Ратови на бившем јужнославенском простору током деведесетих година 20. стољећа су једна од највећих трагедија на Балкану у читавом другом миленијуму. Десетине хиљада убијених, стотине хиљада прогнаних, милиони људи опљачкани.
Мноштво малишана је остало без родитеља, многи родитељи изгубише дјецу, жене остадоше без мужева и мужеви без жена. Радни људи су губили посао, домаћинима је отета имовина, а културно-духовна баштина је у пламену сагорила.
Настале су "сеобе народа", које суштински и данас трају јер нема повјерења, односно помирења. Од тог времена зла прошло више од двије деценије, завађени народи и даље очекују право и правду од спољних фактора, неко са Истока, неко са Запада...
Оно колико сам ја успео да (у)видим у посљедњих десетак па и више година, комуницирајући са ликовима са супротне стране ситуација је таква да врло радо скачу да се боре против "ревизије историје". Прво што ће урадити, јесте да ће негирати било шта лоше што су извршили њихови сународници. Друго, након неког времена ће малкице признати уз обиље доказа, али не превише...
Онда наступа контра-напад, гдје они говоре да је и са наше стране било злочина. Када им се то одобри, јер у ратовима сви чине злочине, покушаваће своје да умање или сакрију колико могу. Не желе да признају да су њихови сународници извршили злодјела прије него што им је враћено било шта. И тако до бесвјести.
Размишљајући о свему томе, може се доћи до закључка зашто они не прихватају другачије виђење ствари.
Већина ликова који су спремни на овакве дискусије је створила одређене бенефиције у тим ратовима, било да је ријеч о пресељењу из провинције у велики град или да су дијете бојовника, па добили стан, односно кућу, посао...итд.
Свака промјена доктрине у коју су сами себи представили као аксиому њима се мрачи пред очима. Зашто?
Ако би се утврдило нпр. да у ратовима деведесетих година има и србских жртава, аутоматски ситуација више није иста. Још ако се србске жртве почну и бројати, ваља се направити и споменик. Ако се прави споменик, морало би да се напише ко и зашто их је послао у црну земљу.
Све је то потенцијална шанса да многи ликови, не само бојовници већ и остали изгубе све привилегије које су стечене на крви и костима наших мученика. Како је неко херој, односно припадник витешке јединице која је поубијала цивиле на њиховом подручју?
Тако да они не прихватају другачије мишљење, верзију било ког догађаја из тог времена, чак и ако им наводите стране изворе, стручњаке и слично, јер је то ОПАСНОСТ... Шанса да се све то изгуби оно што се деценијама користило, односно искоришћавало.
Зато мислим да је сјеме раздора између нас њихово користољубље, а не другачија вјера, нација, боја коже, партијска припадност и слично.
Аутор: Чуле
28.07.2022.