење и данас траје.

РАТ И ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ 1992-1995

Бјеловац -Босански Брод - Добровљачка - Брадина - Јама Казани - Кравица - Кукавице

Купрес - Орашје - Наташа и Милица - Чагаљ - Чардак - Скелани - Смолућа - Намјерна Сила

Петровачка цеста - Брчко - Каменица - Шеве - Силос - Бихаћки логор - Виктор Бубањ

Оџак - Брежани - Челебићи - Чајниче - Ристовићи - Силовања - Бреза - Горажде - Кнежевићи

Башчаршија - Јошаница - Сердари - ХВО - Бањалучке бебе - Тузла - Бравнице - Мостар

Чемерно - Јабука - Слађана Кобас - Породица Голубовић - Фочанска села - Сарајевска Голгота

Олга Драшко - Мирјана Драгичевић - Пофалићи - Страхиња Живак - Јесен - Јука Празина

Љубомир Млађеновић - Без дистанце - Драган Васић - Ејуп Ганић - Алија Изетбеговић

Мушан Топаловић - Рамиз Делалић - Расим Делић - Ахмет Сејдић - Мурат Шабановић

Сакиб Махмуљин - Насер Орић - Харис Силајџић - Ураган - Дретељ - Ледићи

 

 

ПРЕТХОДНИЦА

Југославија је била федеративна држава састављена од 6 република (СР Словенија, СР Хрватска, СР Босна и Херцеговина, СР Црна Гора, СР Србија и СР Македонија). И Југославија и ЈНА су биле по својој дефиницији замишљене на братству и јединиству свих народа и народности који су живили од Вардара па до Триглава и од Ђердапа до Јадрана..


Од Вардара па до Триглава, нешто се одриграва

Друштвено-економско уређење је био социјализам, односно диктарура пролетеријата и радничко самоуправљање. Политички систем је био једнопартијски, односно владао је Савез Комуниста.

Устав Југославије од 1974. године донео је децентрализацију земље, која је касније омогућила сепаратистичким снагама у Словенији и Хрватској, а касније и у Босни и Херцеговини, да започну разбијање Југославије, праћено крвавим ратовима и прогонима. У свим Уставима Југославије, Југословенска Народна Армија је била дефинисана као једина оружана сила на територији западног Балкана, а самим тиме и једини међународно признати војни субјекат.

Крајем 1989. године Савезна скупштина доноси амандмане на Устав, па тако се једнопартијски систем замјењује вишепартијски систем. Што је значило да поред једине до тада партије СКЈ, сада могу да се оснивају и друге странке.

Крајем јануара 1990. године долази до распада Савеза Комуниста Југославије, на чувеном XIV конгресу у Београду, када је дошло до оштрих вербалних сукоба словеначких и делегата из СР Србије, око виђења будућности заједничке државе.


Југославенска шесторка распада

Словеначка делегација напушта засједање, одмах затим и делегација СР Хрватске, чиме је рад конгреса доведен у питање. Након њих и делегације СР Босне и Херцеговине и СР Македоније напуштају рад конгреса. Тако је након 45 година прекинута владавина комуниста у Југославији.

Заправо тако је друга јужнославенска држава озбиљно нагрижена унутрашњим сепаратизмима, који су врло брзо добили помоћ спољних фактора, прије свега: Ватикана, Европске Уније, САД... а касније и исламских земаља северне Африке и Блиског и Средњег Истока.

Ситуација у Босни и Херцеговини

Босна и Херцеговина је централна република СФР Југославије, у којој су живели муслимани, Срби и Хрвати, заједно са националним мањинама.

Дана 18. новембра 1990. године одржани су први вишестраначки избори након Другог свјетског рата. Власт је формирана од странака антикомунистичке коалиције: СДА, СДС и ХДЗ. Народни посланик који је добио највише гласова је Фикрет Абдић (47,4%), успјешан привредник из Велике Кладуше. Али је он склоњен у страну од муслиманских екстремиста због тога што није желио рат, нити сукобе са Србима. Уствари, они је био само мамац муслиманским бирачима на изборима.

Тако је предсједник председништва БиХ постао Алија Изетбеговић, предратни робијаш и аутор чувене шовинистичке "Исламске декларације". Предсједник Скупштине БиХ постао је Момчило Крајишник из странке СДС, а Хрват Јуре Преливан премијер СР БиХ. Ова коалиција је издржала 15 мејсеци. Урушила се на почетку ратних збивања у БиХ, априла 1992. године.

