Одржавањем комеморације већ осам деценија за редом у организацији Заједнице удружења антифашистичких бораца и антифашиста ВСЖ и Удружења антифашистичких бораца и антифашиста Града Вуковара изражава се пијетет за све жртве Другог светског рата.
Бројни представници српских организација, институција антифашистичких удружења из Хрватске и региона 10. маја поводом обележавања Дана победе над фашизмом одали су почаст и положили венце за жртве убијене провођењем нацистичке идеологије и режима током Другог светског рата.
- Ова година је јубиларна, 80. годишњица победе над наци-фашизмом као једном почасти која је однела преко 50 милиона живота у целом свету. Овај простор је такође задесила је зла коб. На овом пашњаку, где су царовали дудови јаловци, зли људи су у јулу 1941. године довели недужне људе и убили их само зато што су били друге вере, националности и различитих уверења.
Најокрутнији део онога што се дешавало предводило је усташко редарство на челу са Виктором Томићем све до 1943. године. Убијено је око 3.000 лица, а поименично знамо за 655 жртава. Како би отргли од заборава то зло време, ми као заједница антифашистичких бораца и антифашиста настојимо да се сећамо наших предака и да то сећање и културу памћења преносимо на потомке с циљем да се то зло више никада не понови.
Дакле, 1945. године војнички јесте побеђен нацифашизам, али он у идеолошком смислу још увек није поражен. Данас је таква идеологија још увек присутна у глобалним размерама и догађаји који се још увек одвијају подсећају на 1940. годину. Много је мржње и данас присутно због чега сматрамо да је наша дужност да се боримо како до зла више никада не би дошло – рекао је председник Заједнице удружења антифашистичких бораца и антифашиста Вуковарско-сремске жупаније Лазо Ђокић.
Како би изразили поштовање и пијетет за побијене особе, сваке године у Вуковар долазе и представници Савеза удружења бораца НОР из Инђије.
- У Вуковар долазимо јер нас на то позива и подсећа наша савест како никада не бисмо заборавили на наше жртве које су живот положиле у борби против клеро-фашизма. Захваљујући фашистичкој идеологији људи су били накарадно подељени и мучени у зависности од тога ком народу и којој вероисповести припадају. У то време је једна младост престала зато што ју је неки тамо усташки нож пресекао.
Данас као и сваке године долазимо овде како би неговали култ сећања на све борце који су дали своје животе у борби против таквих идеологија и да би неговали култ саосећања према свим жртвама нацистичке творевине, а како нам се такво зло више никада не би поновило – поручила је потпредседница СУБНОР Војводине и председница СУБНОР Општине Инђија Драгица Ковачевић.
Поред осталих делегација из Србије, БиХ и Хрватске, венац су положили и делегати ЗВО, представници клуба СДСС-а на чијем челу је била потпредседница странке Драгана Јецков, као и сви функционери у извршној власти са српским предзнаком.
Програм је употпуњен адекватним културно-уметничким садржајем којег су припремиле ученице Гимназије Вуковар са својом професорком српског језика и књижевности Љиљаном Бајац-Николић која је водила комеморативни програм. Након комеморације у Борову је у сали Галеб одржана свечана академија на којој је председник ЗУАБА истакнутим појединцима за изузетан допринос у неговању вредности антифашизма и културе сећања НОБ уручио признања. За развијање и ширење идеје антифашизма међу народима и грађанима признање су добили саборска заступница Драгана Јецков, председник ЗВО Дејан Дракулић, заменик жупана ВСЖ из реда српске заједнице Срђан Јеремић и заменик градоначелника из реда српске заједнице Града Вуковара Срђан Колар.
Поред чињенице да се комеморација одржава већ осам деценија сваке друге суботе у мају месецу, њен значај за време интонације државне химне и тренутак када се одавала почаст жртвама минутом ћутње ипак је био нарушен јер се истовремено одигравала утакмица уз звиждуке и намерну галаму на оближњем стадиону на Митници.
Аутор: Мирјана Цветковић
Извор: srbi.hr
Објављено: 12.05.2025.
НАШ КОМЕНТАР
У излагањима организатора и гостију тј. говорника који се обраћају на оваквим дешавањима неодољиво упада у очи једна значајна чињеница. Скрива се националност жртава, али и џелата, као и утицај римокатоличког келра у НДХ. Оваква пракса је настављена још из времена социјалистичке Југославије. Титов режим је забрањивао приче о страдањима и стратиштима Срба педесетих, шездесетих и седамдесетих година 20. века, те је неговао лажно братство и јединство јужнославенских народа.
Национална припадност убица и злотвора на овом месту (Дудику) је била 97% хрватска, 3% немачка, док је међу жртвама највише било Срба 80%, Јевреја 10%, Рома 7% и Хрвата 3%...
Такође, најжалосније је то што међу присутнима нема деце и младих нараштаја, изузев оних у културно-уметничком програму. Није баш јасно коме политички представници Срба са истока Републике Хрватске показују пут својим антифашистичким вредностима односно граде културу сећања, ако су дошли да узму дневнице и отаљају посао.
Управо зато што се овако важним темама приступа траљаво и лицемерно, више од три-четврт столећа, долазимо у ситуацију да се нама Србима историја вечито понавља... доказ томе су и звиждуци са оближњег стадиона на Митници, где "шака" хулигана заправо показује ставове тј. стање хрватског друштва које никада за последњих осам деценија није прошло кроз процес дешфашистизације и денацификације.