1933. У Женеви (Швајцарска), Краљевина Југославија, Чехословачка и Румунија реорганизовале одбрамбени савез Малу Антанту, који је створен ради спречавања Аустрије или Мађарске да поврате своје територије од пре Првог светског рата. Овај савез је добио стални Савет састављен од министара иностраних послова. Немачка окупација Чехословачке у марту 1939. практично је угасила савез, који је сарадњом Југославије и Румуније још неко време животарио, али је сломом Југославије у Другом светском рату, после напада нацистичке Немачке у априлу 1941. дефинитивно престао да постоји.

1958. У Београду је умро легендарни хуманиста, добротвор, директор, трудбеник, политичар и патриота Тома Максимовић (62). Тридесетих година 20. века је подигао Борово Насеље пошто се налазио на челу фабрике гуме и обуће "Бата". Током Другог светског рата био је ухапшен од хрватских фашиста и утамничен неколико месеци у Загребу. Када је пуштен долази у Београд где је био председник Комесаријата за избеглице у Влади Милана Недића. Комунисти су га осудили на вишегодишњу робију за 'колаборацију'.

1992. У Глини, Скупштина Републике Српске Крајине /РСК/ на ванредном заседању прихватила је план Сајруса Венса о размештању мировних снага ОУН у Србској Крајини, разрешила дужности премијера Милана Бабића и поништила одлуку његове владе о расписивању референдума о Венсовом плану.

1994. У Атини, грчка влада подвргла потпуном привредном ембаргу Бившу Југословенску Републику Македонију због намере Скопља да буде призната као Република Македонија. Атина је подсетила да је северно-грчка провинција Македонија постојала знатно пре доласка Јужних Славена на Балкан и упозорила да је неприхватљиво да новостворена држава стави на заставу хеленистички антички симбол - сунце Вергине.

2001. У Ливадицама, код Подујева дошло до терористичког напада албанских екстремиста (бивших припадника тзв. ОВК) на србски конвој на Космету, погинуло десет Срба, а рањено више од 40. Овај злочин је недељама раније испланиран од агената америчке обавештајне службе ЦИА, а циљ је био спречити повратак Срба на Косово и Метохију.

1932. У Београду, умро српски генерал Михаило Рашић, командант Дунавске дивизије у Кумановској бици 1912. и Комбиноване дивизије у Церској бици 1914. У Колубарској бици његова дивизија је продрла у Београд и плотунима с Бановог брда разорила мост на Сави преко којег су се повлачиле аустроугарске трупе.

1942. У Лесковцу, окупаторска бугарска војска у Другом светском рату убила скоро све житеље села Бојника и Драговца које је ухапсила преко 500 српска цивила, укључујући 90 деце, а село је спаљено до темеља. Ово је најмасовнији злочин на југу Србије, с обзиром на број станиовника Бојника.

1990. У Книну, основана Српска Демократска Странка, коју је предводио др. Јован Рашковић. Врло брзо, странка СДС постала је покрет Срба у СР Хрватској, за остваривање националних, културних и људских права. Након неразјашњене смрти Рашковића 28. јула 1992. странку СДС преузео је Милан Бабић.

1992. У Церни, између Винковаца и Жупање, припадници хрватске (пара)војне јединице извршили убиство породице Олујић. Убијени су: Радомир (38), Аница (37), Милена (16) и Марко (13). Убиство породице Олујић по свом карактеру је слично Убиству породице Зец у Загребу (1991), само што није добило толику медијску пажњу.

2004. У Риму, Апелациони суд осудио пилота бивше ЈНА Емира Шишића на 14 година затвора за вишеструко убиство и изазивање ваздушне несреће, али је одбацио оцену Тужилаштва да је реч о убиству са предумишљајем.