Водећи чланови муслиманске Странке Демократске Акције: Алија Изетбеговић, Ејуп Ганић, Харис Силајџић и др. су још 1991. године донијели одлуку да не желе Босну и Херцеговину у Југославији, односно да желе независну БиХ. Ту су се планови странака СДА и ХДЗ поклапали, али су обије странке жељеле да имају етнички и верски чисту државу. Односно Хрвати су жељели БиХ да припоје Хрватској, а муслимани исламску републику.


Куљић (ХДЗ), Караџић (СДС) и Изетбеговић (СДА)

Идеју о независној Босни и Херцеговини су свакако ширили и медији. Још октобра 1991. године у сарајевским новинама појављивале су се отворене претње српском народу. Између осталог најављивано је обнављање тзв. Ханџар дивизије, усташке јединице која је 1941-1945 починила стравичне злочине над Србима у Независној Држави Хрватској. Ту формацију су чинли углавном муслимани. Иначе, усташка злодјела у Босни и Херцеговини су досегнула свој врхунац (Пребиловци, Дракулић, Билећа, Гацко, Доња Градина, Купрес).

У августу 1991. почиње организовано наоружавање муслимана и Хрвата у БиХ које је ишло преко странака СДА и ХДЗ, са циљем напада на Југословенску Народну Армију. Октобра 1991. почело је оснивање мјесних одбора паравојне формације "Зелене беретке" и "Патриотске Лиге БиХ". У Мостару је у другој половини 1991. било пуно припадника ЈНА, који су долазили из Хрватске (Далмација и Дубровачки рејон), одакле су били протјерани или повучени. Касније су повучени у Ужице (СР Србија).

Дана 1. марта 1992. године организован је референдум о одвајању Босне и Херцеговине од СФРЈ, где је 62,4% бирача гласало за независност. Дан касније у Сарајеву су припадници "Зелених беретки", које предводи криминалац Рамиз Делалић Ћело, пуцали на српске сватове на Башчаршији и убили старог свата Николу Гардовића, а свештеника Раденка Миковића ранили. То је био догађај који је најавио крвави босанско-херцеговачки рат 1990-их, а то је био и један од повода да се распадне још увјек мјешовита полицја у Сарајеву. Након тога, усљедилили су бројни напади на српска мјеста у БиХ, као и припаднике ЈНА (Сијековац, Купрес, Сарајево, Тузла...). Међународни представници су били само нијеми посматрачи.

Сарајево се налази у самом географском средишту Босне и Херцеговине и заузима површину од 142 км2. Смјештено је у композитној Сарајевској котлини, која се пружа од истока према западу, у плодном Сарајевском пољу.

И док су централни дијелови града углавном смјештени у низини Сарајевског поља. Најстарији дијелови града (Вратник, Бистрик, Хрид, Ковачи, Алифаковац) су на падинама околних брегова. Просјечна надморска висина Сарајевског поља је 500 метара. Град окружују високе планине које досежу и до 2.000 метара надморске висине: Бјелашница, Јахорина, Игман, Трескавица и Требевић, на којима је током већег дијела године хладно и под снијегом.

Сарајево има трагове људске културе још у праисторијском добу. Касније у ове крајеве долазе Илири, Келти, Римљани... Док Јужни Славени на Балкан стижу у 6. стољећу. У доба Немањића, Босна је била саставни дио средњовјековне србске државе, а њени владари и великаши су зидали православне светиње. Босански краљ Твртко I Котроманић уздигао је Босну на ниво краљевине, а крунисан је у православном манастиру Милешева 1377. године.

Најездом Турака Османлија на Балканско полуострво, пропадају све хришћанске земље, а Турци доносе у ове крајеве исламску религију и зидају џамије. Они су у својим крвавим походима ишли све до Беча, када су поражени 1683. године.

Након тог пораза, траје њихово двовјековно повлачење ка Азији. У Босни су Османлије спроводиле више од 400 година терор  (Данак у крви, Прва брачна ноћ, Потурчавање, Трећина љетине и сл.), па су се Срби често дизали на устанке (Невесињска пушка и др.)

