У наставку суђења оптуженим командантима и припадницима Територијалне одбране и полиције тзв. Републике БиХ, због злочина над Србима у Илијашком селу Чемерно, у јуна 1992. године, учесник напада Ахмед Спахић, у корист оптужених, значајно је промијенио исказ који је дао у истражном поступку.
За раније наводе којима је оптужене теретио, тврдио је да су изнуђени, након чега су адвокати затражили изузеће поступајућег тужиоца.
Судски предмет „Чемерно“ све више личи на фарсу, а све мање на озбиљну правничку борбу аргументима. До јутрошњег уласка у судницу био је свједок „Б“ са мјерама заштите. А онда „напрасно“ одлучио да заштиту „одбаци“. Не страхује за своју и безбједност породице од оптужених, добрих познаника. Међу њима и рођака Спахића. А управо страх је као разлог за заштиту, наведен у исказу из септембра 2017. године који је тада Ахмед, као вјеродостојан, потписао. Свој потпис у судници је потврдио. Но каже, како документ, прије потписивања, није прочитао.
И почела је „представа“ у судници. Уочи рата, „самоиницијативно“ су се организовали у родним му Коритима. Ненаоружани или „наоружани“ са само „једном или двије или три“ ловачке пушке, зависи како је када сам себе демантовао, чували су страже око села.
– Ја само знам да је то било самоиницијативно, а озбиљно је било у јулу, не знам тачан датум, кад се формирала чета којој сам и приступио – навео је Спахић.
Напад је био 10. јуна 1992. И већ тада, чета је била војно устројена. Командир – Мирсад Бешлија. Издавао је наредбе, па и вече уочи напада, код школе у Коритима – у село морају стићи прије свитања. У селу мора да се „ликвидира све што се затекне“. Војнике из Какња и Брезе, предводио је Теуфик Турудић Туфо. Био је ту и командант из Брезе, Ганић.
Тако је, према потписаном документу, казивао Спахић у истрази. Данас, у судници све супротно! На Чемерно је свједок сасвим случајно кренуо. Да се нешто „спрема“ рекли му „случајно“. И он посудио хеклер од оптуженог рођака Хамдије, који је био на слободним данима. Но, хеклер му је служио само да штити санитетску службу. Никакве наредбе није било. Турудића и Ганића и не „познаје“, а Марсад Бешлија је евалуирао у санитетлију.
– Мирсад Бешлија није имао оружје већ торбу прве помоћи, и ту у тој ували изнад села, док је свитало, објашњавао нам је како се даје прва помоћ рањеницима – наведено је у Спахићевом исказу.
Попут Мирсада Бешлије и остали оптужени злочинци из Корита, напрасно су постали санитетлије или ненаоружани водичи. „Сигуран“ је био Ахмед да у нападу нису учествовали чак ни они, које су ранији свједоци ипак видјели, попут Нусрета или Мирзета Бешлије или свједоковог рођака Хамдије.
„Није“ у Чемерну видио ни масакриране српске војнике са разбијеним лобањама, како је раније тврдио, већ само једног који је „сигурно“ убијен у борби. И нико од преживјелих војника из Какња и Брезе, није му познат. „Зна“ само оне који су или погинули у рату или умрли послије рата.
И није Ахмед „промијенио“ исказ, већ су првобитни из истраге, по властитом нахођењу креирали поступајући тужилац Владимир Симовић и истражилац Миленко Каришик. Бар тако је тврдио свједок. Уз помоћ дрских и константних приговора адвоката, који су несанкционисано, између осталог, тражили од предсједавајућег Вијећа, Халила Лагумџије, да свједоку забрани да одговори или да тужиоца дисциплинује. И на крају очекивано, затражили су адвокати изузеће тужиоца. Јер унапријед знају, што је Дамир Алагић и обзнанио, да ће оваквих свједока и промијењених свједочења, бити још много.
И док се чека одлука о евентуалном изузећу, намећу се питања – шта би се десило са већ завршеним или незавршеним судским предметима, да сви свједоци попут данашњег, кажу како су потписали „непрочитани“ исказ. И чему служе заклетве у судници?
Извор: РТРС
25.09.2019.