2008. У Приштини, бивши припадници албанских терористичких организација прогласили тзв. Републику Косово, под покровитељством УНМИК-а, КФОР-а, односно подршку земаља ЕУ и НАТО пакта. Овим чином је легализована отимачина јужне србске покрајине. Влада Републике Србије није прогласила окупацију.

1915. У Нишу, умро српски политичар, дипломата, филолог и историчар Стојан Новаковић, члан Српске краљевске академије, један од оснивача Напредне странке 1880. Био је библиотекар Народне библиотеке у Београду, професор гимназије и Велике школе у Београду, члан Државног савета, амбасадор Србије у Цариграду, Паризу и Петрограду, министар просвете, унутрашњих и спољних послова и двапут премијер. Био је шеф српске делегације која је закључила 1912. мир с Турском после Првог Балканског рата. Објавио је више од 400 научних радова, највише из историје, словенске филологије, теорије књижевности, политичке и правне историје, историјске географије. У младости је писао песме и романе и преводио, био је ученик Ђуре Даничића, а од 1865. до 1868. уређивао је и издавао часопис "Вила". Његовом заслугом штампани су "Законски споменици српских држава средњег века" и "Законик Стефана Душана, цара српског".

2003. У Београду, расписана потерница за бившим директором Радио-телевизије Србије Драгољубом Милановићем, који је осуђен на 10 година затвора због погибије 16 радника РТС-а у Абердаревој улици за време НАТО бомбардовања 1999. године.

2003. У Хашки Трибунал, пристигли Харадин Баљај, Исак Муслиу и Агим Муртези, бивши припадници албанске терористичке ОВК, које су снаге КФОР-а ухапсиле на Космету. Оптужница их терети да су 1998. године у логору бивше ОВК у селу Лапушник, код Глоговца, држали, мучили и убили најмање 23 Срба и Албанаца.

2003. У Крањској Гори, словеначка полиција ухапсила потпредседника Демократске партије Косова Фатмира Љимаја, оптуженог за злочин против човечности и кршење закона и обичаја рата.
 

1940. У Београду, умро српски политичар Љуба Давидовић, један од првака Радикалне странке Србије. Завршио је Филозофски факултет у Београду и био добровољац у српско-бугарском рату 1885, а 1901. је с Јашом Продановићем основао Самосталну радикалну странку, за чијег председника је изабран 1912. Први пут министар просвете је постао 1904, на том положају је био и од 1914-1917. у влади Николе Пашића и трећи пут 1918. Један је од твораца Крфске декларације. После стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1919. постао je председник новостворене Демократске странке, исте године премијер, а владу је други пут саставио 1924. године.

1977. У Букурешту је потписан југословенско-румунски споразум о даљем заједничком коришћењу Дунава и изградњи хидроцентрале "Ђердап 2".

1992. У Дарувару хрватске оружане снаге извршиле претрес неколико српских села под лажним оптужбама да мјештани скривају оружје. Тридесетак Срба је ухапшено и спроведено у логоре гдје су прошли психо-физичку тортуру. Тих дана су дошли из Загреба: Стјепан Месић, Јосип Манолић и Славко Дегориција који су наредили 121. батаљону довршетак етничког чишћења даруварске општине.

2004. У Липљану на Космету, Златомир Костић (27) из Угљара и Милијана Марковић (24) из села Старо Грацко убијени из заседе на транзитном путу, од стране албанских терориста.

1908. У Београду, умро Симо Матавуљ, српски књижевник и педагог, један од најистакнутијих представника српског реализма.. Био је редовни члан Српске краљевске академије наука и уметности. За живота се здушно борио против унијаћења и покатоличавања Срба православаца у Далмацији. Тако да је и своје чувено дело "Пилипенда", посветио томе.

1947. У Бањалуци је извршена смртна казна над ратним злочинцем Виктором Гутићем, усташким функционером и повјереником за Босанску Крајину. Он је креатора покоља у Дракулићу 7. фебруара 1942. године када је преко 2.300 Срба убијено за само један дан (већином хладним оружјем).

