Жао ми је Петрињана данас, али ми је жао и више хиљада Срба убијених тамо, на свиреп начин, као и десет срушених цркава.

Прије двије године, обнова цркве св. Спиридона
(финансирали Срби из Чикага)

Срби на подручју Петриње живе вјековима, а од 1784. године имају православну парохију. Међутим, доживјели су погром од хрватских усташа, како у Другом свјетском рату, тако и 1990-тих година, када су им порушене и све цркве!

У Петрињском срезу, само у Банском Грабовцу, крајем јула 1941. године убијено је око 2.000 Срба из истог мјеста и око 1.700 Срба из других крајева. У исто вријеме, у оближњем Марин Бријегу, убијено је још око 2.400 Срба.

На Петрињском православном гробљу, на сам дан Божића, 7. јануара 1942. године стријељано је 45 Срба из села Јошевице и Дејановића, међу којима су биле и двије жене, изведене на стријељање из болнице. Усташе су их све заједно повезали и терали кроз град на стријељање, при чему су „морали стално да пјевају“.

У масовном насилном покатоличавању Срба у Петрињи и околини нарочито се истицао жупник Мијо Разум из Петриње. Он је позивао поједине Србе затворене у логору да пређу у римокатоличанство, да би били пуштени на слободу и враћени својим кућама.

Страшни злочини десили су се и у оближњој Глини, на самом почетку рата, када је убијено 2.260 Срба, од којих је 417 поклано 29. јула 1941. године у православној цркви Рођења Пресвете Богородице. Први талас покоља почео је 11. маја 1941. када је усташка група предвођена Мирком Пуком стријељала групу српских дјечака над ископаном јамом у селу Прекопи.

Други масовни покољ Срба у десио се 4-5. августа 1941. када су домамљени Срби из Вргинмоста  и Чемернице, њих близу 300. Лешеви покланих су одвожени и бацани у јаме у шикари Латиново у глинском Новом Селу,

Црква  је након покоља срушена. Њемачки официр, шеф Техничког одјела из Сиска, Опенхајм је предложио да се Црква не сруши већ да се црква преуреди у биоскоп или у неку другу јавну установу, али се са тим није сагласио жупник Франц Жужек.

У петрињском срезу деведесетих година порушене су цркве у Брђанима, Кињачи, Тремушњаку, Шушњару, Петрињцима, Старом Селу, Думачи, Градуси, Великој Градуси, Свиници, Четвртковцу и Петрињи.

Остаци цркве Св. Спиридона, срушене 1994.

У самом граду Петрињи од 1.000 и више Срба остали су и преживели рат само четворица јер су им жене биле Хрватице, а сваки од њих био је стар преко 60 година.

Половину становништва петрињске општине, 1991. године чинили су Срби (8.445), док их је на попису 2011. године било само 2.710, или 10 одсто.

Бројне српске породице су протјеране. На њихова имања насељени су Хрвати из Загорја.

Почетком 20. вијека, Петриња је била велика православна парохија којој су припадале, као филијале, околна мјеста: град Сисак, Гора, Цапраг, Галдово, Прашно, Будичина, Цепелић, Дренчина, Небојан, Глинска Пољана, Мокрице, Слана, Палањак, Ријечица, Церје и Жунци.

У Петрињи тада има 340 српских домова са 1.686 православних душа. Срби посједују 2.112 кј. земље. Православни имају чак пет гробаља. Док је срез Глина имао око 45.000 становника, од којих око двије трећине Срба.

Православно парохијско звање је основано 1784. године, а црквене матичне књиге се воде од 1785. године.

Срби у глинској цркви прије покоља 29. јула 1941.

Пјесник Иван В. Лалић је написао поему „Опело за седам стотина из цркве у Глини“, која је објављена у Загребу 1955. године, а посвећена покланим Србима у глинској цркви 1941. године.

Вајар Антун Аугустинчић је 1969. године поставио фонтану „Мајка и дијете“ испред Спомен-дома покланих Срба у Глини. Хрвати су 1995. године уништили ову фонтану.


Написао: Донко Ракочевић
Преузето са: sedmica.me
27.12.2020.