Куповали су оружје од Јанеза Јанше, лидер хрватске емиграције Бруно Бушић био је пројект УДБЕ и после Туђманове смрти Фрања Туђмана у његовом сефу је пронађено брдо пара.

То је само неке од пикантерија у управо објављеним експлозивним мемоарима бившег хрватског председника Стипе Месића, који су у издању „Глолден маркетинга“ промовисани у Загребу. Књигу је приредио угледни професор Фрањо Малетић, који је радио и на мемоарима најстаријег обавештајца на свету, Јоже Манолића. Месић, данас осамдесет и деветогодишњак, открива низ непознатих детаља о стварању ХДЗ, рушењу Југославије и бројним догађајима у Хрватској када је постао шеф државе.

БАСНОСЛОВНА ВИЛА

Између осталог, Месић пише да је Туђман у младости био службеник у Министарству одбране НДХ. Када је постао (први) председник Хрватске, за адаптацију његовог стана од 300 квадрата потрошено је 1,5 милиона тадашњих марака, више од вредности виле. После учешћа на Првом Сабору ХДЗ, на којем су били многи из екстремне усташке емиграције, Месић је имао горки окус, а Манолић му је рекао, „отишли смо у дворану као домобрани, а из ње изашли као усташе“.

"Највећи“ Хрвати су редом били бивши припадници тајних служби који су преко ноћи пресвукли капуте. Један од њих је и Гојко Шушак, хрватски министар одбране, за којег Месић тврди да је био сарадник УДБЕ у Канади.

Папа Јован Павле II и Фрањо Туђман

У ЗАТВОРУ ХТЕО ДА СЕ УБИЈЕ

Бивши хрватски председник у мемоарима „Прогон и национално буђење – борба за демократску Хрватску“ открива и да је Фрања Туђман, док је био у затвору, помишљао на самоубиство, а да је његова супруга Анкица тражила „погодног Србина“ који би интервенисао да буде ослобођен. Избор је пао на Богдана Црнобрњу који се заузео да Туђмана одмах пусте из Лепоглаве. Када је Месић питао да ли му се захвалио, арогантно  је одговорио: „Шта му се имам захваљивати, тамо нисам ни требао бити“.

- О интервенцији Богдана Црнобрње, генерала ЈНА и Титовог шефа кабинета није се говорило јер је породица Туђман прећутала историјску истину да се Србин, Црнобрња, за њега заузео - пише Стипе Месић у мемоарима.

Месић и Туђман 1990.

Приложена је била и лекарска документација о психичким сметњама Фрања Туђмана, а лекарска потврда је касније мистериозно нестала, јер би било крајње непријатно да је будући шеф државе, Туђман, био на неуропсихијатрији. А Туђмана су из затвора спасили Срби, који су у већини били чланови Судског већа које је гласало да га ослободе.

ДОГОВОРИ ИЗ БАРАКЕ

Када је ХДЗ долазио на власт Стјепан Месић је организовао сусрет Алије Изетбеговића и Фрање Туђмана, у малој бараци, где је било у Загребу седиште нове странке. На том састанку Туђман је одговарао Алију од оснивања муслиманске странке, тврдећи да су муслимани и Хрвати у БиХ „један народ“. Било је то у време када се припремао „сабор странке“, а „благајник Фрања“ је примао донације за ХДЗ.

- Никада нисмо сазнали ко је и колико дао, а „златне донаторе“ угостио је у свом дому - присећа се Месић, који признаје да је остала тајна да ли је Туђман у сарадњи са емиграцијом дефинисао програмску платформу ХДЗ и ковао планове о стварању хрватске државе.

Разговори са Алијом Изетбеговићем

Неки од учесника тог „историјског скупа“ који је претходио стварању хрватске државе критиковали су Туђмана што „све Србе трпа у један тор“.

- Ми смо са Србима у рату створили једно братство, хрватска култура била би сиромашнија без Срба, Харамбашића, Прерадовића, Тесле, Чеде Прице - део је писма које је примио Туђман од новинара и публицисте Шиме Балена.

ПРОБЛЕМАТИЧНИ САРАДНИЦИ

Стјепан Месић констатује да је  Туђманов говор на Првом сабору охрабрио све који су желели да рехабилитују наци-фашистичку НДХ. После избора у Хрватској маја 1990. године, ХДЗ долази на власт, док Стипе Месић саставља Владу. Страх се увукао међу Србе у Хрватској, који су мало касније „избачени“ и из Устава.

Открива и провокативне биографије Туђманових кадрова, који су били и трговци оружјем, шверцери дрогом. Добијали су силна одликовања касније због учешћа у рату, иако нису ни дан били међу "бранитељима". Црквени кругови су заговарали да Хрватска буде „Божја држава“ по узору на Алојзија Степинца. Кренула је и потрага за „угледним Србином“ који би подржао нову власт и а настојали су да придобију адмирала Бранка Мамулу, који је у Опатији имао вилу.

- Не желим да будем део Туђмановог усташког циркуса - гласио је адмиралов одговор.

Туђман, Марковић и Рупел

Сусрет Анте Марковића и Туђмана Месић описује присним, „као старих другова“, који су се често налазили, а Марковић је у штампи тврдио да Туђмана пре није познавао. За разлику од Туђмана, Марковић је замерао ХДЗ-у што провоцира Србе и тражио директне преговоре са Србима у Хрватској, а за стање у Југославији је рекао, „ја чврсто држим Милошевића „за ја*а“, имам подршку САД и Европске заједнице“.

Месић износи тврдњу да је тридесет година после сазнао да су га као премијера прислушкивали. Детаљно описује уништавање Југославије и жељу Туђмана о „повјесним границама“ Хрватске.

- Избијање Балван револуције била је најава грађанског рата и све што он доноси, а ми смо тог тренутка хтели да избегнемо управо термин „грађански рат - пише Месић.

СКРИВЕНО У СЕФУ

Описује и почетак разних малверзација у „младој држави“ и црном фонду шефа државе. Тако ни до данас није познато што је све Туђман скривао  у мистериозном сефу у свом кабинету, који је за јавност делимично отворио Иво Јосиповић.

Фрањо Туђман и Слободан Милошевић

Стипе Месић забележио је и велики повратак усташа, односно припадника Друге хрватске емиграције у СР Хрватску, свој пут у Београд где је постао члан Председништва СФРЈ у време када је ЦИА предвидела растурање заједничке државе. Наставак тог експлозивног штива може се ускоро очекивати, јер Месић припрема још два тома својих мемоара, који ће сигурно изазвати лавину реакција.

Аутор: Јурица Керблер
Вечерње новости
05.11.2023.