Велике силе су дозволиле на Берлинском конгресу 1878. године Аустрији да окупира Босну и Херцеговину, а тридесет година касније да је припоји што је изазвало Анексиону кризу са Краљевином Србијом. Бечки двор је наставио да спроводи терор над православним Србима, што је резултирало гневом и стварањем револуционарне огранизације Млада Босна, која је извршила на Видовдан 1914. године атентат на аустријског надвојводу Франца Фердинанда баш у Сарајеву. То је био изговор Аустро-Угарској монархији да нападне Србију и тако је почео Први свјетски рат.

Ослобађањем Краљевине Србије и србских земаља крајем 1918. године, створена је прва јужнославенска држава: Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, па је Сарајево ушло у састав тадашње Дринске бановине.

Срби су вијековима били већинско становништво у Сарајеву,  граду где је било око 100.000 становника пред Други свјетски рат, од чега је било преко 60% становништва србске националности.

Током Другог свјетског рата у Сарајеву који је ушао у састав клеро-фашистичке Независне Државе Хрватске гдје су хрватске и муслиманске усташе починиле стравичне геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима. Град је буквално преполовљен. Многе Сарајлије су одведене пут логора Јасеновац и тамо мучени до смрти. Ријетки су преживили тај пакао.

Партизанске јединице НОВЈ у град улазе тек 6. априла 1945. посље вишенедељних тешких борби и ослобађају га од фашиста и нациста. Нове комунистичке (Брозове) власти након рата нису дозвољавале да се прича о страдању Срба и прогањали угледне Србе. Често су муслиманске и хрватске злочине приписивали Њемцима... све за рад идеала братства и једниства.

Сарајево је у социјализму доживјело велику експанзију и развој, постао је сјециште младих и број својих становника у многоме увећао са становницима из руралнин дијелова Босне и Херцеговине. Седамдесетих година 20. вијека Сарајево постаје град будућности Европе. А већ 1984. године постаје домаћин зимских Олимпијских игара.

У дугој половини 1980-их у Сарајево се плански насељава  велики број муслимана из Рашке области ткз. Санџаклије што је довело до поремећаја националне структуре, па су Срби у Сарајеву изгубили релативну већину...

 

ИМЕНА ЖРТАВА

У злочину који је почињен у сарајевском Великом парку убијено је осам припадника Југославенске Народне Армије:

 РЕДОВНИ  РЕЗЕРВИСТИ
  • Миливоje Лaловић
  • Ђорђe Бjeлицa
  • Зорaн Мaрковић
  • Дрaгомир Ђeрић
  • Стeвaн Ђокaновић
  • Влajко Голубовић (22)
  • Нeдeљко Вуjичић
  • Милaдин Вукмaновић.

Сви убијени припадници ЈНА су били србске националности.

 

ЗЛОЧИН

Кулминација политичке кризе у Босни и Херцеговини је настала након неуспјешног референдума 28. и 29. фебруара 1992. године, пошто муслимани и Хрвати нису добили двотрећинску већину (66,67%) која је била неопходна за Декларацију о независности БиХ од СФР Југославије. Тада су престала политичка средства да се користе и прешло се на ратна.

Прво је 1. марта 1992. убијен Србин стари сват на Бачшаршији од припадника муслиманских паравојних формација. Врхушка МУП-а Босне и Херцеговине лојална Алији Изетбеговићу је наредног мјесеца донијела одлуку о нападу на касарне ЈНА на територији БиХ. Припадници "Патриотске Лиге" и "Зелених Беретки" су блокирали мноштво касарни, а често су имали и паљбе из ватреног оружја на војнике и официре ЈНА, слично као годину дана раније у Словенији и Хрватској.


Велики парк: Мјесто свирепог злочина

Након једног од бројних напада на касарну из Аеродромског насеља оклопно возило ЈНА са осам припадника, четворица војника на редовном одслужењу војног рока и још четворица резервиста је изашло из круга касарне са циљем да растјерају нападаче. Било је то 22. априла 1992. године. На споменутом оклопном возилу се покварила гума на гусјеници и они нису могли да се врате назад.

