У цркви Светог апостола Томе у Факовићима код Братунца данас је служен парастос за 25 Срба из овог села на обали Дрине које су убиле муслиманске снаге из Сребренице и сусједних села 5. октобра 1992. године. Након парастоса чланови породица погинулих, комшије и саборци прислужили су свијеће за покој душа настрадалих и окадили њихове хумке, а делегација братуначке Борачке организације положила је цвијеће на мјесном гробљу гдје је сахрањен мањи број погинулих - пронађених неколико дана након страдања села. 

 

На овај начин обиљежене су 22 године од страдања српских цивила и војника у Факовићима, гдје још нису обновљене све српске куће које су тога дана попаљене и уништене.  Већина убијених тога дана сахрањена је на гробљима у сусједној Србији и у Братунцу јер због борбених дејстава није било могуће обављати сахране у Факовићима. Петог октобра 1992. године муслиманске снаге из Сребренице и оближњих села, након јутарњег напада на село Магашиће, сјеверно од Братунца, тежиште напада усмјериле су на други крај братуначке општине, према српском селу Факовићи, гдје су извршиле упад убијајући све што су стигле. 

 

За разлику од осталих села у која су упадали у рану зору, убице су у Факовићима напад извели у подне, када се догодио масакр - спаљени заробљеници и убијени мјештани. Тиме је настављено етничко чишћење српског становништва са простора средњег Подриња започето у априлу те године и настављено наредних мјесеци прогоном, убиствима и пљачком свега што је српско у братуначкој и сребреничкој општини. 

 

Након Магашића, Загона, Лознице, Гнионе, Осретка, Вијогора, Ратковића, Брежана, Залазја, Саса, Крњића и многих српских заселака у братуначкој и сребреничкој општини муслиманске снаге су се спустиле до Факовића како би изашле на Дрину, уништиле српски народ и имовину и у потпуности одсјекле Братунац и Скелане од осталих дијелова Републике Српске. 

 

Убијено је 25 мјештана од којих је већина запаљена и масакрирана. Најстарија жртва био је осамдесетдвогодишњи Данило Ђурић чији посмртни остаци још нису пронађени. Становништво је спас нашло повлачећи се према Дрини и сусједној Србији. Као и приликом претходних упада и покоља у српским селима, припадници муслиманских оружаних снага након убијања мјештана, опљачкали су покретну и попалили непокретну српску имовину у Факовићима. 

 

Даница Марковић из овог села подсјетила је да је у поподневним часовима село је опкољено, а у бијегу према Србији многи мјештани убијени су прије него што су стигли до ријеке Дрине.

- "Они који су се затекли у кућама били су живи спаљени или одведени у сребреничке логоре", рекла је Марковићева, истичући да су тек након 16 година, пронађени и идентификовани посмртни остаци њеног супруга Огњена. 

 

Сродници жртава огорчени су јер за злочине почињене у Факовићима над српским цивилима и војницима још нико није одговарао. 

- "У мојој кући је на данашњи дан изгорјело осморо људи, а међу њима мој свекар Милун, дјевер Петко и јетрва Ћуба. Остало је њихово троје сирочади које сам сама одгојила са још двоје своје дјеце, јер је мој муж раније погинуо", прича Новка Николић. 

 

За злочин над српским цивилима у Факовићима, као ни за остале бројне злочине почињене над Србима у средњем Подрињу, још нико није одговарао.

 

 

Извор: СРНА
5.10.2014.