2001. Хашки трибунал потврдио пресуде муслиманским и хрватским комадантима због кршења Женевске конвенције у логору Челебићи у Херцеговини над српским цивилима. Тако су Есад Ланџо осуђен на 15, Хамза Делић на 20, Здравко Муцић на 7 година затвора, док је Зејнил Делалић ослобођен свих оптужби.

1945. Код Глоговца после вишенедељних окршаја ликвидиран је Шабан Полужа (74), албански фашиста који је био предводник Вулнетара, а касније и регионални командант покрета ткз. Народни фронт - Бали Комбетар. Његови одреди су починили стравична злодела над Србима на Косову и Метохији током Другог светског рата.

1974. У Београду, Савезна Скупштина прогласила нови Устав СФР Југославије за који је речено да је "нова етапа у развитку југославенског социјалистичког самоуправљања", а заправо је СФРЈ децентрализована. СР Србија подељена на три дела, претварањем њених покрајина Косова и Метохије и Војводине у својеврсне "државе у држави". Тај устав је умногоме омогућио разбијање друге Југославије, почетком 1990-их година.

1992. У Лисабону (Португал) почела конференција о бившој Босни и Херцеговини, на којој су се представници три водеће националне странке договориле да се уређење БиХ заснива на више ентитета у постојећим границама. Наде коју је подстакла конференција убрзо су нестале, јер је муслиманска страна на наговор САД одустала од мира, тачније Алија Изетбеговић је повукао потпис са Кутљеровог плана... грађански рат је врло брзо почео.

1996. У Сарајеву, његовим источним општинама: Вогошћа, Хаџићи, Илијаш, Грбавица, Илиџа, започело је масовно исељавање српског становништва, јер су ове општине према Дејтонском споразуму припале, муслиманској страни. Тада је око 150.000 Срба напустило источно Сарајево и отишло у избјеглиштво.

2001. У Љубљани (Словенија) без резултата одржани разговори о решавању питања поделе имовине бивше СФРЈ, уз присуство међународног представника.

2008. У Београду одржан велики народни протест против једностраног проглашења независности Косова и Метохије. У нередима који су настали након скупа запаљене амбасаде САД и Хрватске, а оштећено неколико дипломатских представништава других земаља. У амасади САД испуштен је отров, који је убио српског младића, пореклом са Космета - Зорана Вујовића (20).

2008. У Бања Луци, Народна скупштина Републике Српске усвојила Резолуцију о непризнавању једнострано проглашене независности Косова и Метохије.

1935. У Суботици, рођен српски писац Данило Киш, изузетан стилиста широког образовања, у чијим је делима сажета сва горчина суровог 20. века, како га је с правом означио. Писао је негованим стилом, с модерно схваћеном фабулом. Дипломирао је светску књижевност на Београдском универзитету. Био је драматург позоришта "Атеље 212" у Београду и лектор у Стразбуру, Бордоу и Лилу.

1945. Код Глоговца дошло је до жестоких вишедневних окршаја између Седме косовско-метохијске бригаде НОВЈ и албанских фашиста, када је погинуо Мехмет Градица, заменик Шабана Полуже. Имали су своју бригаду током Другог светског рата која је прогонила Србе и починила геноцид на Космету.

1992. У Њујорку (САД) Савјет безбедности УН одлучио да у Српску Крајину пошаље 14.000 "плавих шлемова" с мандатом на годину дана и могућношћу продужења.

1993. У Каменици, на истоку Босне и Херцеговине сахрањено 38 Срба - жртава злочина муслиманске војске, чији су лешеви откривени у близини Зворника. Лешеви су тешко идентификовани, јер су жртве ужасно масакриране.

2001. У Београду, Јездимир Васиљевић, власник пирамидалне штедионице `Југоскандик`, који се после осам година вратио у СР Југославију, ухапшен на аеродрому.