Припадници муслиманске Територијалне одбране (МТО) их заробљавају и одводе их прво у полицијску станицу у Швракином Селу. Заробљеници бивају тешко претучени, а Малик Кривић начелник те полицијске станице наређује да се пребаце у Централни затвор. Ту заповјест извршава Давор Матић звани "Жмиро". Он их је одвео у Дом Полиције гдје је смјештена и команда Специјалних једница МУП-а БиХ. Матић је иначе био припадник Јукине групе (Јусуфа Празине) која није била у редовној линији командовања МТО.

Командант специјалаца Драган Викић је био љут и изненађен што су њему доведени заробљени припадници ЈНА, те он наређује да се они пребаце у Центални затвор. То се ипак не чини, већ Викићеви специјалци их одводе до Великог парка. Сам чин убиства југославеснких војника (Срба) су извршили: Неџад Херенда (припадник Службе Државе Безбједности БиХ), Нермин Узуновић звани "Шок" и Давор Матић звани "Жмиро", тако што су пуцали рафалном паљбом из аутоматске пушке АК-47 (калашњиков). Потом су пуцали још један метак свакој жртви у главу.

Лешеве жртава су злочинци бацили у ријеку Миљацку на локацији Дарива. Истог дана полицајци, припадници СУП Стари Град су захтјевали да се лешеви изваде, што је учињено. Наредног данас лешеви су поливени бензином и запаљени, како би се сакрили докази.

Занимљиво је то што овом злочину за који су многи знали и били упућени колико толико да нико није направио службену забиљешку, а морао је по службеној дужности.

Функционери Србске Демократске Странке су два дана након убиства војника ЈНА обавјештени писмено да су заробљени војници живи и да се не желе вратити на територију коју контролишу Срби и да су пуштени на слободу. Овакву лажну информацију су потписали Јерко Доко, министар одбране у муслиманској Влади БиХ и Хасан Ефендић, командант Штаба МТО.

 

СВЈЕДОЧЕЊА

Пред истражним огранима БиХ Aсим Дaутбaшић изjaвио је сљедеће:

- "У вриjeмe кaдa сe дeсило убиство у Вeликом пaрку био сaм у кaнцeлaриjи у Дому Полициje. Зajeдничкa кaнцeлaриja сa сeкрeтaрицом билa je сa Дрaгaном Викићeм.

Чуо сaм пуцњeвe док сaм био у кaнцeлaриjи, aли нe тврдим дa су то пуцњeви сa тог догaђaja. Нисaм нигдje излaзио, прошло je нeких двaдeсeт минутa до полa сaтa кaдa сe Викић врaтио у кaнцeлaриjу, псовaо je и био узбуђeн. Питaо сaм гa о чeму сe рaди, a он je одговорио: ‘Побишe људe!’.

Ja сaм му рeкaо дa одмaх зовe Aвду Хeбибa и министра Jусуфa Пушину, они су зa то били зaдужeни. Нaкон двa сaтa, a и сутрaдaн, питaо сaм гa дa ли je то прeнио и он je рeкaо дa jeстe.

Тaкођeр сaм чуо дa je, двa-три сaтa нaкон пуцњaвe, трaжио дa му сe jaви Jукa Прaзинa. Чуо сaм и дa су лeшeви воjникa ношeни нa Грбaвицу, aли то нисaм видио.

Нaвeо бих дa сe ништa бeз Викићeвог знaњa ниje могло урaдити, вeзaно зa одвожeњe лeшeвa, тaко дa Дрaгaн Викић нajбољe знa штa сe сa лeшeвимa дaљe дeсило...".


Кога брани ћутањем Драган Викић?

Једне прилике Драган Викић, командант Специјалних полицијских јединица МУП БиХ је новинару сарајевског Ослобођења казивао овако:

- "Нaмjeрa злочинaцa коjи су код нaшe бaзe убили зaробљeнe и свeзaнe воjникe JНA билa je дa тaj рaтни злочин припишу Спeциjaлноj jeдиници коjом сaм комaндовaо, a моjи људи нису ни довeли тe воjникe, ни пуцaли у њих, нити су њиховa тиjeлa нeгдje одвукли и спaлили...

Јукина група је то урадила зaто што сe њeговa скупинa бaвилa криминaлом у рaту, a ми смо сe борили и против криминaлaцa у грaду и против aгрeсорa нa првим борбeним линиjaмa".

