Хрватска делегација у Лондону, где је у току друго годишње заседање Међународне алијансе за сећање на Холокауст (ИХРА), из извора блиских организацији, потврдила је да је НДХ извршила геноцид над Србима и то први пут од осамостаљења ове бивше југословенске републике.

Све се десило 2. децембра 2024. када су загребачки представници излагали план за унапређење Спомен-подручја Јасеновац у складу са упутствима које је ИХРА дала прошле године. Ова упутства била су резултат констатованог незадовољавајућег стања у спомен-подручју, али и у Хрватској уопште када су у питању места страдања у Другом светском рату, у шта су се делегације ИХРА увериле приликом посета пре годину дана, када је Хрватска била домаћин заседања.

После излагања представника Загреба, аустријска делегација поставила је хрватској директно питање признаје ли одавно доказани геноцид који извршила над Србима у Јасеновцу и на целој територији НДХ, с обзиром на то да је бивши директор Спомен-подручја Иво Пејаковић поднео оставку пошто се од њега, како је рекао, тражило да за српско страдање, за разлику од јеврејског и ромског, не користи назив геноцид.

У одговору, Сара Лустиг шефица делегације Хрватске, рекла је децидно да нико не може да пориче геноцидну природу режима НДХ и злочина извршеног над Србима. Онда су делегације САД, Израела и наше земље тражиле да то понови, што је и учинила. Тако је званично потврдила став Хрватске - да је над српским народом који је живео на територији НДХ ова држава извршила геноцид у време свог постојања, од 1941. до 1945.

Ово је огроман заокрет у односу на све оно што се дешавало у време прошлогодишњег хрватског председавања ИХРА-ом. Међу препорукама које су тада дате званичном Загребу, а које је овај у први мах прећутао сопственој јавности, налази се захтев да се на паноима испред јасеновачког музеја јасно види ко су биле жртве, а ко џелати, затим да је почињен геноцид, ко га је починио и да се покуша утврдити именом и презименом тачан број убијених.

Сугерисано је и да Хрватска са Каменим цветом, спомеником Богдана Богдановића на спомен-подручју Јасеновац, конкурише за заштићено културно добро на листи Унеска.

Чланица британске делегације Џили Кар инсистирала је и да се изврше нове сондаже терена и евентуално утврде потенцијалне масовне гробнице или нађу други историјски артефакти.

Ни историчари нису убеђени у постојање остатака масовних гробница, заливених кречом, пошто је ово подручје често плавило, али су могући остаци логорског живота, односно предмети из свакодневног живота логораша, а можда и оружја и оруђа којима су мучени. Тражено је и да се мапирају сви логори у НДХ.

Војислава Црњански-Спасојевић
Вечерње новости
04.12.2024.