2001. У Ријеци (Истра), спроведен у истражни затвор пензионисани хрватски генерал Мирко Норац, осумњичен за ратне злочине над српским цивилима у Госпићу 1991. године.

1944. У Дрвару (БиХ) у Врховни штаб партизанскох покрета ПОЈ стигла совјетска војна мисија. То је била прва војна експедиција СССР-а на тлу Југославије у Другом светском рату.

2001. У Скопљу одржан четврти самит председника држава и влада чланица Процеса за сарадњу у југоисточној Европи. Председавајући Предједништва БиХ Живко Радишић и југословенски председник Војислав Коштуница потписали декларацију о прихватању Повеље о добросусетским односима, стабилности, безбедности и сарадњи у југоисточној Европи. Југословенски предсједник Војислав Коштуница и македонски предсједник Борис Трајковски потписали у Скопљу споразум о граници двије земље, чиме је озваничена граница између Македоније и Србије из времена док су оне биле у саставу СФРЈ.

2001. У Њујорку (САД) Светска банка одобрила 11 милиона долара кредита за Пројекат побољшања трговине и транспорта у Босне и Херцеговине.

2004. У Београду, пред Специјалним судом почело суђење оптуженима из тзв. Земунског клана, за убиство некадашњег председника Председништва СР Србије Ивана Стамболића и за покушај атентата на лидера СПО Вука Драшковића, у Будви 2000. године.

2008. У Заплани, умро Јанез Дрновшек, бивши председник Председништва СФРЈ (1989-1990), а касније и премијер, односно председник Републике Словеније. Током крвавог разбијања друге Југославије, играо је значајну улогу. Иако је Дрновшек био члан Савеза комуниста Југославије, радио је на отцепљењу "дежеле" од СФРЈ. Током напада словеначке полиције и Терироријалне Одбране на касарне и објекте ЈНА у СР Словенији јуна и јула 1991. имао је улогу некаквог преговарача.

1945. У Београду, Врховни штаб НОВЈ сачинио план за ослобађање Лике и Горских Котара.

1974. У Београду, умро српски биолог Синиша Станковић, члан Српске академије наука и уметности, директор Биолошког института Србије, који је знатно допринио еколошком правцу у биологији упоредним истраживањима порекла и развитка живог света балканских језера, структуре и развоја њихових екосистема. Током немачке окупације Југославије у Другом светском рату био је члан Главног Народноослободилачког одбора Србије и већи дио рата је провео као заточеник у концентрационом логору на Бањици. После ослобођења је изабран за председника Президијума Народне скупштине Србије и успешно је заступао интересе Југославије на међународним конференцијама. У универзитетску наставу је увео екологију, цитологију, ембриологију, динамику развитка, упоредну анатомију.

1988. У Београду почео састанак министара иностраних послова балканских земаља o унапређењу мултилатералне сарадње.

1990. У Загребу, Хрватска Демократска Заједница у великој дворани „Ватрослав Линиснски“ организовала свој први оснивачки скуп. Лидер, Фрањо Туђман поручује: „НДХ није била само пука квислишка творба и фашистички злочин, већ и израз повјесних тежњи хрватског народа“. Ивица Рачан, председник Савеза Комуниста Хрватске, означава ХДЗ као странку опасних намера. Странка ХДЗ је била кључан фактор у растурању СФРЈ деведесетих година 20. века и грађанском рату на тлу исте.

2001. У Београду, ухапшен бивши начелник Службе државне безбједности /СДБ/ Србије Радомир Марковић због злочина на Ибарској магистрали, где су 1999. године погинула четири функционера странке СПО.

2003. Из Београда, председник Српске радикалне странке Војислав Шешељ добровољно отишао у Хашки трибунал, где је оптужен за ширење верске и националне мржње, као и подстрекивања ратних сукоба на подручију бивше Југославије, током 1990-их. Тамо је остао 11 година, без пресуде, када се вратио у Србију.