 

ГОДИНАМА КАСНИЈЕ

Србска Република у БиХ је узела 22. април као Дан несталих Срба у Сарајевско-Романијској регији, управо по овом ужасном догађају.

Породице жртава су тек 2017. годинe добиле прилику да дођу у Велики парк који је након Дејтонског мировног уговора припао Федерацији БиХ, и тамо положе вјенце на мјесту страдања њихових најмилијих.


Детаљ са полагања вијенаца од породица

Пошто се не зна гдје су лешеви од шесторице жртава, два леша су само пронађена.

 

ОПТУЖНИЦЕ И СУЂЕЊА

Крајем 2016. године Тужилаштво Босне и Херцеговине издаје налог за хапшење Драгана Викића и осталих осумњичених у вези злочина у Великом парку у Сарајеву. Након пар дана оптужница је потврђена, а суђење је почело у марту 2017. године.

Тужилац Весна Илић је најавила извођење преко 80 свједока уз прилагање 400 материјалних доказа.

Зaштићeни свjeдок "A", на једном од суђења децембра 2017. године пред судском поротом даје изјаву:

- "Нaкон што су дошли испрeд Домa полициje Давор Мaтић je отишaо прeмa згрaди, a зaробљeни воjници остaли су у комбиjу. Нa рaмпи испрeд Домa Полиције стajaо Нeџaд Хeрeндa коjeг сам знао из школских дaнa.

Сa њим сaм вeомa крaтко рaзговaрaо, a он ми je рeкaо дa сe врaтимо, jeр смо зaвршили посaо. У момeнту кaдa сe Жмиро врaћaо из Домa Полициje, Хeрeндa je кaо стоку почeо дa избaцуje воjникe из комбиja.

Сa удaљeности око двa мeтрa глeдaо сaм кaко тjeрa воjникe дa сe пeњу нa подзид коjи диjeли Вeлики пaрк и Дом полициje, дa скaчу сa њeгa, a он ондa пуцa у њих.

Док сaм ту стajaо сa Жмиром, видио сaм дa je убио три-чeтири воjникa. Ондa сaм сe сa Жмиром `голфом` врaтио у Шврaкино Сeло...".


Неџад Херенда

Заштићени свједок "Ф" на једном од суђења јула 2019. године казивао овако:

- "Воjници су одвeдeни у подрум и свe je било мирно до момeнтa кaдa сe поjaвилa кључнa особa, нaчeлник Цeнтрa jaвнe бeзбjeдности Сaрajeво, a кaсниje министaр унутрaшњих пословa - Бaкир Aлиспaхић.

Ушaо je, опсовaо и рeкaо: `Штa сe чeкa?`.

Тaдa сe свe почeло ургeнтно дeшaвaти. Сa плaтоa, гдje сe скупило вишe од 20 људи, чуо сaм кaко сe прeмa улици отвaрajу мeтaлнa подрумскa врaтa.

Видио сaм 15 спeциjaлaцa коjи су нaпрaвили шпaлир кроз коjи су, сa биjeлим jaстучницaмa нa глaви, прошли воjници JНA прeмa пaрку. Нисaм могaо глeдaти кaко их убиjajу, a Eсо ми je рeкaо дa су jaстучницe нa глaвaмa сaмо eксплодирaлe, a кaдa je зaвршeно поглeдaо сaм и видио ужaс. То je био мaсaкр!".

 

ПУБЛИКАЦИЈЕ

О злочину у Великом парку у Сарајеву до данас није снимљен ниједан документарни филм. Нити је написана иједна књига.

Такође није познато да ли је на бившем југославенском простору икада одржан иједан округли сто, односно јавна трибина, научни скуп који би показао сву морбидност и бестијалност случаја који је довео до убиства југославенских војника који су били заробљеници.

РАТ И ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА У САРАЈЕВУ 1992-1996

Башчаршија - Бошко и Адмира - Бреза - Високо - Сарајевски егзодус - Јама Казани - Ристовић

Наташа и Милица - Пофалићи - Добровољачка - Силовања Српкиња - Трново - Ледићи - Чемерно

Алија Изетбеговић - Јусуф Празина - Мушан Топаловић - Рамиз Делалић - Сефер Халиловић

Страхиња Живак - Анђелка Братић - Слободан Бојанић - Љубица Шаренац - Слободан Мркајић

Мирјана Драгичевић - Сарајевски љекари - Грбавица - Драган Викић - Гробља - Мали Зејтинлик

Логор Виктор Бубањ - Логор Силос - Јелена '93 - Велики парк - Лисабонски неспоразум

Слободан Самарџић - Драган Васић - Харис Силајџић - 1335 дана

 

 

ЗАКЉУЧАК

Злочини у Великом парку су само једна карика геноцидног ланца тј. удруженог злочиначког подухвата који се обрушио на Србе током деведесетих година 20. вијека у Босни и Херцеговини од стране муслиманских власти формиране од првака СДА: Алија Изетбеговић, Харис Силајџић и Ејуп Ганић.

Циљ је био да се православни Срби елиминишу, не само са подручја Сарајевског поља већ читаве Босне и Херцеговине, јер су муслимански екстремисти заправо жељели етнички и вјерски чисту државу по моделу Алијине Исламске Декларације, која је објављена 1971. године.

С обзиром да су Срби у читавој западној хемисфери означени као једини кривци за распад и разбијање Југославије и ратове на тлу исте, тешко је вјеровати да ће у догледно вријеме неко од муслиманских крвника са оружјем или у одјелу одговарати за оваква монструозна злодјела, као што је и овај сарајевски злочин.



РАТНИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА ДЕВЕДЕСЕТИХ ГОДИНА 1991-2000
Словенија

Медвеђек - Холмец - Шкофије - Јанез Јанша - Игор Бачвар - Доб при Мирни - Копар

Дол при Храстнику - Берислав Попов - Словеначки рат - Винко Пандуревић - Прогон Срба

Хрватска
и Крајина

Бљесак - Олуја - Вуковар - Карловац - Славонска Пожега - Осијек - Сисак - Задар - Книн

Борово Село - Плитвице - Госпић - Корански мост - Караџићево - Масленица - Церна

Медачки џеп - Миљановац - Оркан - Откос - Паулин Двор - Зец - Радосављевић - Лора

Марино Село - Пакрачка Пољана - Керестинец - Бранимир Главаш - Томислав Мерчеп -

Фрањо Туђман - Анте Готовина - Благо Задро - Јанко Бобетко - Добросав Парага - Кијани

Иван Кораде - Иван Векић - Мирко Норац - Јесење Кише - Ђуро Бродарац - Миљенко Ф.

Босна и
Херцеговина

Босански Брод - Брадина - Сарајево - Сребреница - Бреза - Високо - Кукавице - Бравнице

Божана Делић - Страхиња Живак - Мирјана Драгичевић - Поникве - Горажде - Ејуп Ганић

Добровољачка - Тузла - Алија Изетбеговић - Харис Силајџић - Јусуф Празина - Јама Казани

Анђелка Братић - Олга Драшко - Силос - Виктор Бубањ - Цацо - Озрен - Сакиб Махмуљин

Рамиз Делалић - Башчаршија - Слобо Стојановић - Смолућа - Љубо Млађеновић - Фоча

Насер Орић - Глођанско Брдо - Бугојно - Купрес - Сердари - Сефер Халиловић - Чардак

Хрватско Вијеће Одбране -

Косово и
Метохија

Агим Чеку - Агим Рамадани - Хашим Тачи - Рамуш Харадинај - Кадри Весељи - Клечка

Рустем Мустафа - Радоњићко језеро - Старо Грацко - Кафић Панда - Шутаковић - Агуши

Косовска Митровица - Адем Јашари - Сулејман Селими - Ликовац - Жута Кућа - Лапушник

Кукеш - Белаћевац - Дик Марти - Костићи - Рачак - Отац Харитон - Иван Булатовић -

 



Оцените нам овај чланак:




Tags:
VELIKI PARK
DRAGAN VIKIC
SPECIJALNA POLICIJA
DOBRINJA SARAJEVO
NEDZAD HERENDA
JUSUF PUSINA
ZASTICENI SVEDOK
RAZBIJANJE JUGOSLAVIJE
RASPAD SFRJ
SREDNJA BOSNA
DEVEDESETE GODINE


ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!





















Ако преносите текстове са нашег портала, будите љубазни и ставите да је наш сајт извор података.
Ово није законом уређено, али је морално и спада у медијску коректност. Хвала унапред!







Skip Navigation Links